istorija hrišćanstva
VELIKA SUBOTA ZA HRIŠĆANE DONOSI VELIKU NADU: U svetom gradu se na ovaj dan dešava veličanstveno čudo! (VIDEO)
To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana
Velika subota je važan hrišćanski praznik.
To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi "Blagodatnog ognja".
U Crkvi Svetog Groba u Svetoj zemlji, već vekovima, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Prema raširenim narodnim običajima, kako bi kući "krenulo nabolje", na ovaj dan valja da se učini neko dobro delo. To je jedna stvar, koja nikako ne sme da se zaboravi, uz one već ustaljene običaje, koji nalažu da se na Veliku subotu očisti kuća, sredi ruho, farbaju jaja pre izlaska Sunca, jednom rečju, u celini pripremi - za doček Vaskrsa.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)