NAJSTRAŠNIJA ISPOVEST DO SADA: Ono čemu je svedočila ova medicinska sestra je zaista čist horor!

Iz dana u dan medicinsko se osoblje predano bori za svoje pacijente, a koliko ih bolest i smrti kojima su okruženi pogađaju, često otkrivaju na društvenim mrežama.

Dženifer Kol, medicinska sestra iz Njujorka, u kojem je stanje izuzetno teško, u dirljivom je statusu na Fejsbuku opisala koliko se teško nosi sa smrću pacijenta koji je umro nakon što se tri dana brinula za njega.

Status je u međuvremenu obrisala, ali ne pre nego što se počeo deliti po društvenim mrežama i internet forumima. U nastavku ga prenosimo u celosti:

- Danas sam izgubila pacijenta. Nije bio prvi i, na nesreću, neće biti ni zadnji, ali bio je drugačiji. Celi život sam medicinska sestra na Hitnoj službi, ali u Njujorku radim na intenzivnoj nezi. U ovom trenu je u celoj bolnici intenzivna njega i svi pacijenti su pozitivni na covid-19. Očajnički im trebaju sestre koje će pacijentima dati lek ili ih spojiti na respiratore.

Za ovog sam se čoveka brinula tri noći i za mene je to bio prvi put. U Hitnoj službi retko ko ostaje duže od 12 sati. Sveukupno je tu bio dve nedelje koji su za njega bile jako teške, ali prošla noć je bila najgora. Šest sati se nisam micala od njega. Pri kraju, kad je već bio pod teškim lekovima, molila sam doktore da nazovu njegovu porodicu i kažu im da se neće izvući. Doktori su neprestano s pacijentima, svaki minut provode s njima. Sve na što sam mogla misliti bio je glas moje mame koja mi u suzama govori: 'Ti su ljudi sad sami. Dobro se brini za njih.' Ja sam bila jedina osoba koja je tri noći provela s njim. Jako sam se borila da ga održim na životu. Lekari su uspeli da obaveste njegovu porodicu i odlučeno je da ga nećemo oživljavati kad mu srce jednom stane. Nije bilo ničega što smo mogli da učinimo.

Naposletku se predao. U sobi smo bili samo on, ja i još jedan bolesnik na respiratoru. Vrata su bila zatvorena. Pozvala sam doktora da proglasi vreme smrti. Toliko sam želela da javim njegovoj porodici da nije bio sam. Iako oni nisu mogli biti s njim, ja sam bila. Ugasila sam respirator i sklonila ga. Odmah su ga odneli. Radi se samo o onom prenosnom, ali nekome on znači život. Oprali smo ga i stavili njegovo telo u vreću, što je luksuz koji dobiju samo oni koji prežive Hitnu. Moj pacijent je za života bio zdrav. Gledala sam u njegovu sliku i videla nečijeg dedu, nečijeg oca, nečijeg muža. On nisu mogli da budu uz njega i to mi je slomilo srce.

Ovi su pacijenti jako krhki. To je toliko delikatna ravnoteža disanja, krvnog pritiska i funkcionisanja organa. Tek mala promena dovodi ih u smrtnu opasnost. Svi su isti, nezavisno od starosti, zdravlja, finansijskoj i porodičnoj situaciji, svima je ista dijagnoza, ista bolest, ista samoća. Imali smo jednog koji je doživeo skidanje s respiratora. Ima 30 godina. Doživljavam ga kao našu maskotu, naš zrak nade da nisu svi ovdde samo došli da umru. Znam da će mnogi preživeti, ali kad ovde radiš, ne izgleda tako. Većina medicinskog osoblja je bolesna, a mi koji smo ostali imamo maske zalepljene na licima. Mislimo da smo nepobedivi, ali uhvatim se kako gledam kolege procenjujući ko je najslabiji, znajući da ni svi mi nećemo odavde izaći živi - napisala je.

(Espreso.co.rs/Index)