ZAŠTO HRIŠĆANI SLAVE USKRS? Šta je smisao najvažnijeg hrišćanskog praznika

Teško je zamisliti da postoji neko ko ne zna događaje koji se proslavljaju u okviru najvažnijeg hrišćanskog praznika, Uskrsa: Isus, nazvani Hristos (grčki prevod jevrejske reči mesija, što znači izbavitelj) razapet je na krstu u neposrednoj blizini grada Jerusalima, umro je istog popodneva, a po verovanju hrišćana, početkom trećeg dana nakon smrti vaskrsao je, izašao iz svog groba i javio se najpre dvema ženama, mironosicama, a zatim i ostalim svojim učenicima.

Smisao ovog praznika je proslava Isusovog vaskrsenja iz mrtvih i pobede nad smrću koju je tada izvojevao za celi ljudski rod, trajno.

Ako je izvojevao pobedu nad smrću trajno, zašto onda ljudi još uvek umiru, upitaće neko hrišćane?

Hrišćani na to odgovaraju ovo: smrt nije više ista i nije više onako svemoćna kakvа je bila. Hristos je tog trena razvalio vrata pakla i otvorio vrata raja za ljude. Ne idu svi ljudi automatski u pakao kao pre Hrista, neki koji to zaslužuju mogu otići i u carstvo nebesko.

Hrišćani veruju da je Hristos vaskrsao u drugačijem, preobraženom telu, kakvo će svi ljudi dobiti nakon opšteg vaskrsenja svih ljudi koji su ikada živeli. Danas je nauka već na pragu mogućnosti da klonira čovekovo telo, ali još uvek ne može da vaskrsne njegovu svest i dušu

Jevanđelja prikazuju Isusa u onim kratkim epizodama nakon vaskrsenja kako je zadržao sve rane od raspeća i naizgled je isti kao i ranije, može i da jede iako nema potrebu za hranom, ali prolazi svojim telom kroz zatvorena vrata iako nije utvara - njegovo telo je postalo drugačije.

Tropar Uskrsa, pravoslavna himna praznika Hristovog vaskrsenja glasi ovako:

"Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši i onima koji u grobovima bivstvuju život darova".

Svojom smrću razrušio je smrt svih. Prema hrišćanskom verovanju, čoveku sleduje telesno umiranje jer su još praroditelji celog ljudskog roda, Adam i Eva, odabrali greh neposlušnosti Bogu, i tako su uneli smrt u svet, za sebe i za sve životinje i biljke. Ljudi i dalje u sebi nose praroditeljski greh neposlušnosti prema Bogu i zato umiru telesno, ali oni koji greh u sebi pobede ostaju živi duhom i odlaze u raj još pre strašnog suda.

Ikona koja prikazuje vaskrsenje Hristovo pokazuje alegoriju kako Hristos iz razvaljenih vrata pakla izvlači Adama i Evu za ruke, gde Adam i Eva simbolizuju celi ljudski rod koji je od njih nastao.

Hrišćanstvo veruje da će u trenutku kada se ljudski rod i društvo toliko iskvare da više niko ne bude mogao da se spasi nastupiti kraj istorije, nakon kojeg će se desiti drugi Hristov dolazak, opšte vaskrsenje mrtvih i strašni sud, gde će svaki čovek dobiti prema svojim zaslugama i nastrojenju ličnosti: dobrim i pravednim ljudima sleduje raj, zlim i pokvarenim - pakao.

Uskrs se praznuje svake godine da ljude podseti na sve to. Ovaj praznik je najvažniji događaj u hrišćanskoj godini. U starohrišćanskoj crkvi krštenja su se vršila samo jednom godišnje, na Veliku subotu, uoči Uskrsa, a pre toga su se kandidati za krštenje - "oglašeni" pripremali i učili hrišćanskoj veri.

Bonus video: