Poetski dragulj Pabla Nerude

Pablo Neruda (1904-1973), bio je čileanski književnik i senator, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. godine.

Pesnik je postao sa samo trinaest godina, a njegova dela se stilski kreću kroz različite žanrove, od ljubavne lirike, preko nadrealizma, istorijske epike, političkih manifesta, pa sve do autobiografske proze. Jednako su ga inspirisale velike teme, ali i poezija uobičajenog - životinjski i biljni svet, na primer.

Njegova poezija je prevedena na brojne svetske jezije, a njegovo ime je i danas važna kulturna referenca. Jedan je od najoriginalnijih i najplodnijih pesnika španskog govornog područja.

Ova pesma nastala je pedesetih godina prošlog veka, a posthumno je objavljena 1974. godine.

TIŠINA

Sada ću brojati do dvadeset i svi ćemo ćutati.

Barem jednom na ovoj Zemlji ne govorimo ni jednim jezikom;

Zastanimo na trenutak, ne mašimo neprestano rukama.

To će biti čudesan trenutak u kojem nema ni žurbe ni motora;

Svi ćemo biti zajedno i sve će iznenada biti čudnovato.

Ribari hladnih mora neće nauditi kitovima, a čovjek koji skuplja so pogledaće svoje izranjavane ruke.

Oni koji pripremaju zelene ratove, opremljeni plinom, vatrom, koji čekaju pobedu bez pobednika, oni će obući čistu odeću i prošetati sa svojom braćom kroz senke stabala, ništa ne čineći.

Nemojte misliti da od vas zahtevam potpuno nedelovanje.

Život je takav kakav je.

Ne želim kamion u kojem se vozi smrt.

Kada ne bismo tako uporno žudeli za neprestanim kretanjem, kada bismo barem jednom mogli ništa ne raditi, možda bi sveobuhvatna tišina mogla prekinuti tugu:

Tugu koja se pojavljuje zato što nikada ne razumemo sebe.

Tugu koja se pojavljuje zato što sami sebi neprestano pretimo smrću.

Možda nas zemlja može podučiti nečemu:

I kad sve izgleda mrtvo, kasnije će ipak procvetati.

Sada ću brojati do dvadeset.Ti ćeš ćutati, a ja ću otići."