OD JEDNE STVARI ZAVISI DA LI ĆETE RAZVITI TEŽI OBLIK COVID-19: Otkriveno šta na to najviše utiče!

Manje koronavirusa u organizmu na početku infekcije - lakši tok bolesti!

Naime, kako vreme prolazi, tako naučnici raspolažu sa sve više podatka o tome kako se ponaša i što nam radi koronavirus, koji je globalno zagorčao život ljudima. Istraživanja, pa i ovo novo, govore da bi upravo društveno distanciranje moglo ublažiti tok bolesti zaraženih.

Tvrdi se da manje virusa u telu na početku zaraze znači i blažu bolest jer se organizam tada lakše bori protiv Covida-19.

Prekomerno opterećenje virusom daje infekciji tzv. “skokovit početak” i povećava rizik da se pacijentov imunološki sistem preoptereti na početku borbe protiv Covida-19, što mu daje manje šanse za oporavak.

Ljudi mogu smanjiti svoje izglede za “masovnu” početnu infekciju držeći se podalje od drugih koji mogu biti bolesni i strogo se pridržavajući pravila protiv bliskog ličnog kontakta, s kojim su sada suočeni milioni ljudi širom sveta. Neko zaražen indirektno, recimo dodirom za kvaku na vratima u koju je kihnuo zaraženi, mogao bi u konačnici imati blaže simptome od nekoga ko udahne kapljice kašalja zaražene osobe na maloj udaljenosti, kažu stručnjaci.

Tvrde da manje virusa imunološkom sistemu daje više vremena da se reši infekcije pre nego što je nadjača i pojave se simptomi. Takvim pacijentima, koji “uhvate” na početku manju količinu virusa, treba duže vreme da primete da su bolesni, a za to vreme se organizam uspešno bori protiv koronavirusa.

- Kad neko krene s velikom količinom virusa, može preopteretiti njihov imunološki sistem. U takvim okolnostima telo nema vremena da reaguje. Zato se moramo više zabrinuti u situacijama kada neko primi ogromnu dozu virusa, posebno udisanjem. Naime, samo mililitar telesne tečnosti sadrži i više od sto miliona virusa - objašnjava dr. Majkl Skiner s Imperial Collegea.

Dodaje da s izuzetkom bolničkog osoblja ostali ne bi trebali biti izloženi velikoj količini virusa. Upravo velika količina koronavirusa dovodi do snažnog imunološkog odgovora koji pokušava kontrolisati virus ne bi li organizam stekao imunitet te istovremeno dovodi do snažnih upala i citokinske oluje. To može biti pogubno i uzorkovati smrtonosna stanja poput zatajenja rada bubrega, pluća, pa i sepse.

Ovaj je naučni rad inače objavljen u časopisu The Lancet, a temelji se na istraživanju 76 bolesnika s koronavirusom u Nančangu, koji su primljeni u bolnice s dijagnozom Covida-19 tokom kineske epidemije.

- Prosečno virusno opterećenje teških slučajeva bilo je oko 60 puta veće u odnosu na blage slučajeve, što sugeriše da veće opterećenje virusa može biti povezano s teškim kliničkim ishodima - zaključili su naučnici pod vodstvom Vei Žanga.

Naime, smatra se da najmanje 80 posto bolesnika s koronavirusom ima samo blagu bolest, sličnu prehladi, dok neki mogu razviti teže probleme s disanjem. Najteže oboleli završavaju u bolnici s upalom pluća na jedinicama intenzivne njege, a stopa preživljavanja u tom slučaju iznosi oko 50 posto.

Da bi količina virusa koju dobijemo na početku infekcije mogla odrediti tok bolesti potvrđuju i naučnici sa Oxforda, stoga se snažno zalažu za maksimalnu socijalnu distancu koja učinkovito može pomoći da se smanji broj teže obolelih, a onda i smrtnost.

- Da se ne bismo zarazili većom količinom virusa trebamo držati distancu od drugih. Opterećenje virusom biće veće ako nam neko direktno kašlje u lice, nego ako je od nas udaljen dva metra i virus se stigne raspršiti po vazduhu - kaže dr. Vendi Barklej, infektološkinja s londonskog Imperial Collegea.

Dodaje da će nas nošenje rukavica, pranje ruku i izbegavanje dodirivanja lica zaštititi od izloženosti virusu na javnom mestu.

- Ukućanin za kojeg se smatra da je zaražen treba ostati izolovan u posebnoj prostoriji, jer što oboleli ima više virusa u organizmu, to će ih i u njegovu izdahu, kašlju ili kijanju biti više.

Naime, taj se proces naziva ‘odbacivanje virusa’ i povećava rizik zaraze.

- Rečju, što je ‘opterećenje virusom’ veće, to je pacijent zarazniji - objašnjava prof. dr. Džonatan Bol sa Univerziteteta u Notinghamu.

Zaključak je da nas imunitet štiti, ali ne može puno učiniti ako se mi sami pre toga nismo zaštitili od velike količine virusa u kratkom vremenu. Budući da ne možemo znati ko “šalje” koliko virusa kašljem ili kijanjem, dva metra udaljenosti su početak zaštite od virusa.

Šta telu radi manja, a šta veća količina virusa

- svi koji dolaze u kontakt s koronavirusom mogu stvoriti velike količine virusa u organizmu, ali ipak zaraza počinje s različitom količinom

- udisanje vazduha pored teško bolesnog pacijenta koji kiše i kašlje rezultirat će većom količinom virusa u organizmu od one na kvaki ili drugom predmetu

- izloženost manjem broju virusa u početku rezultuje manjim imunološkim odgovorom i blažim oblikom bolesti

- više virusa znači veću reakciju, koja rezultuje snažnijim simptomima i povećava rizik za sepsu, odnosno veću smrtnost

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji)