ERUPCIJA KAKVU NI PACIFIK NE PAMTI
FUDBAL U ZABORAVLJENOM RAJU: Bajka o čudu s Uskršnjeg ostrva, domorocima, erupciji i danu kad su napali Kolo-Kolo!
Ostrvo vulkanskog porekla koje se nalazi na seizmološki nestabilnom području najveću erupciju doživelo je baš tog 5. avgusta, kada se lopta zakotrljala sa centra omalenog stadiona na idiličnoj plaži
Uskrs je, ali ne onakav kakav smo priželjkivali. Karantin, samoizolacija, policijski čas, nazovite to kako hoćete, sprečilo je ljude da jedan od najsvetijih hrišćanskih praznika proslave onako kako su navikli...
Nema odlaska nigde, nema svežeg pečenja direktno iz furune (osim ako živite u kući sa furunom), nema ručka sa velikim brojem voljenih, pa način da se zabavimo moramo da pronađemo sami, u toplini svog doma. Da ne kažemo - u dubokim kucima interneta.
Srećom, danas je dan kada vam mi donosimo jednu pravu uskršnju priču, pa ne morate dalje da tragate niti da po stoti put "osvežavate" stranicu na Tviteru, Instagramu, Fejsbuku, Youtube-u.
Hajde da se nakratko preselimo na drugi kraj sveta, usred Tihog okeana, velikog i strašnog Pacifika, na malecno, na karti jedva uočljivo - Uskršnje ostrvo.
Teritorija koja administrativno pripada Čileu, nalazi se na 3.500 kilometara od obale Južne Amerike, a najbliži susedi u okeanu su joj takozvana Huan Fernandez ostrva.
Na ostrvu živi 7.750 ljudi, stanovništvo je 70 odsto domorodačko, a svega 30-ak odsto je Čileanaca. S obzirom na geografsku bliskost, ili bolje rečeno, najmanju odaljenost od Okeanije, nacionalni sport u ovom raju na zemlji je ragbi, a nacionalni ples koji izvode poput Novozelanđana zove se "hoko".
Postizali su ragbisti iz Rapa Nuija, kako se zove naselje na Uskršnjem ostrvu, zavidne uspehe, ali znamo da Srbe ragbi zanima daleko manje od fudbala.
Ovo je priča o fudbalskom klubu, koji je u istoriji odigrao samo jednu zvaničnu utakmicu, a koji se zove jednostavno - Rapa Nui CF.
Rapa Nui u prevodu znači "veliko ostrvo", a stadion ovog kluba nalazi se na plaži, na zapadnoj obali i nosi ime "Estadio de Hanga Roa". Kapacitet mu je 2.500 mesta, ali na tom jedinom istorijskom meču kapacitet je značajno premašen, jer je praktično celo radno sposobno stanovništvo ostrva došlo da ga odgleda. No, vratićemo se na to...
Iako zvanično nije postojao sve do 2009. godine, klub je odigrao dva istorijska meča protiv timova sa obližnjih Huan Fernandez ostrva 1996. i 2000. godine.
A, onda, u junu 2009. godine, na Uskršnje ostrvo je došao bivši reprezentativac Čilea Migel Anhel Gamboa (devet nastupa za nacionalni tim, bivši igrač Kolo-Kola itd.), koji je od lokalnih ribara i domorodaca oformio fudbalski klub.
On je za svega nekoliko sedmica naučio pojedine igrače da barataju loptom od nule. Učio ih je prijemu, dodavanju, pozicioniranju, udaranju lopte glavom, praktično stvarima koje se u fudbalski opismenjenom svetu uče još u petlićima.
- Svestan sam da je veliki jaz između naše dve ekipe, ali ako se pripremimo najbolje što možemo, borićemo se do samog kraja - rekao je Gamboa tom prilikom.
ISTORIJSKA UTAKMICA
Narod je osetio da se sprema nešto veliko, pa je tako počela sveopšta mobilizacija masa na celom ostrvu...
4.000 ljudi, domorodaca, sjatilo se tog 5. avgusta 2009. godine u meču prvog kola čileanskog Kupa, a gost na Uskršnjem ostrvu bio je niko drugi do legendarni Kolo Kolo, kog se dobro sećaju svi navijači Crvene zvezde zbog onog finala Interkontinentalnog kupa iz 1991. godine. Ostrvo vulkanskog porekla koje se nalazi na seizmološki nestabilnom području najveću erupciju doživelo je baš tog 5. avgusta, kada se lopta zakotrljala sa centra.
Klub je zvanično oformljen nekoliko dana pre tog meča, a utakmica je započeta plesom "hoko" koji smo već pominjali. Naravno, preuzet je iz ragbija, kako uostalom rade i sve fudbalske ekipe iz Okeanije, za čiji deo sebe meštani Uskršnjeg ostrva smatraju.
Rezultat je, u skladu sa kvalitetom, bio 0:4, ali posle meča sva okupljena publika zadržala se još dugo i slavila ovaj istorijski momenat - prvu zvaničnu fudbalsku utakmicu svog lokalnog kluba.
Nažalost, razloga za slavlje i nije bilo mnogo, jer to je bila kako prva, tako i poslednja, bar za sada, utakmica ovog, možda i najmanjeg fudbalskog kluba na svetu, koji je posle toga učestvovao još u "Festivalu ostrva" turniru koji se održao 2018. godine na Tahitiju. Tada je uz dva trijumfa, remi i dva poraza Rapa Nui zauzeo treću poziciju, od pet klubova.
No, nisu rezultati ono što me je privuklo da napišem tekst o ovom fenomenu u svetu fudbala, već taj izraz na njihovim licima (pogledajte pred kraj video klipa par redova iznad) po završetku meča - posle rezultatskog "debakla" njihovih komšija, braće, prijatelja, ljubavnika. Svi su skakali u ekstazi, uključujući i kapitena, koji je očito bio van sebe zbog toga što je uopšte imao priliku da se sastane sa nekadašnjim šampionom cele Južne Amerike.
NI PELEU NIJE PROMAKLO
Ovo rajsko ostrvo svojevremeno je posetio i veliki Pele. U januaru 2014. godine, fudbalsku bajku zaboravljenog raja upotpunio je dolazak jednog od najvećih fudbalera svih vremena, koji je pristigao na Pacifik kako bi svečano otvorio nove objekte izgrađene za razvoj igre među stativama u tom regionu.
Trenutno, na Uskršnjem ostrvu radi fudbalska škola Dijego Rivarola, gde stasavaju nove generacije "rapanuanških" fudbalera između 10 i 17 godina. Najtalentovanija deca iz te škole, imaju priliku da se izbore za univerzitetsku reprezentaciju Čilea, što je velika stvar za ostrvo koje broji svega 7.500 ljudi, a koje je poznato po onim džinovskim domorodačkim statuama o čijem je pomeranju od mesta izgradnje do mesta "prebivališta" su pravljeni čitavi dokumentarci. No, to je sada već neka druga tema.
I za kraj, kako i dolikuje posle ovakve uskršnje razonode - HRISTOS VOSKRESE! Srećan vam Vaskrs, ko god da ste, i odakle god da ste.
Što da ne i sa Uskršnjih ostrva, pomalo zaboravljenog raja usred Pacifika...
P.S. Danas je 95. rođendan fudbalskom klubu Kolo-Kolo.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)