NEŠTO ČUDNO SE DEŠAVA, DA LI JE OVO VIRUS MUTIRAO? Strašna SLUTNJA italijanske lekarke

Potcenili smo opasnost od koronavirusa, rekao je Masimo Gali, infektolog i primarijus bolnice Sacco u Milanu. To je na određeni način i njegova i “mea culpa” njegovih kolega zbog izjava koje su davali pre pojave zaraze u Italiji. Naime, bilo je virologa u toj zemlji koji su smatrali da je koronavirus poput malo jačeg gripa i prve su dane ove godine obeležile upravo takve rasprave pa i nije bilo priprema za sve ovo što je usledilo. Direktorka mikrobiološke laboratorije iste bolnice Marija Rita Gismondo rekla je 23. fabruara da je “ludost misliti da je to tako velika opasnost jer za malo jači grip govore da je smrtonosna pandemija”. Zatim je 1. marta rekla: “Ne želim da umanjim opasnost od koronavirusa, ali njegova problematika ostaje tek nešto jača od sezonskog gripa”. Trinaestog marta izjavila je da će uskoro “od 60 do 70 odsto stanovništva biti pozitivno, ali ne treba da se brinemo”, a 21. marta priznala je da je pogrešila, odnosno da je virus možda mutirao i da se događa nešto čudno”. Sada ima i onih, kao što je udruženje za nauku (PTS), koji bi hteli da se pokrene postupak protiv Gismondo zato što je minimizovala situaciju i upozoravala ljude da ne slušaju ono što im govori vlast. Pravi skandal izazvala je izjava britanskog lekara Kristijana Jesena, poznatog po emisijama “Embarassing bodies!” i “Supersize vs. Superskinny”, koji je, nakon što je već bilo 15.000 obolelih u Italiji, rekao: “Koronavirus? To je izgovor Italijanima da produže siestu” (upotrijebio je baš tu špansku reč). Kada se videlo da je pogrešio, dr. Jesen se, rekavši je da je to bilo samoinicijativno, povukao s društvenih mreža i televizije. Ali ima i onih koji misle da su mu TV stanice zatvorile vrata. Dr. Jesen inače je poznat i po dokumentarcu koji govori o tome kako “lečiti” homoseksualce (“Cure me, I am gay”). Možda se već zbog toga mogla dovesti u pitanje stručnost ovog TV doktora. Ali, kako vidimo, i Italija je nespremna ušla u borbu s koronavirusom, iako su na njenoj teritoriji prvi oboleli zabeleženi već 21. januara. Tada je dvoje kineskih turista doputovalo u Milano pa nakon nekoliko dana u Rim, u kojem su im se manifestovali simptomi pa su smešteni u infektološku bolnicu Spalanzani. Nakon toga su oboje upali u komu pa su lakari rekli da će teško preživeti, ali nakon više od dve nedelje na respiratoru i lečenja lekovima protiv HIV-a i ebole i još nekim antiviralnim lekovima, ozdravili su i pušteni su iz bolnice. Kina pomaže

Delimično i zato što su od gotovo sigurne smrti spasili dvoje Kineza i jer je Italija bila među prvima koji su priskočili u pomoć Kini kada je izbila epidemija u Vuhanu, vlada u Pekingu sada šalje pomoć Italiji, i to slanjem lekara, lekova i medicinske opreme. Ali ni slučaj zaraženog kineskog para na italijanskom tlu nije bio dovoljno upozorenje da se ozbiljno shvati problem, mada je bilo virologa, na primere Roberto Burioni, profesor na Univerzitetu Vita-Salute San Raffaele u Milanu, koji su upozoravali na veliku pretnju. U Italiji su hteli da kontrolišu Kineze pa je bilo i onih koji su govorili o rasističkom pristupu u obrani od širenja koronavirusa. Vlada je zabranila sve letove u Kinu i iz nje, ali Italijani i Kinezi iz Kine su u Italiju dolazili preko Istanbula ili Dubaija. I niko ih na aerodromima nije pregledao! Donesena je i odluka da bolnice na koronavirus testiraju sve Kineze i sve ostale koji su došli iz Kine.

- Uhvaćeni smo s leđa. Još 20. februara mislio sam da smo se izvukli od širenja zaraze, a svima nam je sada jasno da nije bilo tako. Koronavirus je ušao u Italiju još 25. januara i, prema računicama koje smo sproveli, iz Nemačke do zone Lodigiano te se zatim širio nekoliko nedelja - priznao je Galli. Već je bio i u regiji Veneto i u Lombardiji. Prvooboleli Italijan bio je 38-godišnji Matia iz Codogna na području Lodigiana. To je područje kasnije proglašeno “crvenom zonom” i stavljeno je u karantin u kojem oko 50.000 stanovnika nije smelo da izlazi iz svojih kuća. Matia je došao u bolnicu u Codognu i rekao da se oseća loše. Inače, u Torinu je trčao polumaraton pa je i tamo preneo zarazu. Zarazio je i trudnu suprugu i oca koji je posle i umro od koronavirusa. Kad je prvi put stigao u bolnicu, lekari su mu rekli da je reč o jačoj prehladi, ali kada je došao drugi put i žalio se na teškoće pri disanju, kazali su mu da ima laganu upalu pluća i dali mu antibiotik. Tek kada je došao i treći put, jedna mlada lekarka predložila je da ga testiraju na koronavirus. Bio je pozitivan. Premešten je u bolnicu u Paviju u kojoj je 18 dana bio na respiratoru, izlečio se i pre nekoliko dana izašao je iz bolnice. Zahvalio je lekarima koji su ga, kako je rekao, “istrgli iz ruku smrti” i rekao da se veseli što će moći biti sa suprugom kad bude rađala njihovo dete. Ali koronavirus se proširio po bolnici pa su zaraženi liekari, medicinsko osoblje i pacijenti. Najgore je što se proširio u više bolnica jer lekari još nisu nosili zaštitne maske i odela. Tako se mogao širiti još brže. Matiju je zarazio prijatelj s kojim je bio na večeri još u januaru, a koji se vratio iz Kine, ali prijatelj nije bio pozitivan na Covid-19, što pokazuje “podmuklost” ovog virusa. Ako ga se zanemari, počinje da se širi brže. Virolog i profesorka Ilaria Kapua, koja od 2016. godine vodi kliniku za patologiju Univerziteta u Floridi, pretpostavlja da se, nakon što se virus proširio po bolnicama, to dogodilo zbog lošeg sistema klima uređaja u njima. Drugo žarište, koje je izbilo kasnije, nastalo je u Bergamu. Nogometni klub Atalanta igrao je na milanskom stadionu utakmicu protiv Valencije. Na utakmici je bilo 40.000 navijača iz Bergama, kao i više hiljada navijača iz Valensije koji su virus proširili po Španiji, kao što ga je prvooboleli u Hrvatskoj, koji je bio na utakmici, doneo u Hrvatsku. Da je ta utakmica bila mesto širenja koronavirusa, potvrdio je i načelnik Bergama Girgio Gori. Velika je pogreška učinjena što je dopušteno odigravanje te utakmice, i to na punom stadionu. Ali još treba proći određeno vreme pre nego što će moći temeljito da se analizira ta pandemija. Teško je uveriti ljude da ostanu u kućama, pre svega ako ne vide šta se događa u bolnicama, kaže Gali, i naglašava: “Garantujem vam da je to pravi rat koji izaziva ozbiljne probleme”. “Pokolj” u domovima

Pravo ratište, a o kojem se možda preretko govori i piše, nalazi se u domovima penzionera i manastirima. U domu Santa Chiara u Lodiju od 1. do 25. ožujka umrlo je 38 ljudi, a u istom razdoblju prošle godine u tom domu umrle su samo četiri osobe, preneo je predsednik te ustanove Korado Sancilio. Postoji strah da bi koronavirus mogao zaraziti svih 250 gostiju doma. U mnogim domovima za odmor, kako ih nazivaju Italijani, situacija je slična. Upravo da se spreči širenje koronavirusa, u mnogim domovima osoblje je odlučilo da ostane u domu jer bi se izlascima i ulascima povećao rizik unošenja virusa. Krevete su postavili u prostorijama za druženje ili dvoranama za vežbanje i javili svojim porodicama, s kojima kontaktiraju preko Whatsappa ili Skypea, da se do daljnjega neće vratiti kući. Koronavirus je napravio pravi pokolj u domovima za starije osobe. Iako verojatno ima i onih koji misle da se za kao razlog njihove smrti ne bi trebalo navoditi koronavirus, ako to tako možemo reći, on im je zadao zadnji udarac. Italija ima najstarije stanovništvo u Evropi i nakon Japana najstarije na svetu pa je i to jedan od razloga veće smrtnosti od one koja je zabeležena, na primer u Kini. Prosek godina obolelih od koronavirusa u Kini su 43, a u Italiji 63 godine. Koronavirus se proširio se i na manastire. U samostanu u Grotaferrati, mestu pokraj Rima u kojem živi 20.000 stanovnika, 64 su zaražene časne sestre od kojih su dve prevezene u bolnicu, a ostale su u karantinu. Jedna od časnih sestara pre oko mjesec dana bila u Kremoni na severu Italije, u kojoj je mnogo obolelih od koronavirusa pa je, nakon što se vratila, opaki virus donela u ovaj samostan. Takvih je slučajeva više u Italiji. Pred epohalnim smo promenama i teško je prognozirati kada ćemo izaći iz ove epidemiološke krize. Za sada se među umrle ubrajaju i oni koji su imali i druge teške bolesti, a ne samo COVID-19. Navodno je 3,8 posto umrlih koji su pre zaraze koronavirusom bili zdravi, ali to je neslužbeni podatak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)