DR RADOSAVLJEVIĆ OTKRIVA KAKO DA PROVERITE PLUĆA: Ako broj udaha u minutu premašuje ovu cifru, nešto nije u redu!

Koronavirus koji već nedeljama hara svetom napada respiratorni sistem.

Ulazi preko sluznica oka, nosa i usta i spušta se na pluća, gde izaziva najtežu kliničku sliku, a u nekim slučajevima i smrt.

Teško oboleli od korone moraju da udahnu i preko 40 puta u minutu jer nemaju dovoljno kiseonika. To iscrpljuje disajne mišiće, što bez respiratora može da izazove smrt.

Koronavirus u organizam ulazi preko sluzokože nosa i grla i spušta se u donje respiratorne organe. Postoje radovi svetskih stručnjaka o tome da se virus spusti do pluća i kod onih koji su imali lakšu kliničku sliku, ali da je njihov imuni odgovor uspeo da obuzda virus.

Ipak, toliko je malo radova dok traje epidemija da to ne može da se uzme za činjenicu, ali se dešavalo - kaže prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, koja je 15 godina radila u intenzivnoj nezi u Institutu za plućne bolesti i priključivala pacijente na respiratore.

Kako se zna čas kada se klinička slika bolesti pogoršava?

- Prvi znak je kada pacijent ima gušenje i osećaj da mu manjka vazduha. Obično se već tada radi o obostranoj upali pluća, koja zahvata široke površine tih organa, odnosno alveole. To su najfiniji delovi plućnog tkiva, gde se obavlja razmena gasova, kiseonika i ugljen-dioksida. One su praktično izbačene iz funkcije. Tada se meri količina kiseonika ili saturacija. Ukoliko ona padne na ispod 90 odsto, onda je to znak da se nešto ozbiljno dešava jer je normalna zasićenost iznad 95 do 100 odsto.

Teška posledica kovida je smrtonosni akutni respiratorni distres sindrom.

- Da. I ne samo kod kovida već i kod SARS, MERS, svinjskog gripa H1N1... Normalno je da čovek udahne do 16 puta u minutu. Kod osoba kod kojih se razvio taj teški sindrom dolazi do situacije da moraju da udahnu i preko 40 puta jer nemaju dovoljno kiseonika. To može da iscrpi disajne mišiće, što nekad dovodi do smrti.

Šta se radi u takvim situacijama?

- Prvo se daje nadoknada kiseonika preko sonde. Ukoliko to nije uspešno, onda se primenjuje takozvana neinvazivna ventilacija - pacijent se priključuje na respirator. Pacijentu se stavlja maska i to je pokušaj da mašina zajedno s pacijentom uspostavi disanje kako bi se što više kiseonika ubacilo u pluća. Takvi respiratori forsiraju se najviše u Nemačkoj, a koristi ih i Hrvatska.

Kada se prelazi na invazivni respirator i pacijent stavlja u anesteziju?

- Ukoliko prethodni metod nije dao željene rezultate, a to se vidi merenjem kiseonika u njegovom organizmu i prema drugim parametrima, tada se osoba uspava, daju joj se lekovi za opuštanje mišića kako bi se oni odmorili i ubacuje tubus ili plastična cev u dušnik. Preko nje, veliki respirator kompletno diše umesto pacijenta. Ako promene na plućima počnu da se povlače same od sebe ili dejstva lekova, onda je to dobar znak. Ipak, s obzirom na to da je koncentracija kiseonika niska, organizam ga nema dovoljno, i u takvoj situaciji počinju da stradaju srce, mozak, počinju da se stvaraju poremećaji u elektrolitima, počinje da se remeti zgrušavanje krvi. Ima još mnogo parametara koji moraju da se prate dok je pacijent na respiratoru kako bi se predupredile posledice bolesti.

Koliko je preživljavanje na respiratoru?

- Preživljavanje pacijenata od akutnog respiratornog distes sindroma koji su na respiratoru oduvek je bilo 50 odsto. Da nema respiratora, čoveku koji diše brzo i kome pada kiseonik umiranje se broji satima. S druge strane, repsirator diše umesto obolelih pluća. Do oporavka dolazi ukoliko stanje počne da se poboljšava, pa respirator na nivou alveola uspe da omogući razmenu gasova u telu. U suprotnom, čovek umire.

Kako lekari znaju da bi pacijenta trebalo da skinu s respiratora?

- Osobama koje su na respiratorima, u anesteziji, pluća se povremeno snimaju i prate se drugi znakovi njegovog stanja. Ukoliko se uoči poboljšanje na plućima, tada se pacijent budi iz anestezije i počinje proba da li može da diše samostalno. Ukoliko uspe u roku od 10 do 12 dana, onda će se izvući. S druge strane, tubus ne sme da bude duže od 15 dana u dušniku jer pravi žulj koji sužava disajni put. Inače se tubus nekoliko puta menja. Ako nekome duže treba veštačka potpora disanja, tada mu se na vratu otvara takozvana stoma i ubacuje tubus za disanje.

Da li koronavirus napada srce i bubrege?

- Nema dokaza da koronavirus ide pravo samo na srce, bubrege ili druge organe. Oni mogu da budu zahvaćeni u najtežoj fazi bolesti. Jer svi ti organi, posebno mozak, ne mogu da rade bez kiseonika i onda gube svoje funkcije.

Šta se vidi na monitorima koji ulaze u sastavni deo respiratora?

- Oni pokazuju u kakvom su stanju životni parametri pacijenta. Imaju alarm. Istovremeno, pacijent mora da ima više otvorenih venskih puteva, odnosno nekoliko braunila, kako bi moglo odmah da se reaguje lekovima. Svaki pacijent je različit i šta će od terapije dobijati, to isključivo zavisi od njegovog stanja. Takođe, on zahteva vrlo kompleksnu negu jer je u kritičnom stanju, navodi Informer.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)