MOJ OTAC JE LEKAR, A VAS ZABOLE UVO: Šetkate se po ulici dok nečiji život BUKVALNO VISI O KONCU

Sram vas bilo. Sve vas koji nehajno svakog dana izađete nezaštićeni iz svojih domova, sednete na kafu u kafić i uživate dok se našom zemljom širi smrtonosni virus.

Sram bilo i vas starije, koji ste se oglušili o naređenja da ne izlazite uopšte i sami sebi tako ugrožavate život.

Sedim kod kuće, ne znam ni ja više koji dan. Dva puta sam otišla do Maksija, oba puta unutra preko sto ljudi.

Pobogu, da li ste bre normalni?

Da, razumem da se mora živeti, da se mora jesti, kretati, mora se izaći da se DIŠE. Da se diše, a da bismo disali, moramo ostati živi. I to je jedini cilj koji nas sve u ovom trenutku spaja.

U masi koja besumučno hrli da ispipa svaki hleb golim prstima, stojim tako i mislim - koja će od ovih neodgovornih persona sutra doći kod mog oca u bolnicu i ugroziti njegov život.

Život, koji je i više nego ugrožen, koji uprkos tome što ima par hroničnih oboljenja IDE U BOLNICU DA BI LEČIO. To mu je i posao, rekli bi mnogi. I slažem se, jeste.

Ali isti t koji aplaudiraju njemu i gomili lekara svake večeri u osam, sutradan izađu napolje. Kao da zaborave šta su radili predhodne večeri, pa pohrle i svojom neodgovornošću stave u opasnost ne samo sebe već i druge porodice i nebrojano mnogo ljudi.

Muka mi je što svake večeri moram da razmišljam hoće li se on s posla vratiti s koronom, koju - da se odmah razumemo, 99 odsto neće preživeti, što zbog godina, što zbog zdravlja.

Mrzim što mi je i majka hronični bolesnik, pa ustajem sa mišlju šta će biti sa njom. I sve to zbog gomile bezumnih idiota, koji se vode onim dobrim starim - neće to mene.

Pa, hoće te, druže.

I mene i tebe i svakoga ko ne bude mislio na pravi način. Svakoga ko se bude igrao svojim životom.

I najiskrenije, više me nije ni briga šta ćeš ti, druže, raditi sa tim svojim životom. Bitan mi je život mojih roditelja i zato te molim, nemoj ga dovoditi u opasnost.

Do tada mrzim, zadržavam pravo da otvoreno prezirem, svakoga ko ne vodi računa.

I da ustajem sa nadom da će danas ostati isto kao juče, a sutra biti isto kao danas.

Sedite kod kuće, život nam svima zavisi od toga.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)