LETOVANJE NA RAJSKOM OSTRVU IM SE PRETVORILO U KOŠMAR: Porodica uputila dramatičnu molbu! (VIDEO)

Ostrvce Borakej na Filipinima poznato je po belim peščanim plažama, noćnom životu i hit je destinacija za brojne turiste poslednjih godina.

Ali, raj na zemlji pretvorio se u zatvor za jednu špansku porodicu. Álvaro Lorenzana je sa suprugom Verom i trogodišnjom ćerkom Indijom zarobljen na ostrvu dugom samo 7 kilometara već više od 40 dana, od izbijanja epidemije u toj zemlji.

Iako se svima zatvorenima u kućama čini kako je Borakej idealno mesto za biti u karantinu, to i nije baš tako. Filipinske vlasti odredile su obavezan karantin, a predsednik preti čak i da će vojska pucati u one koji ju krše.

Jedina ambulanta na ostrvu je zatvorena jer se lekar zarazio, a porodica će morati da napusti hotel u kojem borave kroz nekoliko dana. Porodica iz Sevilje snimila je video na Jutjubu u kojem mole za pomoć da se vrate u Evropu.

- Bacaju nas na ulicu, niko nam se ne javlja na telefon, nema odgovora iz ambasade i ne znamo zašto ne možemo u neki drugi hotel. Šta da radimo s Indijom na ulici. Ne znamo ni kako će vojska reagovati - zabrinut je otac.

Ostanu li bez smeštaja, ostaju i bez lekova, pitke vode, zaštite... Ne znaju gde će da jedu ni kako doći do potrebnih lekova obzirom da ih u apotekama nema. Trenutno se nalaze u sobici od osam kvadratnih metara, a kako kažu na ostrvu je još puno turista, uglavnom Evropljana.

Na ostrvo su došli 18. februara kad se još nisu mogli ni da naslute razmere pandemije.

- Molim vas, pošaljite neki čarter jer postoji aerodrom na drugom ostrvu, ali su letovi trenutno obustavljeni - zavapio je Álvaro.

Još jedan od mnogih koji su ostali zarobljeni na Filipinima je njihov sunarodnik Andrés Guillén. Njega su pokupili sa puta 16. marta , kako kaže, zato što je stranac, u Pagudpudu, gradu udaljenom 10 km od Manile. Od tada je zatvoren u turističkom kompleksu i ne sme na ulicu. Prvobitni dvonedeljni karantin produžen im je na još dve nedelje.

- Iz ambasade nas nazovu, pitaju kako smo i kažu da moramo imati strpljenja. Jedino što nam je bolje nego drugima je što možemo hodati po kompleksu, jer niko, pa ni osoblje, nije izašao van već dve nedelje pa se ne bojimo zaraze. Imamo i plažu, ali ne znamo kada i kako ćemo kući - kaže Guillén.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata)