NE VIDIM DOBRO, TRESEM SE KAD HODAM, ALI MI NIKO NE MOŽE ODOLETI: Životna priča mace Jerry VRAĆA VERU U LJUDSKOST!

Mačku Jerry život nije mazio, ali je naišla na ljude koji su učinili sve da joj svaki dan bude bolji od prethodnog:

,,Ja sam Jerry, mače koje je zajedno sa celim leglom izbačeno na ulicu. Sanji je ćerka javila da je našla mačiće koji su jako mali pored škole i da brzo dođe po njih.

Bilo nas je četvoro. Odneli su nas u stan, okupali i nahranili, ali nisu imali uslova da nas zadrže, pa su nas odneli u azil gde su nas zaista lepo prihvatili.

U celom leglu izdvojilo se jedno mače koje je delovalo dezorijentisano. Nije im izlazilo iz glave, i nakon dve nedelje otišli su da nas obiđu, sa posebnom željom da vide malog šeprtlju - pogađate koga.

Međutim, slika koju su zatekli bila je više nego strašna. Tri mačeta su bila super, i odlično su napredovala, ali dezorijentisani mališan... nije me bilo nigde! Sve su pretražili, i na kraju su me našli u visokoj kućici. Niko ne zna kako sam se popela (osim mene, naravno).

Oba oka su mi bila zatvorena, bez pola krzna na glavi sedeo sam u svom izmetu. Kažu da je to jedna od tužnijih slika koju su ikada videli. Sanja me uzela u ruke, a ja nisam mogla da mrdnem, a kamoli da se samostalno hranim i pijem vode. Unela me u prostorije azila i zamolila da pogledaju šta je sa mnom. Isprali su mi okice vodom i dali neku injekciju. Rekli su da će sve biti ok. Izdvojili su me u posebu sobu sa namerom da me prate.

Tu noć Sanja nije mogla oka da sklopi. Sutradan je opet otišla do azila, ali se situacija samo pogoršala. Krvava stolica. Nisam mogla da hodam, ali sam mogla da se uvučem pod njen vrat i zaspim.

Na njeno insistiranje, dali su joj mače da ga ponese (jer nisam čipovana i sterilisana). Sigurno je bilo da su mi sati odbrojani i da to neću ni dočekati, tako da su me ipak dali. Odvela me kod veterinara koji je ostao šokiran da sam uopšte živa. Neurološko oboljenje, gljivična infekcija očiju i kože, upala pluća, ljuštenje epitela debelog creva. Dobila je obećanje da će pokušati da me izleči, ali su im rekli da se ne vezuju previše.

Ali za to je bilo kasno. Uvukla sam im se pod kožu. I da, tek tada su saznali da sam devojčica!

Lečenje je trajalo četiri nedelje, i to po dva puta dnevno! I vredelo je! Ostale su neurološke posledice, imam poremećaj centra za ravnotežu, ne vidim dobro i tresem se kad hodam, ali mi niko ne može odoleti. Ja sam njihova mala princeza, i baš volim da uživam sa svojim bratom Ciletom.

Priznaju da nije lako sa dve mačke u stanu, ali da su s obzirom na količinu radosti odricanja minimalna. Nikad, ali nikad nisu zažalili što su me uzeli i što su se oko mene toliko trudili. Kažu da je moj pogled čaroban...''

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše nove rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.co.rs

Bonus video:

(Espreso.co.rs)