U ŠVEDSKOJ JOŠ SVE RADI: Nisu zatvorili škole, ne testiraju masovno - ovo je njihova STRATEGIJA!

Švedska je pre desetak dana promenila pristup testovima na koronavirus, što znači da se većinu ljudi sa simptomima više neće testirati.

No, to ne znači da je testiranje potpuno prekinuto ili da nema podataka. Web stranica local.se, namenjena najpre strancima u Švedskoj, donosi analizu nove švedske strategije i upoređuje to s ostalim zemljama.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prošle nedelje je pozvala sve zemlje da intenzivno testiraju na koronavirus, a glavni direktor je izrazio zabrinutost zbog postupaka nekih zemalja.

- Testirajte svaki sumnjivi slučaj. Ako je pozitivan, izolujjte osobu i pronađite s kime je sve bila u kontaktu dva dana pre pojave prvih simptoma i testirajte i te ljude - rekao je dr. Tedros Adhanom Gebrejesus.

Ali ovaj savet možda nije prikladan za svaku zemlju, a najučinkovitiji je kad ga se sledi već s prvim znakovima epidemije.

Evropski centar za kontrolu bolesti preporučuje sledeće:

- Zemlje EU/EEA mogu se nalaziti u različitim scenarijima, čak i unutar iste zemlje, a pristup testiranju biće prilagođen situaciji na nacionalnom i lokalnom nivou. Nacionalne vlasti na temelju vlastitih kapaciteta, dostupnosti opreme za testiranje, razine širenja Covida-19 kroz zajednicu i drugih kriterijuma, mogu odlučiti testirati samo određene podgrupe ili sumnjive slučajeve. Racionalnim pristupom, nacionalne vlasti mogu smatrati prioritetno testiranje sledećih grupa: hospitalizovanih pacijenata s teškim respiratornim infekcijama, slučajeve akutne respiratorne infekcije u bolnicama u ili ustanovama za dugotrajno lečenje, pacijente s akutnim respiratornim infekcijama ili bolestima sličnim gripu kako bi se procenio opseg cirkulacije virusa u populaciji, starije osobe s pređašnjim hroničnim medicinskim stanjima kao što su bolesti pluća, rak, zatajenje srca, kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega, bolesti jetre, dijabetes i imunokompromitirajuća stanja.

Za koji se pristup odlučila Švedska?

Ovo je bio pristup Švedske u prvim danima i nedeljama nakon pojave virusa. Tokom ove rane faze, svi koji su prijavili simptome nakon putovanja u područja visokog rizika ili bili u kontaktu s potvrđenim pacijentima, bili su testirani.

Vlasti su pratile kretanje zaraženih osoba kako bi kontaktirale druge ljude koji su možda bili izloženi virusu i testirali ih po potrebi. Zavod za javno zdravstvo kaže da su u takvim slučajevima obično samo najbliže osobe, poput članova porodice ili kolega bili pozitivni na testovima, ali ne i osoba koje su bile na istom letu ili u istom vozu.

Ova metoda omogućava zdravstvenim vlastima da izoluju čak i one slučajeve koji su asimptomatični ili pacijente s blagim simptomima, što sprečava dalje širenje virusa.

Kako je i zašto Švedska promenila strategiju?

Vlasti su svoj fokus preusmerile s testiranja svih mogućih slučajeva na zaštitu najranjivijih grupa. I dalje će se testirati osobe s ozbiljnim respiratornim simptomima ili oni koji spadaju u rizične grupe.

- Dosadašnja strategija hvatanja svih slučajeva bolesti, testiranjem osoba sa simptomima nakon putovanja u određena područja u inostranstvu, više nije najučinkovitija. To znači da svi sa simptomima prehlade ili gripa trebaju ostati kod kuće kako ne bismo rizikovali širenje infekcije na druge -objavio je švedski Zavod za javno zdravstvo.

To znači da je svima koji su uglavnom zdravi, ali imaju simptome koronavirusa (uključujući temperaturu kašalj) savetuje da ostanu kod kuće i ograniče socijalne kontakte sve dok ne budu bili bez simptoma najmanje dva dana, ali takve osobe možda neće biti testirane.

Švedska se na promenu odlučila nakon prvih znakova širenja zaraze kroz zajednicu, odnosno pojave slučajeva koji se ne mogu povezati s putovanjem u inostranstvo ili prethodnim slučajevima. To je značilo da praćenje kontakata više neće biti tako delotvorno, jer se ne mogu pronaći svi slučajevi. Kako bi najbolje preusmerio resurse, Zavod za javno zdravstvo okrenuo se najteže obolelima ili osobama iz rizičnih grupa

- Sad kad imamo širenje kroz zajednicu, prošli smo fazu testiranja svakog slučaja - rekla je Karin Tegmark Visel iz Zavoda za javno zdravstvo. Objasnila je kako se upozorenje WHO-a odnosi na zemlje koje su u ranoj fazi epidemije, te da je Švedska prošla tačku u kojoj je mogla testirati svaki sumnjivi slučaj.

- Moramo raditi brže, idemo korak dalje. Pozivamo svakoga ko ima simptome da se drži socijalne distance. Nemamo vremena čekati na rezultate testova - rekla je Karin Tegmark Visel.

