ZAŠTO MUŠKARCI OD KORONE OBOLJEVAJU MNOGO ČEŠĆE NEGO ŽENE: Naučnici misle da imaju OBJAŠNJENJE!

Ceo svet prati kako se broj zaraženih i umrlih od koronavirusa svaki dan povećava, dok zdravstveni radnici čine sve kako bi to promenili i vratili naše živote u normalu.

Za to vreme, istraživači proučavaju koje su to rizične grupe koje mogu razviti ozbiljnije oblike bolesti zbog čega su u većoj opasnosti od umiranja.

Sada je već poznato da su pušači, hronični bolesnici i stariji od 65 godina najranjivije grupe. No, pokazalo se da još jedan faktor ima značajnu ulogu – pol.

Naime, podaci iz 20 zemalja sveta pokazuju da muškarci imaju 50 posto veću šansu od žena da će da umru nakon što im je dijagnostikovan Covid-19.

Do ovog podatka došao je istraživački institut koji ispituje rodnu nejednakost u globalnom zdravlju, Global Health 50/50, u saradnji s CNN-om. Analizirani su javno dostupni podaci iz 20 zemalja s najvećim brojem potvrđenih slučajeva Covid-19, na dan prikupljanja podataka 20. marta. Cilj je bio saznati postoji li razlika u smrtnosti od koronavirusa s obzirom na pol.

Prvo treba napomenuti da mnoge zemlje nemaju potpune podatke na nivou cele zemlje o broju zaraženih i umrlih s obzirom na pol. Recimo, Austrija, Japan, Norveška, Švedska, Kanada, Danska i Švajcarska dale su podatke samo o broju zaraženih s obzirom na pol, dok su SAD, Španija, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Portugal imale dostupne podatke o broju zaraženih i umrlih od Covida-19, ali bez informacija o polu.

Stoga su se, od 20 zemalja, pažljivije proučavali samo njih šest- Italija, Kina, Francuska, Nemačka, Iran i Južna Koreja.

Podaci su pokazali da u svim analiziranim zemljama, muškarci umiru znatno više od koronavirusa od žena. Na primjr, na svakih 10 smrtnih slučajeva među ženama, Italija je imala 24 smrtna slučajeva među muškarcima. Slično je i u Kinu gde od novog virusa umire 18 muškaraca na 10 žena te u Nemačkoj gde na 10 žena umire 16 muškaraca. U ovih šest zemalja, razmera zabeleženih smrtnih slučajeva kod muškaraca i žena najniži je u Iranu (9% više muškaraca nego žena), a najveći u Južnoj Koreji (89% više muškaraca od žena).

Što se tiče broja obolelih, i ovdje muškarci prednjače. Italija ima 14 muškaraca zaraženih virusom na 10 žena, a Iran i Nemačka broji 13 slučajeva zaraze među muškarcima naspram 10 slučajeva kod ženskog pola. Ipak, nije svugde tako. U Francuskoj, Južnoj Koreji i Kini veći je broj žena obolelih od koronavirusa od muškaraca. No, opet, treba napomenuti da je i u tim zemljama smrtnost veća među muškarcima.

Iako su proučavani podaci nepotpuni, ipak obuhvataju gotovo četvrtinu svetskog stanovništva te su naučnici njima ukazali na ono na što već dugo upozoravaju - smrtnost od respiratornih bolesti ovisi o rodno tipiziranom ponašanje, a ne samo biologiji. Tačnije, zbog razlike u načinu na koji muškarci i žene žive, zavisiće hoće li se teže razboleti i umreti.

- Nekoliko je potencijalnih objašnjenja zašto je više smrtnih slučajeva od Covid-19 među muškarcima. Analizirane zemlje se razlikuju po demografiji, zdravstvenom sistemu te nadzoru i odgovoru na širenje Covida-19, što utiče na broj ispitanih ljudi, broj zaraženih i umrlih - stoji u izveštaju "Pol, rod i Covid-19" objavljenom u časopisu BMJ Global Health.

Nadalje, objašnjava se kako je nezahvalno istraživati uzroke oboljenja s obzirom na to da je epidemija koronavirusa još u ranoj fazi, ali ipak je prema do sada dostupnim podacima jasno da pol i rod definitivno igraju važnu ulogu.

- Razlike u imunološkom sistemu između muškaraca i žena dobro su poznate i doprinose reagovanju na zarazne bolesti. No, biološka objašnjenja samo su deo onoga što ukazuje na nejednakosti u rezultatima. Preliminarni izveštaj osoba teško obolelih od Covida-19 pokazuju da postoji povezanost s postojećim komorbiditetima, uključujući hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i neke hronične plućne bolesti. Globalno, muškarci češće pate od ovih bolesti.

Što znači da su, zbog rizičnijeg ponašanja, muškarci u većoj opasnosti od zaraze. Pod takvim ponašanjem misli se na pušenje cigareta i konzumaciju alkohola. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 36 posto odraslih muškaraca starijih od 15 godina puši, u poređenju sa 7 posto žena. Muškarci u proseku godišnje konzumiraju 11 litara alkohola, a žene dva litra.

Razlika u rizičnom ponašanju najvidljivija je u Kini koja ima oko 316 miliona odraslih pušača. Prema podacima kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, više od 50 posto odraslih Kineza i tek manje od 3 posto Kineskinja su pušači. I u Italiji više muškaraca puši – 7 miliona muškaraca zavisno je o nikotinu, naspram 4,5 miliona žena.

Jedan od razloga zašto se žene bolje nose s bolestima mogao bi biti i jači imunološki odgovor na infekcije.

- Odgovor bi mogao biti u hormonalnim promenama - tvrdi doktor Luis Ostroski-Zajhner s Medicinskog fakulteta u Teksasu.

Objašnjava kako žene dio svog života provode sa stranim telom u sebi (svojim potomkom) te im to daje prednost u preživljavanju.

Dodaje kako je, istorijski, koronavirus (poput SARS-a i MERS-a) više uticao na muškarce nego na žene. Muškarci su imali teže oblike bolesti od SARS-a u Hong Kongu i veći rizik smrtnosti od MERS-a u Južnoj Koreji.

Iako se zaključak o smrtnosti s obzirom na pol ne može još doneti s obzirom na to da još traje pandemija, doktorica Sara Hoks objasnila je zašto je važno skupljati te podatke i analizirati ih.

- Kad bih ja dizajnirala kliničke smernice, htela bih da razumem zašto neki ljudi imaju puno veći rizik od smrtnosti od ostalih. To bi moglo recimo dovesti do načina na koji provodimo klinička ispitivanja među ljudima koji imaju već postojeće loše zdravstveno stanje, a koje povećava rizik smrtnosti - rekla je za CNN Hoks.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji)