OVDE JE PROFIT ODAVNO NADJAČAO LJUDSKOST: Šokantna ispovest Aleksandra Bulajića iz Njujorka

Aleksandar Bulajić već više od 20 godina živi u Americi, a od toga dobar deo vremena u metropoli sveta - Njujorku. Piše i internet dnevnik “Hrvat u Njujorku” (A Croatian In New York). Aleksandar je za Slobodnu Dalmaciju govorio o teškim danima koji su pogodili taj grad.

Radio je i u poznatom restoranu “Delmonico’s”, koji zbog svoje istorije i reputacije najstarijeg “fine dining” restorana u Sjedinjenim Američkim Državama zaslužuje poseban osvrt. Drže ga naši ljudi. Međutim, ovaj put ćemo pričati o koroni i njenim posledicama za Ameriku i živote tamošnjih građana.

Možete li nam dočarati trenutno stanje u Njujorku?

- Tiho je. Ulice su puste. Grad u kojem je buka deo života je ugasio ton. Na Menhetnu, gde moja partnerka Dona ima apartman, nisam mogao spavati bez čepića za uši. Preselili smo se u Kvins pre nekoliko godina, Astoria, nekih 20 minuta vozom do ostrva. Ovde je i inače mirnije. Saobraćaj je sporadičan, vozovi (metro) i dalje voze, ali sa desetkovanim kapacitetom. Saobraćaju samo zato da omoguće transport medicinskom osoblju i svim zaposlenim koji su krucijalno važni da bi grad koliko-toliko funkcionisao.

Čitam da se situacija malo poboljšala?

- Izgleda da jeste. Poboljšanje znači da se kriva obolelih i mrtvih ne penje u visinu, da se - koliko god to morbidno zvučalo - stabilizovala. Krivulja smrti se izravnala, super stvar, podrazumeva da je širenje virusa pod kontrolom, da mere socijalnog distanciranja spašavaju živote, ali se sve to, nazovimo ga olakšanje, odvija na platou koji se smirio na još uvek visokom smrtonosnom nivou. To je jedan deo priče. Uz uobičajene probleme sa nabavkom hrane, veliki problem postao je isporučiti hranu ljudima koji su zavisni od finansijske pomoći, onima koji koriste takozvane markice za hranu.

Jednostavno su prehrambeni dispanzeri presušili. Juče je gradonačelnik Njujorka objavio da priprema 170 miliona dolara tešku investiciju da se ublaži problem sa nabavkom hrane najugroženijima. Mala digresija. I pre nego što nas je ovaj tihi predator devastirao na svim poljima i prouzrokovao skoro 17 milina nezaposlenih, vredi reći da smo imali pola miliona beskućnika, skoro 30 miliona bez zdravstvenog osiguranja, 38 miliona ljudi u siromaštvu i oko 40 miliona onih koji zavise od dodatne pomoći da se prehrane.

Je li neko od vaših poznanika oboleo?

- Prijateljica Emmanuela koja, doduše, ne živi u Nju Jorku već u Francuskoj, u Bordou. Kaže da je ju je virus rasturio. Veruje da se izvukla jer je mlada i zdrava. Ima 20-ak godina. Pre neki dan sam se čuo sa njom. Veli da je situacija teška jer i dalje puno ljudi ne poštuje mere socijalnog distanciranja. Bolnice su pune u Parizu i pacijenti se moraju transportovati u druge gradove, pa i u bolnice u Bordou, gde i ona radi kao medicinska sestra.

Donin kolega sa posla, lično ga ne znam, oboleo je još na početku širenja epidemije, sredinom marta. Još nije bilo navale na klinike pa je brzo obavio testiranje. Imao je blage simptome, prošao je super.

Drže li se Amerikanci mera fizičke distance?

- Da. Većina poštuje mere distanciranja ali, kao i svugde, vidim da ima ljudi koje baš i nije previše briga. Juče je Endru Kuomo, guverner države Njujork, doneo naredbu da na javnim mestima - ako nije moguće solirati, držati distancu - svi moraju nositi maske ili pokriti usta i nos. Videćemo.

