UBIJEN JE SRPSKI AMBASADOR VLADIMIR ROLOVIĆ: Njegov ubica dobio je spomenik usred Evropske unije

Na današnji dan 1971. godine u Stokholmu je upucan jugoslovenski ambasadora Vladimir Rolović, koji je osam dana kasnije umro od posledica ranjavanja. Atentatori Miroslav Barešić i Andjelko Brajković uhvaćeni su i osuđeni u Švedskoj na doživotnu robiju.

Dvojica ustaških terorista Miroslav Barešić i Anđelko Brajković upala su u ambasadu SFRJ. Naoružani pištoljima prvo su nasrnuli na domara Vukosava Dugovca. Onda se na vratima pojavio ambasador Rolović. Ustaše su zapucale i teško ga ranile. Upali su u Rolovićev kabinet i zatvorili se. Sekretarica ambasadora Mira Štempihar pokušala je da uđe kod njega, ali su je atentatori ranili pucajući kroz zatvorena vrata. Uskoro je obaveštena i švedska policija. Opkolili su zgradu ambasade.

Čitav sat su ustaške ubice provele u sobi sa teško ranjenim ambasadorom. Fizički su ga zlostavljali i mučili. Posle neuspelih pregovora istrčali su napolje. Pravo u ruke policiji. Teško ranjeni službenici ambasade i sam Rolović prebačeni su u bolnicu. Posle nekoliko dana ambasador Vladimir Rolović je izdahnuo od zadobijenih rana i povreda nanetih tokom fizičkog zlostavljanja.

Do tada nezapamćeni zločin uzenemirio je Skandinaviju, ali i Švedsku, koja je dosta blagonaklono gledala na ustašku emigraciju. Više od 50.000 jugoslovenskih građana, koji su bili na radu u ovom delu sveta bilo je više nego uznemireno. U Jugoslaviji muk i tišina. Bio je ovo jedan od najsurovijih terorističkih akata u to doba i jedan od oko 450 ekstremističkih napada od 1945. do tada na Jugoslaviju i sve što je jugoslovensko.

Barešić je bio rođeni Šibenčanin. U vreme zločina imao je tek 21 godinu, samo godinu je bio stariji od Miljenka Hrkača, koji je podmetnuo bombu u bioskopu "20. oktobar". Još kao maloletnik bio je osuđivan dva puta na šest meseci zatvora zbog huliganstva. A onda je 1969, čim je dobio pasoš, otišao u inostranstvo da bi izbegao služenje vojnog roka. U Švedsku je stigao godinu dana kasnije i našao utočište među ustašama. Sa njima je nekoliko meseci planirao otmicu jugoslovenskog ambasadora.

U našu ambasadu je i ušao sa namerom da, navodno, produži pasoš. U stvari, planirao je da Vladimira Rolovića kidnapuje. Ipak, došlo je do komplikacija u sprovođenju plana, pa su Rolovića, koji je gotovo nasmrt iskrvario, ostavili na podu ambasadorskog kabineta.

Pred Apelacionim sudom u Stokholmu ubica Barešić pokušao je da se predstavi kao "mučenik za hrvatsku stvar" i kao "žrtva komunizma":

- U Jugoslaviji sam bio na Golom otoku kao politički zatvorenik... Četiri brata moje majke ubili su srbokomunisti. Nisam želeo da služim njihovu vojsku, već samo hrvatsku. Zato sam pobegao.

Švedski sud, međutim, nije poverovao ovim lažima. Imao je na raspolaganju dovoljno podataka i dovoljno svedoka, koji su čak potvrdili da je Barešić i u Švedskoj bio kriminalac i siledžija. U fabrici gde je radio dobio je otkaz zbog tuča, ali i zbog političke netrpeljivosti. Bio je poznat po svojoj agresivnosti. Uvek je nosio oružje sa sobom, makar i pištolj-olovku.

Šef posmatračke grupe Vlade SFRJ, dr Vladimir Vodinelić, na stokholmskom suđenju ovako je opisao ovog ustaškog teroristu:

- Barešić dok sedi ne izgleda fizički snažan. Ima suho i usko lice, čija je nesimetričnost dosta izražena. Padaju u oči nezdravi, bledi ten, crvena kosa na razdeljak i zulufi. Tek kad skoči i mačjim korakom se približi publici, može se naslutiti velika fizička snaga, gipkost tela koje je negovalo kult nasilja odmalena. Drzak je, čak smion, brz i hladnokrvan kada je reč o fizičkom razračunavanju. Bivši kokošar i kradljivac, a sada siledžija, spada među bezosećajne psihopate.

Apelacioni sud je Barešića i Brajkovića osudio na doživotnu robiju. Njihovi pomagači su takođe kažnjeni - Ante Stojanov dobio je sedam godina zatvora, a Stanislav Milićević i Marinko Lem po osamnaest meseci. Bili su pripadnici terorističkih organizacija Hrvatskog narodnog otpora i Hrvatskog revolucionarnog bratstva.

Samo godinu dana kasnije, 15. septembra 1972, ustaški teroristi Tomislav Rebrina, Nikola Lisac i Rudolf Prskalo oteli su SAS-ov avion na liniji Geteborg - Stokholm sa 86 putnika i četiri člana posade. Da bi oslobodili putnike i posadu tražili su da se iz zatvora puste njihovi "saborci", osuđeni za mučko ubistvo ambasadora Vladimira Rolovića. Švedske vlasti su im izašle u susret.

Nacistički simpatizer Albin Krug i ratni zločinac i Luburićev naslednik u ustaškoj emigraciji Dinko Šakić, nakon trampe za osuđenike, prebacili su ih u Madrid, a odatle u Paragvaj. Ova zemlja je u to vreme bila utočište i sigurna luka za mnoge evropske fašiste. Dolazak ubica jugoslovenskog ambasadora, međutim, nije ostao nezapažen. Grupa diplomata i stranih ambasadora zvanično je protestovala u paragvajskom ministarstvu inostranih poslova zbog pružanja gostoprimstva ovim teroristima.

Barešić i njegovi pajtaši su zbog toga iz glavnog grada vrlo brzo prebačeni u Enkarnaciju, mesto sa tridesetak hiljada žitelja. Tu su se zaposlili na poljoprivrednom dobru nekog naciste, a stanovali su u pansionu "El Tirol" naturalizovane Nemice Marije Renares. Četiri godine kasnije u Paragvaj je došao i Dinko Šakić koji je sa Barešićem formirao "ustašku koloniju". Ustaški emigrant Jozo Danjanović je te godine ubio s leđa Karlosa Abdalu, urugvajskog ambasadora, misleći da je to jugoslovenski ambasador u Argentini Momčilo Vučeković.

Švedska je tu priliku želela da iskoristi, pa je od Paragvaja zatražila izručenje ubica Vladimira Rolovića, ali ih nije dobila. Umesto toga, Miro Barešić je pod lažnim imenom i sa lažnim pasošem, kao telohranitelj paragvajskog ambasadora, odleteo u SAD. Posle izvesnog vremena ipak je završio u švedskom zatvoru.

Vlada Ulofa Palmea je 10. oktobra 1985. godine "zbog dobrog vladanja" preinačila doživotni zatvor ustaškom teroristi u osamnaest godina robije. Bio je to faktički čin pomilovanja jednog zlikovca. Kada je izbio novi rat u Jugoslaviji, Miroslav Barešić se iz Južne Amerike obreo u Hrvatskoj i postao ustaški vojnik. Poginuo je na Baniji 1993. godine.

Miro Barešić dobio je spomenik u rodnom mestu Dragama kod Pakoštana, iako je ubistvo koje je počinio 7. aprila 1971. godine uznemirio celu Švedsku, ali i Jugoslaviju i čitav svet. Na otvaranju spomenika Miru Barešiću pre četiri godine pevale su se ustaške pesme i vijorile zastave.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)