POŽELEH DA SE OBRATIM JAVNOSTI ZBOG DRUGARICE, MIRE MARKOVIĆ! Karić se oglasio na godišnjicu upokojenja

Narodni poslanik Dragomir J. Karić je sa suprugom na godišnjicu upokojenja Mire Marković još jednom odao počast svojoj prijateljici:

- Poželeh da se, uoči za mene od pre godinu dana tužnog 14. aprila, obratim javnosti jednim malim omažom drugarici Mirjani Miri Marković. Smatram da je moja draga prijateljica zaslužila da se večno čuva uspomena na nju.

- Često mi misli ulepšaju naši susreti i divni razgovori koje smo satima vodili. Nije bilo teme o kojoj se sa njom nije moglo diskutovati. Umela je da prihvati sugestije, ali i da čvrsto brani svoje stavove vodeći pritom računa da se nijednog momenta ne osećam neprijatno. Nekakav drugačiji stav zaista ne bi mogao da se poveže sa likom žene kakva je bila Mira - obrazovana, odmerena, jaka. Ono što je posebno bilo upečatljivo jeste da se energično protivila svakoj vrsti nacionalizma. Imala je zvanje doktora sociologije, a znanje kudikamo šire, nadograđeno u mnogim oblastima. Bila je ugledni univerzitetski profesor kako u Srbiji tako i u Rusiji, član Ruske akademije društvenih nauka i počasni profesor Lomonosovskog uneverziteta, pisac čija su dela prevođena na engleski, nemački, ruski, bugarski, grčki, kineski, rusinski, slovački, mađarski, rumunski, češki, albanski, turski, slovenački, makedonski, japanski i tamilski jezik! Samo ovo poslednje je dovoljno nabrojati pa da svakome bude jasno koliko su je cenili u svetu. Kad god sam bio u prilici obilazio sam je u Moskvi u kojoj je sa sinom Markom pronašla utočište od političkog progona, dok ćerka Marija evo bezmalo već dve decenije živi na Cetinju. Velika bratska Rusija je Miri pružila najveće moguće gostoprimstvo. Tamo je provela svoje poslednje godine neumorno radeći. I nadajući se povratku u svoju Srbiju. Nije prošao nijedan naš razgovor a da me nije pitala: "Šta misliš kada ću moći da se vratima u Srbiju?" To je bila jedna od njenih najvećih želja. Možda i najveća. Nažalost, nije dočekala da se ispuni. Ali ako je za utehu, sada počiva pod lipom u dvorištu porodične kuće u Požarevcu pokraj svoga muža sa kojim je od školskih dana delila dobro i zlo. Ponosan sam što me je smatrala prijateljem. S tugom se sećam, dok ovo pišem, našeg poslednjeg susreta. Bila je u bolnici. Verovali smo u oporavak. I lekari su govorili da će biti sve u redu. Dogovorili smo se da se vidimo ponovo za tri dana, 11. aprila. Ali tada je već pala u komu. Zauvek je sklopila oči 14. aprila. Ne verujem da će se u skorije vreme pojaviti neko ko će pisati o svom i radu svog supruga, a da nikoga svojim pisanjem ne povredi, kao što je to upravo ona činila. A na istoričarima je da istraže i utvrde njen politički uticaj u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Draga drugarice Miro, počivaj u miru.

Vječnaja pamjat. Narodni poslanik Dragomir J. Karić sa suprugom

Bonus video:

(Espreso.co.rs)