Velika potražnja za testovima nagnala je zdravstvene vlasti EU da svoje članice pozove na štednju s resursima.

Ko se sve testira na koronavirus u Švedskoj?

Važno je napomenuti da sve ovo ne znači da Švedska više ne testira na koronavirus. Osobe koje pripadaju rizičnim grupama i imaju simptome koronavirusa ili osobe koje imaju temperaturu ili ozbiljne respiratorne simptome bez nekog poznatog uzroka čak i ako ne pripadaju rizičnim grupama i dalje se testiraju, u skladu s preporukama Zavoda za javno zdravstvo.

Preporučuje se takođe testiranje osoba koje rade u medicinskom sektoru ili brizi o starijima, a imaju temperaturu ili respiratorne simptome. Prednost pri testiranju imaju osobe sa simptomima koje rade u zdravstvu, te oni kojima je potrebna bolničko lečenje.

Iako Zavod za javno zdravstvo nudi nacionalne smernice, lekari koji se bave infekcijama u pojedinim regijama slede i regionale protokole. To može značiti da se u regijama bez širenja kroz zajednicu, recimo, testovi i dalje sprovode i na drugim sumnjivim slučajevima. Struktura i resursi različitih regionalnih zdravstvenih sisema takođemogu da utiču na broj testova i grupe koje se testiraju.

Ako se testiraju samo ljudi u najvećem riziku, kako ćemo dobiti sliku o širenju virusa kroz zajednicu?

Iako je glavni cilj trenutne strategije zaštititi ljude čiji su životi i zdravlje u najvećem riziku, za Švedsku je takođe od ključne važnosti shvatiti kako se koronavirus širi kroz zemlju.

Kad je Zavod za javno zdravstvo promenio svoju strategiju testiranja kako bi se usredsredio na osobe s najtežim simptomima ili zdravstvene radnike, takođe je uveo i takozvane "stražarske testove“, odnosno kontrolne testove pomoću kojih će dobiti opšte podatke o širenju virusa.

Radi se o sistemu koji se već koristi za praćenje sezonskog gripa, tako da vlasti mogu spoznati koliko je jaka epidemija gripe neke godine i kako se širi. To je važno, zato što poput koronavirusa, gripa kod većine zaraženih izaziva blage simptome, koji uopšte ne zahtevaju lekarsku pomoć ili lečenje. Takvi izveštaji mogu takođe omogućiti uvid u to je li virus dosegnuo vrhunac, što se prošle nedelje dogodilo sa sezonskim gripom.

Zato određeni broj klinika i laboratorija nasumično testira pacijente sa simptomima gripa, a javnozdravstvene vlasti analiziraju te uzorke kako bi dobile uvid u broj ljudi koji imaju gripu (a ne, recimo , prehladu ili druge bolesti). Ovi rezultati pomažu da se stekne bolja slika o širenju gripa.

WHO je zemljama savetovao da prilagode svoje kontrolne sisteme tako da mogu pratiti širenje Covida-19 i Švedska je to učinila. U nedelji koja je započela 12. marta, u kontrolnom su sistemu analizirana 42 uzorka, od kojih je jedan bio pozitivan na Covid-19.

Treba napomenuti i to da je koronavirus novi virus, za razliku od gripa, pa može biti teže dobiti tačne podatke. Još uvek postoje stvari koje stručnjaci ne znaju i zbog toga se virus u različitim delovima zemlje može širiti različitom brzinom.

Kako švedska strategija prolazi u poređenju s drugim zemljama?

Južnu Koreju smatra se dobrim primerom učinkovitog i sveobuhvatnog testiranja, jer sprovodi 15.000 testova dnevno. Samo je Kina provela više testova. Do 17. marta , Švedska je provela nešto više od 14.000 testova, u poređenju sa 148.657 u Italiji, 50.442 u Velikoj Britaniji i 41.552 u SAD-u, pokazuju podaci Our Worlda, prikupljeni od javnozdravstvenih ustanova.

No, kad se pogledaju podaci o testovima po glavni stanovnika, Švedska stoji vrlo visoko. Do 17. marta, Švedska je imala 1412 testova na mailion stanovnika, odmah iza Italije (2514), ali ispred Danske (1314), Velike Britanije (749) i SAD-a (125).

Mnoge su zemlje takođe prestale testirati svaki sumnjivi slučaj i pratiti njegove kontakte. U Francuskoj, na primer, zbog najboljeg mogućeg korištenja ograničenih zdravstvenih resursa, fokus je na testiranju sledećih grupa: zdravstvenih radnika, osoba s ozbiljnim simptomima, ranjivih osoba (primer, starijih ili onih s pređašnjim medicinskim stanjima), te ljudima sa simptomima koji rade i žive u ustanovama za negu. Francuska trenutno ima kapacitet od 2500 testova dnevno.

U Nemačkoj se od ljudi traži da se jave svome lekaru ili nazovu dežurnu liniju za koronavirus ako imaju simptome. Potom lekari odlučuju treba li testirati. Neće svi biti testirani, a Nemačka takođe daje prednost osobama koje imaju veće izglede da se zaraze, poput onih koji su bili u kontaktu s potvrđeno zaraženima ili su nedavno doputovali iz područja visokog rizika, zaključuje svoju analizu local.se.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index)