EPIDEMIJA ĆE EU GURNUTI U RECESIJU KAKVA NIJE VIĐENA: Javni dug Italije i Španije biće 3 puta veći od dozvoljenog!

Dok koronavirus besni širom kontinenta, zvaničnici Evropske unije počinju da prave planove za dan posle.

S obzirom na to da se ne nadzire kraj spirali smrti koja je ekonomiju EU bacila "na kolena", još niko nema čvrstu ideju koliko će ta šteta biti velika. A biće ogromna.

Nemačka, najveća privreda u EU i zemlja koja je najavila najveći fiskalni podsticaj, ima najmanje 5 % smanjenje privrednog rasta, a Evropska komisija procenjuje da svaki mesec karantina smanjuje godišnju proizvodnju za još 3%. Prošle nedelje lideri bloka zatražili su od predsednika Evropskog saveta Čarlsa Mišela i šefice komisije Ursule von der Lajen da počnu sa izradom nacrta plana rekonstrukcije koji bi uključivao "velike investicije".

Španija podstiče ogroman program javne potrošnje koji se finansira izdavanjem zajedničkog duga. Francuska predstavlja svoj plan za privremeni fond za oporavak, takođe finansiran od zajedničkih obveznica.

Centar svih njihovih rasprava je sudbina Italije. Treća po veličini ekonomija u EU je već imala najslabiju perspektivu i najranjivije javne finansije pre nego što je virus napao. Sada je takođe pretrpela najveću smrtnost i najduži karantin. Industrijska oko Milana na severu u blokadi je više od tri nedelje.

Zvaničnici u Briselu, Parizu i Berlinu mogu da govore o obnovi evropske ekonomije. Ali najveće je pitanje šta oni mogu učiniti sa Italijom. Vlada u Rimu se već oslanja na Evropsku centralnu banku da podrži njihove finansije, a konzervativne procene sugerišu da će njen dug biti veći od 150% BDP-a do završetka epidemije. Za njegovu obnovu trebaće milijarde evra koje se ne mogu prikupiti iz uobičajenih EU fondova.

Rasprave o planiranju oporavka još su u ranoj fazi između institucija poput Evropske komisije, ali dosad su burne i neuverljive rasprave između vlada naglasile koliko će biti teško smisliti plan delovanja sa kojim će se države članice moći složiti.

S jedne strane, priroda pandemije znači da su sve zemlje EU pogođene bez diskriminacije i niko nije kriv. Svi će pretrpeti tešku recesiju, veću nezaposlenost, paralizovane industrije i mnogo veći dug. To je jedan od razloga zašto je početni odgovor bio tako presudan: pravila EU o deficitu su suspendovana, Nemačka je pokrenula ogroman program stimulisanja i ECB je izdala oko 750 milijardi evra da stabilizuje tržišta.

Pa ipak, postoji i ta zabrinjavajuća briga oko mogućnosti dugoročne podrške. Mario Kenteno, portugalski ministar finansija koji vodi sastanke svojih kolega iz eurozone, nagovestio je ovu dilemu u svom pozivu da na video konferenciji .

- Način na koji se Evropa bavi finansijskim probelima koje je virus ostavio određuje "oblik i obim oporavka i, na kraju, koheziju eurozone - rekao je.

Španski premijer Pedro Sančez već prošlog meseca pozvao je na „Maršalov plan“ javnih investicija koje bi bile „najveća mobilizacija ekonomskih i materijalnih resursa u istoriji“. Takođe se snažno zalagao za zajednički dug u obliku takozvanih korona-obveznica, što su podržali lideri osam drugih evropskih zemalja, uključujući Francusku i Italiju.

Takav instrument bi olakšao pritisak na visoko zadužene zemlje poput Italije i, u manjoj meri, Španije i Francuske. To bi umanjilo rizik da neće moći prikupiti novac na tržištima nakon što su se masovno zaduživali kako bi se izborili sa virusom. Tome se međutim protive Nemačka i Holandija.

U nastojanju da premosti jaz između dve strane, Francuska je predložila stvaranje privremenog fonda za ekonomski oporavak koji bi trajao pet do 10 godina posebno za podršku zemljama kroz pandemiju.

Drugi predlažu da se koristi dugoročni budžet EU, glavno sredstvo direktnih fiskalnih transfera iz bogatijih u siromašnije države članice, što je spremno za pregovore ove godine.

Ministar finansija Olaf Šolc već priprema nemačku javnost za pomoć zemljama poput Italije u kratkom roku kreditnim linijama iz fonda za pomoć eurozone. Ti zajmovi bi trebali doći bez uslova koji su pratili prethodne izdatke, rekao je u četvrtak uveče.

- Ova pomoć mora stići odmah i brzo - rekao je. Nemci su signalizirali.

Nemci su nagovestili da bi spasilački fond eurozone trebalo koristiti i za dugoročniju podršku, a ne bilo koju od novih struktura koje njihovi partneri predlažu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Bloomberg)