DAN PLANETE ZEMLJE OBELEŽAVA SE SA CRNIM PROGNOZAMA: Već je prošla godina bila alarmantna, a tek nas čeka najgore!

Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) saopštio je danas, na Dan planete Zemlje, da se čovečanstvo trenutno nalazi između dve krize koje mu prete - zdravstvene, uzrokovane korona virusom i klimatske krize, čija je posledica, između ostalog, gubitak biološke raznovrsnosti.

"Kriza izazvana korona virusom ne sme da bude razlog, odnosno izgovor, da vlade u regionu zapostave politike i demokratske mehanizme koji će ublažiti posledice klimatske kriz", rekla je menadžerka projekta "Da nam klima štima", koji WWF Adria sprovodi u Srbiji uz podršku vlade Švedske, Duška Dimović.

Prema njenim rečima, najnoviji Kopernikusov izveštaj "Stanje klime u Evropi 2019" svedoči da je 2019. bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje, dok je količina padavina u novembru bila četri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti, ukazali su iz WWF-a.

"Kopernikusov izveštaj jasno pokazuje porast emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Prioritet za Srbiju jeste donošenje Zakona o klimatskim promenama, a zatim i njegova potpuna primena. Osim aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena, neophodna nam je što hitnija adaptacija na klimatske promene, a za to su očuvana priroda i zdravi ekosistemi najbolje rešenje", istakla je Dimović.

Zdravlje čoveka i planete se ne mogu odvojiti i zbog toga WWF zahteva od vlada i donosioca odluka u regionu da obezbede ambiciozne, integrisane i konkretne politike i akcione planove, na osnovu znanja i preporuke naučnika i stručnjaka, za dosledno sprovođenje usvojenih međunarodnih sporazuma.

Projekti utemeljeni na fosilnim gorivima i drugim neodrživim izvorima moraju postati prošlost, zarad zdravog opstanka planete Zemlje, navedeno je u saopštenju. WWF takođe poziva građane da daju svoj glas za planetu Zemlju putem elektronske platforme, te da se informišu o konkretnim koracima koje mogu da preduzmu kako bi obezbedili zdravu i sigurnu budućnost.

Klimatske promene su i ovogodišnja tema Dana planete Zemlje, koje su Ujedinjene nacije (UN) ustanovile pre 50 godina kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine.

Iz WWF-a su ocenili da borba nije bila uzaludna i da je u proteklih pola veka donekle unapređena svet ljudi donošenjem niza zakona i konvencija koje su okupile svetsku javnost sa ciljem da se obezbedi zaštita životne sredine, kao na primer Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Okvirna konvencija UN o promeni klime, Pariski sporazum o klimatskim promenama i drugi.

Podseća se da je planeta Zemlja "danas na izmaku snage kao posledica čovekovih aktivnosti, ponajviše zbog upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i drugih derivata, te prekomernog korišćenja prirodnih resursa".

Najnoviji Kopernikusov izveštaj "Stanje klime u Evropi 2019" svedoči da je 2019. bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje, dok je količina padavina u novembru bila četri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti, ukazali su iz WWF-a.

Kako je dodato, odlaganje donošenja ozbiljnih i dugotrajnih mera koje građane pripremaju za posledice klimatskih promena ima svoju cenu, što zemlje Balkana posebno osećaju.

"Protekle zime udisali smo vazduh koji spada među najzagađeniji na svetu, čemu neosporno doprinose zastarele termoelektrane na ugalj, odnosno potrošnja uglja za grejanje objekata i druge potrebe", ukazano je iz WWF-a.

WWF je jedna od najvećih, globalno priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Beta)