KAD ĆE SE EPIDEMIJA ZAVRŠITI I KAKO ĆEMO ŽIVETI POSLE NJE? Stručnjaci nemaju optimistične prognoze

Ceo svet je stao. Mesta koja su nekad ključala od života postala su gradovi duhova sa strogim zabranama - od blokada gradova, preko zatvaranja škola, do ograničavanja putovanja i zabrana masovnih okupljanja.

To je do sada neviđena globalna reakcija na neku bolest. Ali kad će se sve to završiti i kad ćemo moći da se vratimo običnim životima?

Međutim, čak i ako broj slučajeva u naredna tri meseca počne da opada, i dalje ćemo biti daleko od kraja.

Moglo bi da prođe prilično mnogo vremena dok se ta plima ne povuče - možda čak i čitave godine.

Očigledno je da trenutna strategija zatvaranja velikih segmenata društva nije održiva na duže staze, društvena i ekonomska šteta bile bi katastrofalne.

Zemljama je potrebna „izlazna strategija" - način da se ukinu ograničenja i sve da se vrati u normalu.

Ali korona virus neće nestati sam od sebe...

Ukoliko ukinete ograničenja koja zauzdavaju virus, onda će se broj slučajeva neizbežno vinuti u nebesa.

„Imamo veliki problem u smišljanju izlazne strategije i kako da se izvučemo iz svega ovoga", kaže Mark Vulhaus, profesor epidemiologije virusnih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu.

„Nije u pitanju samo Velika Britanija, nijedna zemlja nema izlaznu strategiju."

To je ogroman naučni i društveni izazov iz kojeg suštinski postoje tri izlaza:

- vakcinacija

- da dovoljno ljudi razvije imunitet nakon što se zarazi

- ili trajna promena našeg ponašanja/društva.

Vakcina bi trebalo ljudima da pruži imunitet da se ne razbole ukoliko budu izloženi bolesti.

Imunizujte dovoljno ljudi, oko 60 odsto populacije, i virus ne može da izazove epidemije - to je koncept poznat kao kolektivni imunitet.

Prva osoba je ove nedelje dobila eksperimentalnu vakcinu u SAD, nakon što je istraživačima dozvoljeno da preskoče uobičajeno pravilo prethodnog vršenja testova na životinjama.

Traženje vakcine odvija se do sada neviđenom brzinom, ali nema garancija da će ono biti uspešno i zahtevaće imunizaciju na globalnom nivou.

Najpribližnija procena je da nas od vakcine deli još 12-18 meseci, ukoliko sve bude išlo glatko. To je dugo vremena za čekanje kad se suočavate sa neprikosnovenim mirnodopskim društvenim ograničenjima.

„Čekanje na vakcinu ne bi smelo da se nazove strategijom, to nije strategija", kaže profesor Vulhaus za BBC.

Britanska kratkoročna strategija jeste da suzbije broj slučajeva koliko je to moguće kako bi se sprečila preopterećenost bolnica - kad vam ponestane kreveta na intenzivnoj nezi, broj smrti odmah kreće da skače.

Jednom kad je broj slučajeva potisnut, to bi omogućilo ukidanje nekih mera na određeno vreme - sve dok broj slučajeva ponovo ne skoči i ne bude morala da se uvede nova runda restrikcija.

Kada bi to moglo da se desi još je neizvesno.

Glavni britanski naučni savetnik ser Patrik Valans rekao je da u ovom trenutku „stavljanje apsolutnih vremenskih rokova na bilo šta nije moguće."

Ta taktika može, nenamerno, da dovede do kolektivnog imuniteta kako sve više ljudi bude bilo zaraženo bolešću.

Ali da bi se to desilo mogle bi da prođu čitave godine, kaže profesor Nilu Fergusonu sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„Govorimo o suzbijanju prenosa bolesti na nivou na kom bi, uz malo sreće, samo vrlo mali delić zemlje bio zaražen", kaže on.

„I tako bi na kraju, kad bismo nastavili s ovim naredne dve ili više godina, možda dovoljan segment zemlje u tom trenutku mogao biti zaražen da podari određeni stepen kolektivne zaštite."

Ali veliki je znak pitanja da li bi taj imunitet potrajao. Drugi korona virusi, koji izazivaju simptome prehlade, dovode do veoma slabe reakcije imuniteta i ljudi mogu da se zaraze istom bolešću više puta tokom svojih života.

„Treća opcija su trajne promene u našem ponašanju koje omogućuju da zadržimo stopu prenosa bolesti na niskom nivou", kaže profesor Vulhaus.

To bi moglo da podrazumeva zadržavanje nekih mera koje su već uvedene. Ili uvođenje strogog testiranja i izolacije pacijenata kako bi se predupredilo izbijanje bilo kakvih epidemija.

„Radili smo u prvim pokušajima rana otkrivanja i traženje kontakata i nije uspelo", dodaje profesor Vulhaus.

Razvijanje lekova koji bi uspešno lečili zarazu od Kovida-19 može da pomogne i u drugim strategijama.

Oni bi mogli da krenu da se koriste čim ljudi pokažu bilo kakve simptome u procesu nazvanom „kontrola prenosa bolesti", kako bi se sprečilo da se prenese drugima.

Ili da se pacijenti leče u običnoj bolnici kako bi bolest postala manje smrtonosna i da bi se smanjio pritisak koji trpi intenzivna nega. To bi omogućilo zemljama da se izbore sa većim brojem slučajeva pre nego što budu morale ponovo da uvode blokade.

Povećanje broja kreveta na intenzivnoj nezi imalo bi sličan efekat, zato što bi se onda povećao kapacitet za izlaženje na kraj sa većim epidemijama.

Pitao sam glavnog britanskog medicinskog savetnika profesora Krisa Vitija koja je njegova izlazna strategija.

On mi na to kaže: „Dugoročno, očigledno je da je vakcina jedini izlaz iz ovoga i svi se nadamo da će se to desiti što je pre moguće".

I da će „globalno, nauka iznaći prava rešenja."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/BBC)