OVA INFUZIJA BRZO DIŽE NA NOGE, ALI ĆE VAS SAČEKATI NEŠTO JAKO LOŠE! Ljudi masovno idu kod privatnika zbog ovoga!

Možda nisu baš toliko bahati kao bogataši koji su hteli da kupe veštačka pluća u slučaju da im zatrebaju zbog kovida 19, na koje je, ne odajući njihov identitet, ukazao direktor KBC "Dr Dragiša Mišović" dr Vladimir Ćukić, ali mnogi ovih dana idu na infuziju da "nabilduju imunitet". To je "Novostima" potvrđeno u više privatnih zdravstvenih ustanova.

Infuzija brzo "podiže" na noge, ali kao i svaka druga može da ima neželjene efekte. Čini se da se to sada zanemaruje i da je glavna preokupacija onih koji sebi propisuju i plaćaju infuzije da se zaštite od virusa korona. U strahu da ne obole, da povrate energiju, da se brzo reše simptoma infekcije ili da prosto "nabilduju" imunitet, mnogi zloupotrebljavaju vensko primanje vitamina, minerala i lekova.

Ova vrsta terapije se bez opravdanih razloga masovno primenjuje po privatnim ordinacijama i klinikama, a neretko se daje i u kućnim uslovima. Upućeni tvrde da se lekari, koji infuziju daju po zahtevu svojih pacijenata, u izveštajima "peru od odgovornosti" tako što navode da je bila neophodna, jer je oboleli ozbiljno dehidrirao.

Doktor Radmila Šehić, koja već 38 godina radi kao lekar u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda, kaže da unos tečnosti venskim putem, naročito kod starijih ljudi, može da pokrene ranije formiran tromb na krvnom sudu i izazove srčani udar, šlog ili emboliju pluća:

- Sve su to teška, po život opasna stanja. Naime, samo davanje terapije podrazumeva otvaranje venskog puta, shodno tome čini se i povreda krvnog suda. Vena je izložena mehaničkom oštećenju, jer infuzija ima svoj tok davanja. Osim toga, povećan unos tečnosti, naročito učestalo, povećava krvni pritisak, opterećuje srce, bubrege i krvne sudove.

U zavisnosti od stanja i potrebe pacijenata koriste se različite infuzije i obično se "šteluju" po zahtevu naručioca.

- U infuzionim rastvorima nije samo injekciona voda, već i mnogi minerali koji remete prirodni balans elektrolita u organizmu i neretko uzrokuju poremećaj srčanog ritma - kaže dr Šehić. - Veoma je važno da se istakne da infuzijom nikako ne bi trebalo da se leče anemični, jer ona već "otanjenu" krv još više razređuje i tako pogoršava stanje. Zato bi lekari svoje pacijente morali da upozore na to da infuzije ne mogu proizvoljno da se naručuju, bez stvarne potrebe i provere opšteg stanja osobe. Pri tome, ukoliko je potrebno da pacijent primi ovu vrstu terapije neophodno je da to bude u zdravstvenoj ustanovi, a samo izuzetno u kućnim uslovima, uz nadzor zdravstvenog radnika.

Potreba za brzim oporavkom, otklanjanjem umora i mentalne slabosti mnoge navodi da koriste ovu metodu lečenja. Zato neki infuziju smatraju i "eliksirom mladosti".

- To je velika zabluda, koja je uzela maha - kaže dr Šehić. - Nije moguće da se odreknemo urednog života, redovnih obroka i sna i da to zamenimo nekakvim infuzionim rastvorom. Telo ne može na duže staze veštački da se održava u pogonu.

U medicinskim protokolima tačno se zna kada i kome je infuzija neophodna.

- Infuzioni rastvori su nezaobilazni u urgentnom stanjima, kod naglog gubitka tečnosti i elektrolita sa pretećim padom krvnog pritiska i šokom - kaže dr Šehić. - Tu mislim na povrede različitog tipa, opekotine, reanimacije i kada je bitno održati hemodinamsku stabilnost. Infuzija se daje i u slučaju manje agresivnih problema. Na primer, prilikom dugotrajnih proliva i povraćanja, gde se ne može obaviti unos tečnosti preko usta. Preporučljiva je i kod malignih oboljenja i mnogih stanja gde se u infuziju ubacuju lekovi koji moraju da deluju brzo i efikasno.

Najveća prednost lečenja infuzijom je što njeni sastojci brzo dospevaju u krv i gotovo momentalno deluju.

- Postoji mnogo tipova infuzionih rastvora, koji se razlikuju po sastavu, dozi i brzini izlučivanja - kaže naša sagovornica. - U većini slučajeva se aplikuju vitamini C i vitamini B kompleksa, koji su suplementi i nikada ne mogu da zamene prirodno uzete vitamine. Pri tome, brojne su alergijske reakcije, naročito na vitamine B grupe, pa je rizik davanja ovim načinom veći.

Brzo i sporo delovanje

Doktorka Radmila Šehić kaže da infuzioni rastvori mogu da budu kristaloidni i koloidni:

- Razlika je u brzini delovanja i uticaju na sveukupnu količinu cirkulišuće tečnosti. Kristaloidi su vodeni rastvori elektrolita. Tu se svrstava 0,9-procentni fiziološki rastvor, Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor i petoprocentna glukoza. U infuziji se daje osmotski diuretik poznat kao manitol, često korišćen kod problema u sklopu problema sa mozgom. Za razliku od kristaloidnih rastvora, koloidni deluju brže i zato se daju samo u slučaju teških stanja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)