SIMONOVIĆ OTKRIO GDE JE KRENULO PO ZLU NA MUNDOBASKETU: Nemam problem da govorim ono što mislim!

Početkom marta Marko Simonović ostvario je bitan i veliki transfer iz Cedevita Olimpije u Unikahu, ali je odigrao samo dve utakmice u Endesa ligi pre nego što se epidemija korona virusa uselila na Pirinejsko poluostrvo i svakodnevicu svela na puko životarenje u četiri zida.

On je dao jedan veliki intervju za "Danas", iz kog prenosimo najzanimljivije detalje.

Za početak, kakav mu je život u četiri zida tokom 24-časovnog karantina.

– Mi smo već mesec dana u karantinu – 24 časa, nema mrdanja. Jedino što do prodavnice odem i to je to. Pratim šta pišu i primećujem da je statistički Andaluzija, odnosno Malaga daleko manje ugrožena, u poređenju sa Madridom i Barselonom. Neke su prognoze da bi striktne mere trebalo da budu na snazi do 26. aprila, uz moguće dodatne dve nedelje. Trebalo je i porodica da mi se priključi pre nekih mesec, mesec i po, međutim, odlučili smo da ostanu u Beogradu, što se na kraju ispostavilo kao dobro rešenje - kaže popularni Simon.

Izrazio je veliko divljenje i poštovanje prema Igoru Kokoškovu.

– Za selektora je, posle Mundobasketa, postavljen Igor Kokoškov, i u nekom kasnijem periodu često smo se dopisivali i razgovarali što je učinilo da promenim prethodno donesenu odluku i vratim se u reprezentaciju. Slobodno napiši: Igora smatraju za sjajnog čoveka, a on je puta pet takav. Fenomenalan kao ličnost, a pritom je košarkaška enciklopedija. U malom prstu drži košarku, ali je još važnije od toga da su njegove metode prenošenja znanja igračima i ophođenja prema svim ljudima u reprezentaciji jedinstvene i neponovljive. Ne da se nisam pokajao što sam se vratio u reprezentaciju, nego sam oduševljen svime što sam doživeo - rekao je Simonović.

Već neko vreme veliko je pitanje zbog čega Srbija nije uzela medalju na Mundobasketu u Kini...

– Nemam problem da govorim ono što mislim da nam je nedostajalo u Kini. Svi smo očekivali i nadali se da ćemo osvojiti jednu od medalja, međutim za tako nešto nedostajao nam je Miloš Teodosić, pritom ne mislim samo na njegove igračke kvalitete, već na liderske na i izvan terena. On je prirodni vođa generacije, neko ko ima apsolutni autoritet i čija reč ima težinu i značaj kod svih igrača, bez obzira na godine. Jednostavno; nije isto kada nešto kaže Raduljica, Lučić, ja i Teodosić, to se prosto ne emituje na isti način kod saigrača. Teodosić je u reprezentaciji skoro 15 godina, prirodno se nametnuo kao vođa ekipe i neko je ko je mogao da uzme loptu, raspodeli igrače na treningu, podeli instrukcije i svi bi to prihvatali. Inače, u Kini nije bilo nikakvih trzavica među igračima; naprotiv, bilo smo tim, odlazili zajedno na piće, ručkove, večere, pošto nam hrana u hotelu i nije bila baš neka, ali nismo imali vođu – objasnio je Simonović razloge neuspeha u Kini.

Istakao je i da se su se u Cedevita Olimpiji dešavale čudne stvari...

- Cedevita Olimpija ima veliki potencijal da napravi značajne rezultate; Emil Tedeski, prvi čovek kluba, mnogo voli košarku i puno svog novca ulaže u ekipu. Nažalost, mnogo se čudnih stvari izdešavalo, od kojih neke i nisu za javnost. Iznenadio sam se, recimo, kad su rešili da me puste, odnosno u kom je to momentu bilo: imali smo još tri kola do kraja regularnog dela, gostovanje Crvenoj zvezdi, dakle, borili smo se za mesto u plej-ofu i oni su u takvim okolnostima odlučili da mi omoguće odlazak, pod obrazloženjem da žele da malo rasterete budžet. Meni je to delovalo kao da su se predali, a u mom rečniku reč odustajanje nikada nije postojala - rekao je Simonović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Danas)