MUTIRA MANJE OD GRIPA
ANA BANKO REKLA ISTINU O KORONI Čak i ako virus postane sezonska bolest, neće se dešavati U OVOM VREMENSKOM RAZMAKU
O virusu će se do kraja znati možda mesecima ili godinama pošto se pandemija završi
Predviđanja naučnika su da čak i da koronavirus postane sezonska bolest, on se neće dešavati svake godine, nego na nekoliko godina - to je dobro i za primenu vakcine i za naš imutintet koji će trajati ipak nekoliko sezona, rekla je Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Uvek u pandemijama imate nekoliko scenarija - jedan je da će se ova završiti vrlo skoro, što svi želimo, druga je da će trajati mnogo duže nego što možemo da predvidimo, a sezonska bolest, možda je najlakše da tu uporedimo, znači da virus mutira dovoljno da imunitet od prethodne sezone ne budu efikasan u njegovom eliminisanju u mutacijama koje nastanu sledeće sezone, rekla je Banko.
„Kod ovog virusa se pokazalo da on mutira manje od gripa, na našu veliku sreću, to su poslednja istraživanja“, istakla je i dodala da i ako postane on sezonska bolest, to će se dešavati na nekoliko godina.
O virusu će se do kraja znati možda mesecima ili godinama pošto se pandemija završi, ali on je i sada dovoljno poznat, najsličniji je SARS-u, rekla je.
Kako je rekla, on se vezuje na iste receptore na ćelijama, odnosno isto mesto je ulazak virusa u ćelije kao i kod SARS-a, ali paradoksalno je da koliko god mu bio sličan, razlika je u načinu na koji se vezuje za naše ćelije, mnogo puta je jači način vezivanja za naše ćelije od SARS-a.
„Razlika je u brzini kretanja, ali je manje smrtnost“, istakla je.
Banko je objasnila, govoreći o tigrici koju je zarazio čivar u Zoološkom vrtu, da je on bio takav slučaj zabeležen i mesec dana ranije kod psa u Hongkongu.
„Dešavalo se to i sa ranijim virusnim vrstama, ono što je dobro za sada je da životinje ne mogu da vrate virus nazad, ne mogu da ga prenesu na čoveka nazad. Životinje neće biti potencijalni rezervoari koji će dalje to prenositi ljudima“, objasnila je.
Virus u vazduhu može da opstane dva do tri sata, na papiru 24 sata, na plastici i čeliku 3 do 4 dana, rekla je Banko navodeći da je to naučnicima prvo delovalo zastrašujuće, jer je bilo jasno da neinficirana osoba može da se izloži virusu preko tih predmeta.
Ipak, ovo je otkriveno u laboratorijskim uslovima i pitanje je da li u životnoj sredini ima dovoljnih količina virusa da tako prenose zarazu, zaključila je.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/rs.n1info.com)