'Desetka' kakvih više nema, ikona Rivera - magični El Principe!

Nije fraza fudbalskih romantika, ali jednostavno ovakvih igrača više nema, postali su endemska vrsta koje moderan fudbal sistemski uništava i ne dopušta im da puste svoju magiju.

Upravo je takav bio Enco Frančeskoli, umetnik sa loptom, jedan od onih igrača koji je dizao publiku na noge i zbog koga su dolazi na stadione ne bi li videli šta je sledeće smislio.

Prava 'desetka' - fudbaler sa vizijom i pogledom na igru koja je bila nejasna protivničkim odbranama. Kada spomenete ime ovog Urugvajca na legendarnom Monumentalu morate da stojite mirno, jer ono što je on uradio u Riveru malo kome je pošlo za nogom.

Ako vas legendarni Pele uvrsti u najboljih 100 igrača svih vremena jasno vam je da ste fudbalska veličina, a Enco to svakako jeste

Karijeru je zapoečo u rodnom Urugvaju, gde je dve sezone nastupao za Vendereres. 1983. godina je bila veoma bitna za njega, pošto je sa reprezentacijom Urugvaja osvojio Kopa Ameriku, a nakon toga ga je River ekspresno doveo u svoje redove za 310.000 dolara. Sada za ove novce ne možete da dovedete 'polovnog' igrača, a ne umetnika sa loptom kakav je bio Frančeskoli.

Iako je River 1984.godine nije osvojio titulu prvaka, Urugvajac je postao prvi strani igrač koji je proglašen za najboljeg igrača argentinskog prvenstva.

Možda nisu useli 1985. godine, ali jesu sledeće, a Enco je ponovo briljirao i sa 25 golova bio najbolji strelac lige.

Posle Svetskog prvenstva 1986. godine u Meksiku, gde je Encov Urugvaj poražen u šesnaestini finala od Argentine (1:0), El Principe se preselio u Evropu i potpisao je ugovor sa francuskim Rasing Parizom, koji je iskeširao neverovatnih za to vreme 4.000.000 dolara.

Isto što je radio u Argentini uspeo je i u Gradu svetlosti. Frančeskoli je postao idol publike i 1987. godine je izabran za najboljeg stranog igrača Francuske. Skupocen projekat Rasinga nije uspeo, ali je Enco imao svoj šou.

Tresao je mreže, asistirao, stvarao šanse, ma, plesao po terenu, a definitvno nije dobio toliku medijsku pažnju na globalnom nivou koliku je zaslužio, pošto je igrao u eri Maradone, a za razliku od El Pibea bio veoma tih i povučen momak.

Sledeća destinacija za Frančeskolija je bio Olimpik Marsej, u kom se zadržao samo jednu sezonu, ali je zato osvojio šamionski pehar i priznanje najboljeg igrača lige (28 utakmica i 11 golova).

Partije El Principea su bile očaravajuće i svi su mu se divili, a posebno jedan klinac koji je dolazio na treninge i sanjao da jednog dana igra kao njegov idol.

Za tog klinca ste svi čuli, reč je o velikom Zinedinu Zidanu! Popularni Zizu je bio opčinjen igrama Frančeskolija za koga je rekao sledeće.

- Da sam mogao da mu priđem kada sam imao 15 godina, poljubio bih mu noge. Nijedan njegov trening nisam propustio. Skidao sam te pokrete i maštao da jednog dana igram kao on.

Enco se iz Francuske preselio u Italiju, a tamo je radio ono što najbolje ume - igrao fudbalski tango.

El Principe je zadivio Seriju A i ispisao istoriju Kaljarija, koji ga je uvrstio u najboljih 11 u istoriji kluba. Nešto slabije je odigrao u Torinu posle čega se vratio u svoj River.

Povratak na Monumental je bio u velikom stilu. Princ Rivera je odigrao tri čudesne sezone - kao kapiten je predvodio novu generaciju do pehara u Kopa Libertadores i razgalio naviače Rivera, za koje je posle toga El Principe postao božanstvo, pa su mu tako priredili spektakularan ispraćaj u penziju.

60. 000 hiljada navijača Rivera je došlo na Monumental da pozdravi Enca Frančeskolija, fudbalskog umetnika koga nikada neće zaboraviti...

BONUS VIDEO:

(B.K.)