OVO JE KONAČNI DOKAZ: Naučnici sada znaju da li je KORONAVIRUS napravljen u laboratoriji!

U svetlu brojnih špekulacija o poreklu koronavirusa te potonjih nagađanja da li je reč o "laboratorijskom konstruktu" ili je nastao prirodnom selekcijom, časopis "Live Science" piše da istraživanja stručnjaka ukazuju da koronavirus nije veštački izazvan virus, prenosi Sputnik.

Na osnovu posmatranja šiljaka novog koronavirusa i načina kako ih virus koristi da se zakači za spoljne zidove ćelija domaćina i potom u njih prodre, ukazuje se da je virus toliko efikasan u vezivanju s ljudskim ćelijama da su istraživači rekli kako su proteini šiljaka kod koronavirusa rezultat prirodne selekcije, a ne genetskog inženjeringa.

"SARS-KoV-2 - 'koronavirus' je usko povezan s virusom koji izaziva teški akutni respiratorni sindrom, a koji je ođeknuo širom sveta pre gotovo 20 godina. Naučnici su proučavali kako se SARS-KoV razlikuje od SARS-KoV-2. Tu dolazimo do podatka da u kompjuterskim simulacijama mutacije u SARS-KoV-2 ne deluju baš dobro pri pomoći virusu da se veže za ljudske ćelije. Da su naučnici namerno napravili ovaj virus, ne bi odabrali mutacije za koje računarski modeli sugerišu da neće raditi", navodi časopis "Live Science".

Takođe, navodi se da se molekularna struktura ovog koronavirusa razlikuje od poznatih koronavirusa što je još jedan dokaz da novi koronavirus nije stvoren u laboratoriji.

"Jedan scenario jeste da smo se zarazili direktno od životinje, kao što je bio slučaj kod SARS-a koji je na ljude prešao sa cibetke ili MERS-a kojim su se ljudi zarazili preko kamile. U slučaju SARS-KoV-2, istraživači sugerišu da je životinja prenosnik bila šišmiš koji je virus preneo na drugu životinju te potom i na ljude. Ta druga životinja mogao bi biti ljuskavac", rekli su naučnici.

U drugom scenariju, ističe se, sva patogena obeležja virusa razvila su se tek nakon što je virus prešao sa svog životinjskog domaćina na ljude.

Kako se dalje navodi, ukoliko je virus ušao u ljudske ćelije u patogenom obliku, to povećava verovatnoću budućih epidemija jer bi virus još uvek mogao da cirkuliše u životinjskoj populaciji i ponovo bi mogao preći na ljude, spreman da izazove novu epidemiju.

Ipak, manje su mogućnosti za takve buduće epidemije ako virus prvo mora ući u ljudsku populaciju, a zatim evoluirati patogena svojstva, navode istraživači.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)