PULMOLOG TATJANA RADOSAVLJEVIĆ SE UKLJUČILA UŽIVO I UPOZORILA CELU SRBIJU: Pazite, 1 stvar je ključna!

Pulmolog prim. dr Tatjana Radosavljević objašnjava koja je to osnovna predispozicija da se kod nekog razvije teža ili lakša klinička slika zaraženog od Kovida-19.

- Pre svega, sve zavisi od imuniteta koji čovek poseduje. Imunitet je nešto što je generalno najvažnije u odbrani protiv virusa, te bi trebalo da uzimamo sredstva koja podižu imunitet. Zavisi od toga da li uzimate prirodna sredstva za podizanje imuniteta kao što su med, pčelinji proizvodi, perga, zatim hrana bogata cinkom, vitamine C i D. Međutim, što se tiče korona virusa, sa prvim istraživanjima sa kojima je krenula ekipa kolega iz Kine, govorilo se o dva soja korona virusa, a sada se broj sojeva povećao na šest. Vrlo je moguće, ali ono što je najvažnije i treba reći o ovom virusu jeste da ništa ne znamo o ovom virusu jer je nov i ne možemo govoriti ni o kakvim pravilima. S obzirom da postoji nekoliko podsojeva virusa, vrlo je moguće da neki od njih idu sa težom, a neki sa lakom kliničkom slikom.

Zašto je virus korona toliko agresivan prema plućima?

- On pripada grupi virusa koji su dosta mali i koji imaju afinitet prema respiratornom sistemu. Način na koji oni ulaze, preko nosa, grla, disajnih puteva i ono što je najgore, kada dođu do najsitnijih delova pluća kod jednog broja obolelih, počnu da oštećuju plemenito plućno tkivo, koje sada luči sluz i praktično delove pluća izbacuje iz funkcije. Na snimku se to vidi kao obostrana upala pluća, inače se to zove akutno otkazivanje pluća. Smanjuje se disajna površina i kad se ona dosta smanji i pacijent počne brzo da diše i pada mu kiseonik, on je kandidat da se stavlja na respirator i prima terapiju da se ne bi stvarale dalje komplikacije pluća. Nama je taj sindrom u pulmologiji poznat i od ranije. Ono što je najgore sa tom krajnjom, terminalnom fazom jeste da je preživljavanje ovih osoba i ranije bilo 50 posto. To su ljudi koji su na respiratorima, a to su veštačka pluća, uređaj koji vam pomaže da dišete i da u međuvremenu, terapijom i vašim vlastitim imunološkim snagama, regulacijom svim ostalih poremećaja koja nastaju kao posledica otkazivanja rada pluća. Kada prođete sve to i preživite, onda ćete biti skinuti sa respiratora.

Važno je upozorenje i trebalo bi čim se osete tegobe i testirati se.

- To je temperatura koja dugo traje, suvi kašalj, sve su to simptomi koji mogu ukazivati, ali ne mogu sto posto bez testa govoriti da li je u pitanju infekcija korona virusom ili nije.

Mnogo je simptoma koji su slični običnim respiratornim infekcijama i sezonskom gripu.

- Tako je, naročito kada se radi o lakšim oblicima. Nije svaka pojava bola u grudima, temperatura koje idu na 37, infekcija koronom. S druge strane, nije ni svaki kašalj koji se javi, korona, a i ne treba zaboraviti na treći faktor, cvetanje koje je ovih dana pojačano i kod ljudi koji su inače reagovali alergijski može se pojaviti kašalj. Na nama, pulmolozima i lekarima je da prosto pokušaju da nekim određenim pitanjima suze indikacije i da u kovid centre upute ili ne pacijente koji nam se obraćaju.

Doktorka objašnjava kada je pravo vreme da se ljudi jave stručnjacima ako osete simptome koji ukazuju na virus korona?

- Mnogo je bolje javiti se ranije, obratiti se svom lekaru čak, iako se ne radi o korona virusu nego čekati jer kod jednog broja pacijenata jako brzo dođe do terminalne kliničke slike i otkazivanja pluća. U svakom slučaju, kovid centri su ti gde ljudi treba da se jave ukoliko sumjaju na koronu o kolege su dovoljno stručne da upute na dalje testiranje ukoliko postoje sumnje da je osoba zaražena. Svi mogući lekovi koji su isprobavani, ustanovljeni su prvi slučajevi, a to su najpre bili lekovi protiv gripa, zatim protiv ebole, pa hlorokin, lek protiv malarije koji se koristi i u našim bolnicama. Svi ti lekovi nisu bili od značaja, nismo sigurni da li su delovali. Mi već, kao i Australija, imamo prezispoziciju i izgrađen imuni sistem jer imamo obaveznu vakcinaciju u porodilištu BCG vakcinom. Da li je to jedna nada ili samo spekulacija, to ne možemo znati.

Pulmolog Radosavljević napominje i da je genetska struktura ovog virusa takva da je moguće da se napravi vakcina koja će jednom da se dobije i da će to biti jednom za svagda zaštita od ove pošasti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Pink)