Kakvo je stanje sa nabavkom namirnica?

- E tu smo stigli do oseke. Primer. Naručili smo hranu i dogovorili dostavu, najraniju moguću, za dve nedelje. Na dan isporuke zovu nas iz prodavnice i vele da imaju samo dve, tri namirnice. Nisu imali jaja, kvasac (tog nema ni za lek ama baš nigde), krompir, ulje od kanole, ananas... Kaže da ima jedino smrznute borovnice i kombuću.

Onda smo naručili hranu da je lično podignemo za tjedan dana. To ide brže ako sam odeš po robu. Opet gotovo ista situacija. Broj namirnica koje smo naručili bio je prepolovljen.

Čega sve nedostaje?

- Spomenuh već kvasac. Papirnati ubrusi su lutrija za kupiti. Voća i povrća se nađe, ali sve ono što ima, ima u malim količinama. Svež hleb kako kad. I kako gde. Ja se držim, kad se usudim otići u kupovinu, prodavnica u mom kvartu. Kad idem van onda obavezno stavim masku, rukavice i kacigu. Imam motocikl pa je kaciga sa zaštitnim vizirom super stvar. Maske se polako vraćaju u promet. Ne možeš nabaviti najbolju, N95, jer ide direktno u bolnice.

Amerika je, hvali se Tramp, najbogatija zemlja sveta. Ali, nakon ove krize se čuje mišljenje da je to najsiromašnija bogata zemlja. Pogotovo jer se sve gleda kroz dolar, bolnički kreveti se moraju ekonomski opravdati, baš kao i broj respiratora.

- Sve je u privatnim rukama. I zato mislim da je i virus tako ubitačan na ovoj strani bare, gde svaka bolnica, država, svaka osiguravajuća kuća ima svoja pravila. Treba sve to koordinirati u zemlji gde je profit davno nadjačao ljudskost. Hrvatska ima skoro duplo više bolničkih kreveta na hiljadu stanovnika nego moja nova domovina. Mislim da je tačna opaska da je ovo najsiromašnija bogata zemlja. Ma samo podatak da se 50 američkih država i federalna vlada nadmeću jedni protiv drugih za nabavku respiratora i materijala za testiranje je da ti pamet stane.

Hoće li se nakon ove krize možda ojačati javno zdravstvo, koje u Americi očito ne postoji?

- Ne postoji i tačka. Nadao sam se da će ova elementarna katastrofa dovesti do toga da Berne Sanders, jedini koji se već decenijama neumorno zalaže za univerzalnu zdravstvenu zaštitu, postane protivkandidat trenutnom predsedniku na izborima u decembru. Nažalost, ni to nije otvorilo oči mnogima. Izgubio sam svaku nadu da će doći do bilo kakve promene na tom polju. Kad onaj masakr, onaj horor u osnovnoj školi “Sendi Huk” pre osam godina nije promenio zakon o oružju ni za milimetar, sumnjam da će se išta bitno promeniti u zdravstvenoj zaštiti u Americi.

Kad mi se sin rodio, jedan primer, dan nakon što smo se vratili kući, dobio je visoku temperaturu i morali smo u bolnicu. Ostali smo sedam dana u sobi sa njim. Nije dugo trebalo da dobijemo račun od skoro tri hiljade dolara za troškove boravka i lečenja u bolnici. Imali smo osiguranje! Ja, kao novopečeni Amerikanac, nisam ni u kojem slučaju mislio platiti. To me je dobro koštalo, jer mi je to neplaćanje narušilo kreditni rejting za dugi niz godina. Neznanje se skupo plaća svugde, a pogotovo ovde.

Iako se Tramp nije snašao u korona-krizi, ipak ga većina Amerikanaca, barem ako je suditi po anketama, podržava.

- Na to pitanje mislim da ni najbolji lekarski konzilijum sastavljen od najboljih psihijatara i psihologa iz Beča, Ženeve, Njujorka, Gornjeg i Donjeg Vakufa ne bi mogao odgovoriti. Popularnost mu se popela na najviši nivo od kada je postao šef Bele kuće. Možda je i prikladno da u ovoj ludnici predsedava jedan od najluđih primeraka. Ne ide mi u glavu da čovek koji ima ispade tantruma na pres konferencijama, koji ne priznaje nikakvu odgovornost za sve ovo što nam se događa od kad je virus napao SAD, koji ima na hiljade suludih komentara, i koji uglavnom ne zna šta priča, živi u Beloj kući.

Šta mislite, kako će Tramp proći na predsedničkim izborima, hoće li ga “korona” srušiti ili mu učvrstiti položaj?

- Bojim se da će opet dobiti. Ako mu korona i njegovo neverovatno ignorisanje opasnosti nisu smanjili popularnost, onda ne znam šta može. Očito je bio u pravu kad je, još kao predsednički kandidat, rekao da i kad bi usred Pete avenije upucao nekoga, ne bi mu naškodilo da dobije izbore.

Koliko demokrati Džou Bajdenu pomaže ili odmaže ova cela situacija?

- Iako su mu podršku dali i Sanders i Elizabet Voren i Barak Obama, mislim da neće biti dovoljno za pobedu nad Trampom. Inače se Džo Biden držao rezervisano od kad se koronavirusus razmahao. I kad se pojavio, delovao je dosta smušeno. U svakom slučaju biće urnebesno zanimljivo pratiti sučeljavanja Bajdena i Trampa.

Kako se snalazi guverner države Njujork Endru Kuomo, osim što podučava predsednika šta piše u zakonima?

- Ja sam neizmerno impresioniran njegovim konferencijama. Kao da se spremao ceo život za ovu ulogu. Elokventan kao malo koji političar današnjice, informisan kao da ima kompjetor u glavi, i priča - bez da čita s telepromptera - tako da ga cijeli svet razume.

Kakvo je stanje u bolnicama?

- Bolnice su pretrpane obolelima. I dalje, iako se krivulja poravnala, bolnice prihvataju oko 2000 ljudi dnevno. Javits Centar, veliki prostor u kojem se organiziraju razni sajmovi i okupljanja velikog broja ljudi, pretvoren je u improvizovanu bolnicu. Istu ulogu ima i bolnički brod američke mornarice “Comfort”.

Primaju li bolnice ljude koji nemaju zdravstveno osiguranje?

- Moraju ih primati. Nijedna bolnica neće i ne sme po prirodi posla odbiti obolele. Problem nastaje, ako je naravno sve u redu sa obolelim, kad račun dođe na naplatu. Prosečna cena bolničkog lečenja obolelih od Covida-19 iznosi oko 30 hiljada dolara. E sad, budući da je situacija takva kakva jeste, uglavnom se lečenje neće naplaćivati, bez obzira imao li bolesnik osiguranje ili ne.

Živite u Kvinsu, u kojem se nalazi deo kvarta koji se zove Korona, može li bizarnije?

- Slažem se, zaista je bizaran podatak da Kvins - koji od svih okruga u Njujorku ima najviše obolelih i umrlih od koronavirusa - ima deo koji se zove Korona. Astoria, gde živimo, i gde je dom našao veliki broj emigranata iz Hrvatske, udaljena je nekih 10-ak minuta vožnje od Korone. Sviđa mi se kraj. Tu gde Dona i ja stanujemo žive većinom grčki emigranti, tako da imamo na raspolaganju dosta grčkih specijaliteta.

Koliko je Hrvata u Njujorku?

- Grad Njujork ima otprilike 15 hiljada Hrvata, čitava metropola oko 125 hiljada, rekao je Bulajić za Slobodnu Dalmaciju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Slobodna Dalmacija)