ZAČIN KOJI SE MORA NAĆI NA VAŠEM SPISKU ZA KUPOVINU: Ide u gotovo sva jela, ima ANTIVIRUSNO dejstvo!

Vlašac je poznat i kao “mlađi brat luka” što zapravo i tačno.

Ova biljka pripada porodici ljiljana, baš kao i crni i beli luk, iako se drukčije jede i ima aromatičniji ukus od luka na koji smo navikli.

Neki podaci govore da vlašac potiče iz alpskog dela Evrope, dok drugi tvrde da dolazi iz Srednje Azije i Severne Amerike, te da je u Evropu stigao putevima svile, zahvaljujući Marku Polu.

U svakom slučaju, listići vlašca danas su nezaobilazni ukras i začin mnogih jela različitih svetskih kuhinja, ali dekoracija nije jedini razlog zbog kojeg je vlasac dobar, piše Organic Facts.

Po čemu se razlikuje od luka?

Pre svega po ukusu. Vlašac je manje aromatičan i ljut od luka i praziluka, pa se zato često i koristi kao začinska biljka. U odnosu na druge lukovice, koren se kod vlasca ne jede, već se koriste samo listovi i to sveži. Ako ga želite upotrebiti sledećeg dana, bilo bi dobro da ga umotate u vlažnu krpu i stavite u frižider. Nikako ga nemojte ostaviti da stoji u čaši vode, jer će ju upiti i tako postati mekan i gnjecav.

Šta sadrži?

U odnosu na druge vrste luka, vlašac je izuzetno bogat beta-karotenom. Tanki zeleni listovi sadrže puno vitamina A i C, nešto manje vitamina B i minerale fosfor i gvožđe. U 100 grama vlasca nalazi se 0,7 g masti, 4,4 g ugljenih hidrata, 3,3 g proteina i 0 grama holesterola.

Zbog čega ga treba jesti?

Razloga je puno. Osim što ima antibakterijsko, antivirusno i antialergijsko delovanje, bitna karakteristika ove zelene biljke je što pomaže jetri izbaciti toksine iz tela. Samim tim, poboljšava probavu, ali i smanjuje nivo šećera u krvi, tako što sprečava degradaciju insulina. Takođe, sprečava zadržavanje vode u tkivima, a nekoliko istraživanja pokazalo je i da ima blagotvoran uticaj na izgled.

Kako se jede?

Kao jelo i začin najčešće se koriste sitno narezani listovi, ali mogu se koristi i celi. Sitno seckan danas se najčešće upotrebljava u francuskoj kuhinji, dok se u kineskoj kuhinji dodaju celi dugi listovi, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, pa ga je najbolje dodavati pred kraj pripremanja jela, ili neposredno pre posluživanja.

Kao začin, svoje mesto je pronašao u supama, jelima od povrća i sosovima, i to posebno onima na bazi jaja ili jogurta. Može se dodavati i u razna topla i hladna jela, omlete, rižu i piletinu, a izvrstan je dodatak i salatama, posebno onima od paradajza i krastavaca jer daje nežniju aromu, dosta slabiju od crvenog luka. Dobar je u kombinaciji s krompirom, a naročito pire krompirom. Često se koristi i tako da ga se posipa preko maslaca namazanog na hleb.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata)