PRERUŠENI ŠPIJUNI: Velika gužva sa mnoštvom perja za sjajnu porodičnu zabavu

Ime filma: Prerušeni špijuni (Spies in Disguise)

Godina: 2019

Zemlja proizvodnje: SAD

Producentska kuća: 20th Century Fox

Žanr: animirani, akcioni, avanturistički, špijunski, porodični film

Rejting: PG (za decu do 12 godina starosti obavezno gledanje filma uz prisustvo roditelja)

Režija: Nik Bruno (Nick Bruno), Troj Kvejn (Troy Quane)

Scenario: Lukas Martel (Lucas Martell), Sindi Dejvis (Cindy Davis)

Uloge: Vil Smit, Džeret Bruno (Jarret Bruno), Kler Krosbi (Claire Crosby)

Potrebno je odbaciti mnoštvo stereotipa pre nego što odlučite da pogledate ovaj animirani film: "svi špijunski filmovi su isti", "niko to ne radi bolje od Džejmsa Bonda", "Vil Smit uvek glumi istu ulogu iznova"... Sve to zaboravite i pružite ovom animiranom filmu priliku.

U svetu animiranih i crtanih filmova teško je, gotovo nemoguće, stati na crtu Dizniju, naročito otkad je pod njegovim okriljem Pixar Studio. Ipak 20th Century Fox je ovim ostvarenjem uradio upravo to: ne samo stao na crtu, već i istrčao trku u kojoj o pobedniku mora da odluči fotofiniš - ako pobednik uopšte postoji.

Teško je biti originalan, svež i zabavan u špijunskom podžanru akcionog filma koji se na trenutke graniči sa naučnom fantastikom. Ipak, ovaj film pored više nego pristojnog budžeta (100 miliona dolara - poređenja radi neposredni takmaci iz Diznijevog studija koštaju značajno više: Frozen 2 - 150 miliona, a Toy Story 4 celih 200 miliona dolara) ima nešto što je u novije vreme postalo veoma deficitarno u Holivudu u bilo kom žanru i formatu: dobru ideju.

Ideja oko koje se vrti glavnina filma, koju je nemoguće ne prepričati - uostalom ni trejler to nije sakrio od budućih gledalaca - je u sledećem: glavni junak, superšpijun Lans Sterling (kome glas pozajmljuje Vil Smit) pretvara se u goluba u želji da postane "nevidljiv" i za dobre i za loše momke. Za takav preobražaj zaslužan je trapavi mladi naučnik Volter Beket, saradnik Sterlingove agencije zadužen za smišljanje korisnih špijunskih napravica.

Karakterizacija Voltera Beketa duguje veoma mnogo jednom evropskom komičnom strip junaku - Gaši Šeprtlji, na kojeg podseća i po izgledu, a još više po ponašanju i držanju, kao i liku mladog smotanog kuvara Lingvinija iz Piksarovog "Ratatuja". Ipak, dobili smo prolog o Volterovom detinjstvu, koji ga u najvećoj meri individualizuje i izvlači iz zamki tipičnosti. To nije slučaj sa superšpijunom Lansom Sterlingom, čiji lik je tipičan koliko god to može biti, pa možda baš zato i hiperbolisan do grotesknog.

Kada stavimo pod lupu i sve ostale važne likove u filmu - glavnog negativca sa robotskom rukom, Kilijana (Ben Mendelson), glavnu agenticu Marsi Kejpel (Rašida Džons) ili direktorku agencije Džojles (Reba Mekentajer) - svi su tipični i niko nije ni pokušao da ih individualizuje. 100 miliona dolara utrošeno je na razne sporedne stvari, a scenario je ostao nedorađen. Srećom po sve, osnovna ideja dovoljno lepo "vozi" celi film i zaista je zabavno, uzbudljivo i krajnje nepredvidljivo gledati svet očima goluba koji i dalje ima svest ljudskog bića, i to ne bilo kakvog već najslavnijeg špijuna svih vremena, pardon, superšpijuna, ako razumete razliku.

Ipak, svest superšpijuna meša se sa prirodnim nagonima golubije vrste, što stvara celi niz otkačeno smešnih situacija. Ovaj film ima dva uporedna zapleta i dve uporedne gradacije - komičnu i akcionu, koje se razvijaju nezavisno i doživljavaju svoje kulminacije i rasplete svaka za sebe. Akciona je predvidljiva i puno puta viđena, glavni zloća živi - zamislite - na pustom ostrvu u okeanu na najvišoj litici i odatle planira svoje superzločinačke akcije opremljen svim mogućim tehnološkim sredstvima za koje čovečanstvo zna.

Jedina nepoznata u jednačini je genijalni i beskrajno ušeprtljeni um Voltera Beketa koji pomaže isto koliko i odmaže, a vrhunac komičnog zapleta dešava se onda kada superšpijun u obličju goluba shvati da je Voillter Beket uz malo sreće uspeo da ga pretvori u goluba, ali da je obrnuti proces daleko nepredvidljiviji. Pored toga što to izaziva plotune smeha, taj izvor svega smešnog u filmu ujedno je i izvor neizvesnosti. Ako je uopšte moguće da jedan holivudski animirani porodični film ima ičeg zaista neizvesnog u sebi po pitanju ishoda, Volterova kombinacija ležernosti i smotanosti zaista i odrasle gledaoce navodi da se zabrinu hoće li dobri momci i devojke ipak uspeti da pobede.

Komična strana ovog filma, zasnovana na originalnoj scenarističkoj ideji odnosi prevagu i čini ovaj film možda najboljom zabavom koju je filmska industrija ove godine uspela da prikaže u bioskopima.

Ocena: 4/5

Bonus video: