UŽIČANIN SE IZLEČIO OD KORONE SNAGOM SVOJIH MISLI: Hteli da ga prebace na respirator, ali ih je molio da sačekaju!

Kada sve ovo prođe i prilike dozvole da se vidi sa familijom i poznanicima, Mićo Despotović (64), prvooboleli Užičanin od virusa korona, prepričavaće dramu koju je preživeo i ispovest započinjati sa: "To nije bolest, to je tornado koji prođe kroz telo".

Pričaće im o skoro mesec dana provedenih u bolnici tokom kojih je smršao 20 kilograma, paklu koji je preživeo, potresnim scenama koje je video oko sebe, ljubaznom medicinskom osoblju koje je vodilo natčovečansku borbu za živote pacijenata.

Uspešno je izlečen i od juče se nalazi u svojoj kući, ali nikada pouzdano neće saznati gde se zarazio. Opet, prilično je uveren da je to bilo 11. marta u Konjicu, na jednom poslovnom skupu gde se našlo mnogo ljudi sa pet različitih kontinenata.

- Skupili smo se u hotelskom holu i obišli fabriku do koje smo došli autobusima. Posle smo otišli na ručak. Za mojim stolom bilo je sedam-osam kolega, od kojih dvojica iz Češke, trojica iz Užica i nekolicina iz Konjica. Niko od njih nije zaražen. Pretpostavljam da je presudni trenutak bio kada sam direktora jedne firme potapšao po leđima, a kasnije sam čuo da je on zaražen došao u Konjic. Zbog lakše kliničke slike, on je koronu preboleo u kućnoj izolaciji - priča Mićo Despotović.

Kao da je, nastavlja, predosetio da nešto nije u redu, pa je iste večeri krenuo za Užice. Sutradan se video sa sinom i sa još nekim ljudima. Četiri dana kasnije osetio je jezu u nogama i povišenu temperaturu. Pozvao je kol-centar i preneo im kako se oseća i da je bio u Konjicu. Sutradan su mu uzeli bris, a on se vratio u izolaciju preduzevši sve mere da ne bude u kontaktu s ukućanima.

- Od sutradan sam počeo preživljavati pravi film. Pozvali su me i rekil da sam pozitivan i da moram pravo za Beograd. Nekoliko minuta kasnije sanitet i ekipa u skafanderima bila je pred mojim vratima. Sećam se da sam uoči polaska rekao ćerki: „Ne umiru svi od korone, boriću se.” Pod rotacijama, uz zvuke sirene, neverovatnom brzinom išli smo ka Beogradu. Čini mi se da ja sanitet više išao levom nego desnom stranom puta - seća se Užičanin.

Primljen je na Infektivnu kliniku. Proživeo je tešku noć okružen pacijentima koji nisu mogli da dišu. Sutradan je prebačen u KBC "Dragiša Mišović". Kada je ušao u ovu bolnicu i video sve čisto, sređeno, pedantno, imao je utisak da su ga doveli u najsavremeniji hotel.

- Naredna tri dana sam se osećao dobro. Nisam imao ni temperaturu ni druge simptome. A onda mi se naglo pogrošalo, stavili su me na kiseonik. Osećao sam totalnu nemoć organizma, nalazio sam se u bunilu, halucirnirao, imao košmare. Činilo mi se da spavam, ali zaspati nisam mogao. U jednom trenutku imao sam osećaj da su mi zubi okrenuti naopako. Kroz mene je tutnjao tornado - kaže Mićo Despotović.

Posle sedam dana temperatura mu je spala odjednom. Kao da je, ne može se oteti utisku, na telu imao prekidač kojim mu je neko isključio temperaturu. Posle su mu konstatovali manju upalu pluća, zbog čega je narednih 10 dana bio na antibioticima. U danima kada je pregrmeo najgore saturacija mu je pala ispod 90, a trebalo bi da bude između 90 i 100. Hteli su da ga prebace na poluintenzivnu negu.

- Imao sam predosećaj da ako legnem neću ustati, da ne bih preživeo na aparatu. Zamolio sam doktorku da s poluintenzivnom sačeka i za pola sata mi opet izmeri saturaciju. Pogledala me je čudno, ali prihvatila. Šetao sam hodnikom, radio neke vežbe, pokušavao da dišem punim plućima… Borio sam se sa samim sobom da me ne bi priključili na aparate. I uspeo sam! Kada se doktorka vratila, saturacija mi je bila 98 - kaže Užičanin.

Teško mu je palo kada je prvi test pokazao da još nije prebrodio koronu. Laknulo mu je kada je testiranje ponovljeno jer su rezultati bili negativni. Jedva je iščekao rezultate trećeg testa, kojim mu je potpisana otpusna lista.

- Šta je bilo - bilo je. Najvažnije mi je da niko od ljudi sa kojim sam bio u kontaktu nije oboleo. Veliku zahvalnost dugujem svima u KBC "Dragiša Mišović". Svaka čast tim ljudima - kaže Despotović.

Mnogo teških i potesnih slučajeva sam video, ljudi su se borili za vazduh, priča nam Despotović.

- Sećam se kad su doveli celu porodicu. Otac, majka i njihova beba od dva meseca bili su zaraženi. I njihova druga ćerka je ostala u bolnici a nije bila pozitivna. Ona, petogodišnjakinja, bila je u sobi sa sestrom, brinula o bebi - kaže Despotović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo)