SRBI, IMATE 4 MESECA DA URADITE NEŠTO ŠTO MOŽE DA VAM SPASI ŽIVOT OD KORONE: Dajemo savete KAKO DA POMOGNETE SEBI!

Koronavirus ne bira svoje žrtve, pa od ovog virusa niko nije zaštićen jer napada kako mlađu tako i stariju populaciju! Najugroženija kategorija stanovništa su stariji od 65 godina, ali i osobe koje imaju problema sa gojaznošću!

Naime, broj gojaznih osoba u Srbiji, ali i svetu raste iz godine u godinu, pa uporedo sa povećanjem gojaznosti raste i broj obolelih od dijabetesa tipa 2 jer je ustanovljeno da kod 40 odsto osoba kojima je dijagnostifikovana ova bolest imaju problema sa gojaznošću.

Naime, nutricionista Jasna Vujičić smatra da pacijenti koji su umrli od COVID-19 su najčeće imali kardiovaskularne bolesti, dijabetes, karcinom, kao i hronične bolesti bubrega.

Vujičić jasno navodi na nadijeti.com da je prema izveštaju o karakteristikama pacijenata sa italijanskog Nacionalnog instituta za zdravstvo, objavljenom 17. marta, čak 99% pacijenata sa COVID-19 koji su umrli u toj zemlji, imalo najmanje jedno hronično oboljenje, dok je skoro 50% umrlih pacijenata imalo tri ili više hroničnih bolesti.

Od hroničnih oboljenja koja utiču na loš ishod u borbi protiv korona virusa su kardiovaskularne bolesti poput hipertenizije. Primera radi, u Italiji, čak 76,1% pacijenata koji su umrli od COVID-19 imali su hipertenziju ili visok krvni pritisak. Takođe, jedan od uzroka su i bolesti srca, npr. čak 33% pacijenata sa COVID-19 koji su umrli u Italiji imali su srčane bolesti. Bilo koja vrsta kardiovaskularnog stanja može ostaviti pacijenta osetljivijim na korona virus. Isto tako, otprilike 25% pacijanata koji su umrli od koronavirusa u Italiji imala je atrijsku fibrilaciju, odnosno nepravilan rad srca, aritmiju. Nepravilan rad srca može dovesti do stvaranja ugrušaka u krvi, moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija povezanih sa srcem. Osobe sa srčanim problemima očigledno imaju slabiji imunološki sistem, a virus bi mogao negativno uticati na one koji imaju arteriosklerozu. Takođe, dijabetes je bio drugi najčešći faktor sa čak 36% koji je doveo do smrti pacijenata obolelih od COVID-19 u Italiji. Dijabetes može pogoršati COVID-19, jer neki virusi bolje uspevaju na višim nivoima glukoze u krvi, a ljudi koji imaju dijabetes takođe imaju kompromitovan imuni sistem. I bubrežni bolesnici zbog svoje zavisnosti ud uređaja za dijalizu moraju strogo da vode računa baš kao i opšta populacija. Dijalizni pacijenti ne bi smeli da propuštaju termine za dijalizu i na svaku promenu trebalo bi da upozore svoga lekara. Dakle, higijena je veoma bitna, ostanite kod kuće i ne krećite se bez preke potrebe", navodi nutricionista Jasna Vujičić.

Dakle, stručnjak smatra, ishrana je veoma bitan faktor o kojem bi trebalo voditi računa. Takođe, oni koji su zbog vanrednog stanja prisiljeni da budu u svojim domovima, manje su skloni fizičkoj aktivnosti nego tokom redovnog stanja, dok neki zbog mera predostrožnosti ne mogu napolje ni pre ni po završetku policijskog časa poput penzionera, te je veoma važno da disciplinovano vode računa o režimu ishrane.

Vujičić obašnjava na koje načine da se organizam izbori sa viškom kilograma, a i kako da do jeseni liniju dovedete do savršenstva, ne samo zbog estetike, već pre svega zbog zdravlja jer je čuvena motivaciona floskula u zdravom telu, zdrav duh.

Hranite se tako da hronična bolest koju imate bude pod kontrolom, koristite zdrave, nutritivno vredne namirnice i izbegavajte konzerviranu hranu. Pripremajte hranu na zdrav način, dakle, bez pohovanja i prženja u ulju. Imajte redovne, izbalansirane obroke koliko je to moguće i ne preskačite ih. S obzirom da su nam prehrambene radnje dobro snadbevene, za razliku od onih u mnogim EU zemljama, kupujte sveže povrće, voće, sve ono što smete da jedete kod bolesti koje imate. Redovno uzimajte terapiju i ne preskačite termine za to. Budite pozitivnog duha i verujte u pobedu. Videćete i sami da ćete pobediti", objašnjava nutriscionista Jasna Vujičić.

Menjajte navike

Ne postoji sfera u društvenom životu koja nije pogođena korona krizom. Mnoge stvari nisu dozvoljene poput boravka u prirodi, šetnje u parkovima i sl. Da bi se telo izborilo sa stresom, veoma je važno da ostanete u energetskoj ravnoteži jer ćete na taj način sprečiti gomilanje masnih naslaga.

Da biste ostali u energetskoj ravnoteži i sprečili gojenje, takođe treba da smanjite unos hrane. Pored prilagođavanja na novu potrošnju energije, proverite da i dalje imate dovoljno proteina u vašem tanjiru. Telo pamti da kada mišiće ne koristite, ono ih katabolizmom razgrađuje. Sportisti ne treba da gube na mišićnoj masi pa održavanje ravnoteže proteina pravilnom ishranom može u određenoj meri sprečiti gubitak mišićne mase. Zato, unesite dovoljne količine proteina, na primer riba, crveno meso, ali i neki dobar whey protein kao smoothie ili šejk sa voćem. Ne posežite za grickalicama. Ako nabacite višak kilograma dok ne trenirate, njih ćete morati prvo da se rešite kada ponovo krenete sa intezivnim treninzima, tj. kada korona najzad prestane da nas sve redom teroriše. Voće i povrće sadrži vitamin C koji uspešno smanjuje rizik od infekcije gornjih respiratornih puteva. Cirtusno voće, nar, paprike, brokoli, borovnice, kupine, kivi, limun, sve je to bogato vitaminom C i brojnim mineralima. Svakako, ako tome dodate i spanać, prokelj, boraniju, grašak, žitarice, jaja, ribu… činite svome telu dobro. Izađite u baštu ako ste u mogućnosti, pa prošetajte. Neka sunčevi zraci (ako nije mnogo hladno), obasjaju i pokrenu organizam da stvara vitamin D. Važno je da se ne krećete među narodom i učinite sve što je u vašoj moći da opaki virus nestane. Od namirnica koje možete jesti, vitamin D se može naći i u ribi (losos, haringa, sardine, itd.), kao i u šampinjonima, mleku, žitaricama itd. Verovarno ste tokom treniga navikli organizam da unosi dovoljne količine vode i elektrolita. Nebi bilo loše da tu naviku prekidate, ali naravno prilagodite i taj unos potrebama organizma. Unos tečnosti neće uticati da sportisti protiv korone imaju manju šansu oboljevanja, ali kada ste hidrirani, to je bitan faktor za očuvanje celokupnog zdravlja", navodi Vujičićeva.

Inače, u više navrata je Svetska zdravstvena organizacija upozoravala da svaki gojazan muškarac ima veći rizik da razvije šećernu bolest, dakle, desetostruko veći rizik, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći od 30 puta.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)