NIKO NIKAD KAO RADOMIR: Kako je Antić preporodio reprezentaciju Srbije i zašto više ne postoje ljudi kao što je on!

Otišao je Radomir Antić, čovek koji je toliko toga dao fudbalu, kako srpskom, tako i evropskom.

Radomir Antić je čovek koji je za života uspeo da bude na klupi sva tri španska velikana - Real Madrida, Barselone i Atletika. Sa ovim poslednjim je osvojio duplu krunu 1996. godine i zlatnim slovima se upisao u istoriju tima sa nekadašnjeg Visente Kalderona.

Gospodin u odelu je uspeo ono što nikome nije pošlo za rukom godinama pre njega, a to je da vrati kult fudbalskoj reprezentaciji Srbije.

Uspeo je da natera celu državu da ponovo dolazi na stadion i sa vatrom i žarom u očima počne da prati reprezentaciju, onako izistinski. Ono što se činilo nemoguće, on je to izveo i hvala mu na tome.

Antić je postao selektor Srbije 2008. godine, nakon neuspešnog ciklusa pod patronatom Havijera Klementea, koji nije uspeo da se plasira na EURO u prvoj godini osamostaljene Srbije.

Došao je da spase ono što se spasti može i uspeo je... Ali, nimalo lak put nije bio pred njim.

Morao je da počne sve ispočetka, da oformi reprezentaciju koja zna da poštuje autoritet, koja mora da pronađe veru u sebe i da veruje selektoru. A, boljeg čoveka od Antića u tom trenutku nije bilo.

Grupa sa Francuskom, Austrijom, Rumunijom, Litvanijom i Farskim ostrvima je bila naša šansa za drugo uzastopno učešće na Mundijalu nakon one blamaže 2006. u Nemačkoj.

Svaki početak je težak, ali se u Antićevom mandatu još na samom startu videlo da će od toga biti nešto. I bi.

Nakon trijumfa u Beogradu nad nedoraslim Faranima, igrali smo protiv Francuske u Parizu, koja nas je očekivano savladala, rezultatom 2:1, međutim i pored tog poraza naši momci su pokazali da su konačno postali tim.

Taj isti tim je mečevima koji su usledili počeo da gazi protivnike. Austriju u Beču sa 3:1, ultra jaku Rumuniju u gostima sa 3:2, pala je i Austrija na Marakani golom Milijaša, a onda je usledio meč odluke - Francuska.

9.9.2009. - to je bio datum kada je na Marakanu došlo više od 50.000 ljudi kako bi ispratili utakmicu koja bi mogla da odluči srpsku sudbinu u kvalifikacijama.

Na kraju Srbija - Francuska 1:1. Orlovi su zadržali prvo mesto u grupi i ostao je samo meč protiv Rumunije, za overu plasmana.

Plasman ne da je overen, već je ispečatiran. Mutu, Kontra i ostali drugari iz susedne države su poniženi u Beogradu sa 5:0. Pantelić, Jovanović, Kuzmanović, Žigić... ma. nema ko nije pružio majstorsku partiju.

Antić je na klupi sijao od sreće kao malo dete i bilo je jasno da je uspeo. Uspeo je da stvori reprezentaciju koju će voleti cela Srbija.

Srbija je na Mundijalu, ali tamo ne ide samo da učestvuje. Tamo ide sa velikim ambicijama i sa pravim igračima. Igračima koji znaju zašto su tu i koji bi dali sve za njihovog selektora koji im je preko noći promenio živote.

Gana, Nemačka, Australija - grupa po našoj meri.

Ali, kao što već znate, od Gane smo poraženi posle naše greške, Nemačku smo pobedili na čudesan način, a Australije bolje da se i ne prisećamo. Knedla od tog meča i dalje stoji u grlu i ne mrda, mada jasno je da još dugo neće mrdati.

Nakon Mundijala, Antić je odlučio da se povuče. Časno i gospodski, bez ijedne mrlje. Navijači su bili potišteni, fudbaleri takođe, a Srbija se ponovo vratila u ono blato iz koga se nakratko podgila.

Rezuiltati su kao i po običaju izostali, mnogi amateri su se učili na nacionalnom timu, a niko kao Antić više nije kročio na selektorsku klupu. I jasno je da neće nikada.

Zato Radomire, hvala Vam na onoj pobedi protiv Rumunije od 5:0, hvala Vam na epskom trijumfu u Beču pred 20.000 srpskih navijača, hvala Vam na Mundijalu u Južnoj Africi.

Hvala na Milanu Jovanoviću, hvala Vami na Lukasu Podolskom, ma hvala Vam i na onoj nesrećnoj Australiji, hvala Vam za sve.

Jer, jedan je Radomir Antić!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)