STRUČNJACI IZNELI PODATKE O TOME KAKO ĆE SVET IZGLEDATI POSLE KORONE: Dobro pročitajte ovaj tekst!

Skraćena verzija članka članka u kojem je 12 intelektualaca (Džon Alen, Nikolas Barns, Lori Garet, Ričard Has, G. Džon Ikenberi, Kišor Mahbubani, Šivšankar Menon, Robin Niblet, Džozef Naj, 'Šenon K. ONil, Kori Šake, Stiven Volt), koje magazin Foren polisi naziva „vodećim svetskim misliocima", iznelo svoje predviđanje o tome kako će svet izgledati nakon pandemije koronavirusa.

SVET ĆE SE OKRENUTI KINI

Kišor Mahbubani, viši saradnik Instituta za proučavanje Azije pri singapurskom nacionalnom univerzitetu

COVID-19 neće fundamentalno izmeniti globalne ekonomske trendove. Ali hoće ubrzati one koji su već počeli: udaljavanje sveta od amerocentrične ka sinocentričnoj (ili kinocentričnoj) globalizaciji.

Zašto će ovaj trend biti nastavljen? Američki građani su izgubili veru u globalizaciju i međunarodnu trgovinu. Slobodnotržišni sporazumi su postali politički toksični, sa ili bez uloge predsednika Donalda Trampa. Nasuprot tome, Kina nije izgubila tu vrstu vere. Zašto? Postoje dublji istorijski razlozi. Kineski lideri sada dobro znaju da je „vek poniženja" Kine (1842-1949) bio posledica napora njenih samozadovoljnih lidera da kinesku državu odseku od ostatka sveta. Sasvim različito od toga, proteklih par decenija ekonomskog preporoda su posledica globalnog povezivanja sa svetom. Osim toga, kineski narod je doživeo eksploziju kulturnog samopouzdanja. Uvereni su da mogu ravnopravno da se nadmeću u svim oblastima.

Posledica toga - kao što sam istakao u poslednjoj knjizi Da li je Kina pobedila - je situacija u kojoj Amerika ima dva izbora. Ako je njen primarni cilj da održi globalni primat, moraće da se upusti u geopolitičku, političku i ekonomsku bitnu na sve ili ništa protiv Kine. Međutim, ukoliko je cilj Amerike da unapredi blagostanje američkog naroda - čiji životni uslovi se pogoršavaju - onda bi morala da sarađuje sa Kinom. Promućurniji savetnici bi rekli da je saradnja bolji izbor. Ali s obzirom na raspoloženje koje u Americi trenutno preovlađuje kad je reč o Kini, promućurniji savetnici verovatno neće biti poslušani.

UBRZANjE PADA ZAPADNE MOĆI Stiven Volt, profesor na univerzitetu Harvard

Pandemija će osnažiti državu i ojačati nacionalizam. Vlade svih vrsta će usvajati hitne mere za upravljanje krizom, a mnoge neće biti voljne da se odreknu novih ovlašćenja nakon što se kriza završi. COVID-19 će takođe ubrzati smenu moći i uticaja od Zapada ka Istoku. Južna Koreja i Singapur su najbolje odreagovali, a i Kina je nakon početnih grešaka reagovala dobro. Reakcija u Evropi i Americi je, poređenja radi, bila spora i neorganizovana, usled čega je dodatno okrnjena aura zapadnog „brenda".

Ono što se neće promeniti jeste suštinski konfliktna priroda svetske politike. Prethodne epidemije nisu okončale rivalstvo velikih sila, niti su započele novu eru globalne saradnje, uključujući "španski virus" iz 1918-1919. godine. Neće to učiniti ni COVID-19. Bićemo svedoci daljeg usporavanja hiperglobalizacije, budući da će građani od nacionalnih vlada zahtevati da ih zaštite, dok će korporacije i nacionalne vlade nastojati da se bolje pripreme za buduće poteškoće.

Ukratko, COVID-19 će stvoriti svet koji je manje otvoren, manje prosperitetan i manje slobodan. Nije moralo da bude ovako, ali kombinacija smrtonosnog virusa, neadekvatnog planiranja i nesposobnih lidera dovela je čovečanstvo na novi i zabrinjavajući put.

Tokom 2017. godine, američki predsednik Donald Tramp predstavio je novu strategiju nacionalne bezbednosti koja se fokusira na konkurenciju velikih sila. COVID-19 pokazuje da je ova strategija neadekvatna. Čak i ako Sjedinjene Države prevladaju kao velika sila, one ne mogu zaštititi svoju bezbednost delujući samostalno.

Ričard Dancig je 2018. sumirao problem: „Tehnologije 21. veka su globalne ne samo po svojoj distribuciji, već i po svojim posledicama. Patogeni, sistemi veštačke inteligencije, kompjuterski virusi i radijacija koje drugi mogu slučajno da oslobode mogli bi postati naš problem jednako koliko i njihov. Dogovoreni sistemi izveštavanja, zajedničke kontrole, zajednički planovi u vanrednim situacijama, norme i ugovori moraju se tretirati kao sredstva za ublažavanje brojnih uzajamnih rizika".

Kad se radi o transnacionalnim pretnjama kao što su COVID-19 i klimatske promene, ne možemo razmišljati o američkoj moći nad drugim zemljama. Ključ uspeha leži u shvatanju koliko je važna moć koja se ostvaruje delujući zajednički sa drugim akterima. Svaka zemlja na prvo mesto stavlja svoj nacionalni interes; važno pitanje je koliko je široko ili usko ovaj interes definisan. COVID-19 pokazuje da ne uspevamo da prilagodimo našu strategiju novom svetu.

RIČARD HAS - BIĆE VIŠE PROPALIH DRŽAVA

Malo je ljudi koji se gnušaju reči "permanentno" kao što je se ja gnušam, ali mislim da će kriza koronavirusa barem u narednih nekoliko godina većinu država navesti da se posvete sebi, usredsređujući se više na ono što se dešava unutar njihovih granica nego na ono što se dešava izvan njih.

Predviđam veće pomake prema selektivnoj samodovoljnosti (i, kao rezultat toga, razdvajanje ekonomija) s obzirom na ranjivost lanaca snabdevanja; još veće protivljenje imigraciji velikih razmera; i smanjenu posvećenost rešavanju regionalnih ili globalnih problema (uključujući klimatske promene) s obzirom na uočenu potrebu da se resursi posvete za obnovu sopstvenog dvorišta i rešavanje ekonomskih posledica krize.

Smatram da će se mnoge države teško oporaviti od ove krize, te da će slabe i neuspele države postati još češća pojava u svetu nego što je danas slučaj. Kriza će verovatno ubrzati aktuelno pogoršanje kinesko-američkih odnosa i slabljenje evropskih integracija. S druge strane, trebalo bi da vidimo skromno jačanje globalnog upravljanja javnim zdravljem. Ali posmatrano u celini, kriza ukorenjena u globalizaciji će pre oslabiti nego povećati spremnost i sposobnost sveta da se sa njom uhvati ukoštac.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo)