SPISAK JE PODUGAČAK
ŠTA JE SVE NESTOROVIĆ SLAGAO O KORONI? Dobro pročitajte ovih 10 stavki, POŠTO STE SIGURNO U BAREM 1 POVEROVALI
Ovo je deset najvećih laži koje je čuveni pulmolog izneo povodom korona virusa
Pulmolog Branimir Nestorović, koji je odlukom Vlade nedavno postao jedan od članova kriznog štaba za suzbijanje COVID-19, u sredu je tokom gostovanja u emisiji Fokus na B92 izrekao niz neutemeljenih i paušalnih tvrdnji o novom virusu korona, ali i neke opasne stvari poput toga da su biljke imela i afrička muškatla lekovi za karcinom.
Osim toga, kroz osmeh je poručio penzionerima (kojima je zabranjen izlazak) da mogu i da prošetaju tokom dana jer „ne verujem baš da će policija da hapsi penzionere“, zbog čega ga je čak i voditelj opomenuo. Portal "Raskrikavanje" donosi 10 netačnih ili neutemeljenih tvrdnji pulmologa Nestorovića iz ove emisije.
1.„Možda će nam (Kinezi) dobaciti ekstrakt imele. Dosta se bavim biljkama ceo život i imela se stalno provlači kao lek za karcinom. Izuzetan lek za karcinom. U ovim metodama neprihvaćenim od strane medicine. Još pre sto godina je objavljena knjiga o lečenju karcinoma imelom. Imela je strašno otrovna biljka, nemoj sad neko da ode da kuva imelu jer će da umre. Mora da se pripremi na jako precizan način. (...) I afrička muškatla koja je moja omiljena biljka, ona sadrži supstance koje leče rak, tuberkulozu…“
Ekstrakt imele je,kako navodi američka Agencija za hranu i lekove (FDA), jedan od najproučavanijih preparata za lečenje obolelih od kancera. Može se prepisivati kao dodatna suplementacija koja pripada alternativnim vidovima lečenja, za olakšavanje nekih tegoba kod obolelih poput mučnine i povraćanja. Ipak, nema dokaza da je, kako kaže Nestorović, lek za karcinom. Iz FDA navode da imela nije odobrena kao lek ni za rak niti za bilo koju drugu bolest. Što se tiče „afričke muškatle“, ona se naročito u tradicionalnoj medicini Južne Afrike, ali i u Evropi, koristila kao prirodni lek za tuberkulozu i druge bolesti. Od ekstrakta ove biljke danas se prave preparati kojima se ublažavaju simptomi bronhitisa i drugih disajnih problema, kao i za podizanje imuniteta. Naučnici ispituju efekte ove biljke, ali trenutno nema dokaza u zvaničnoj medicini da ona može izleči rak ili tuberkulozu.
2. „Ako uporedite recimo sa Slovenijom koja je imala 200 i nešto dosad potvrđenih slučajeva, jedan je pacijent već umro. Ako uporedite sa, recimo, Austrijom, recimo, ajde da uporedimo te neke zemlje koje su slične nama. U Grčkoj već pet smrtnih slučajeva, preko 700-800 slučajeva. Dosta dobro se držimo, moram da priznam“.
Poredeći Srbiju sa zemljama u okruženju, Nestorović je u sredu uveče (18. mart) zaključio da se „dobro držimo“, s obzirom na broj obolelih (u tom momentu 97, sada ih je 149), kao i nula mrtvih do tog momenta (već u petak, dva dana posle gostovanja, i kod nas je preminuo prvi pacijent). U Srbiji je, međutim, do 19. marta testirano 486 ljudi. U poređenju sa državama koje je Nestorović naveo, Srbija je testirala ubedljivo najmanje ljudi, pa se možda i zato „dobro drži“ - i sam Nestorović je više puta u emisiji napomenuo da „onoliko koliko testirate, toliko ćete korone imati“. Slovenija je do tog momenta imala 319 potvrđenih slučajeva, od čega je jedan preminuo, ali je do 19. marta testirano 20 puta više ljudi nego kod nas (9.860 njih). Slovenija ima svega nešto preko 2 miliona stanovnika. Austrija (8,8 miliona stanovnika) trenutno ima preko 1.600 zaraženih i četvoro umrlih (danas ih ima petoro umrlih), ali je do 16. marta testirano oko 8.500 ljudi odnosno 17 puta više nego u Srbiji. Grčka ima nešto više od 10 miliona stanovnika, a prema pisanju grčkih medija koji prenose reči portparola Ministarstva zdravlja, imala 418 potvrđenih slučajeva (18. mart) i četvoro umrlih. Testirano je više od 6.000 ljudi.
3. „Imamo iskustvo iz Kine. Znamo da je najveća smrtnost bila prvi mesec, u decembru. Već u januaru je bila polovina onoga u decembru, u februaru je bila polovina one od januara. To je ta neka dinamika. Znači na šest i po, šest nedelja to je već druga priča potpuno.“
Ovo nije tačno. Prva smrt u Kini zabeležena je 11. januara, a do 23. januara je zabeleženo 17 smrtnih slučajeva. Prema podacima Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, koji na sajtu beleži podatke od 16. januara, skala smrtnosti jasno pokazuje da je sve do 23. januarabroj umrlih na dnevnom nivou bio jednocifren. Od tog dana počinje rapidno da raste, od početka februara već je bilo po pedesetak umrlih svakog dana, da bi najveći broj smrti bio zabeležen krajem druge nedelje februara (12. februar - 254 smrtna slučaja), odnosno četiri nedelje nakon prvog smrtnog slučaja. Nakon čega počinje polako da pada. Dakle, najveći broj umrlih je bio u februaru - 2.722 od ukupno 3.261 umrlog do ovog momenta.
4. „Ako vam drugi treći dan padne temperatura, to nije korona, taj može da izađe slobodno napolje čim više nije slinav. Korona je najinfektivnija 2-3 dana pred, u inkubaciji i 2-3 dana posle kad se pojave tegobe. Posle toga već dalje ne. Sedmi dan se smatra da onaj ko je bolestan više nema virus u sebi od momenta kad su počele prve tegobe. Petog dana oni koji su za bolnicu, oni su već u bolnici. A sedmi dan već većina nema virus nikakav. Strašno unose zabunu te kontroverzne vesti, pa se kaže ima pacijenata koji su posle 28 dana i dalje bili infektivni. Kolko ih ima? Tri, tri slučaja u svetu. Pustite ta tri slučaja na miru, ne možemo tako da razmišljamo. Posle sedam dana pacijent je negativan“.
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije od 20. februara, virus može opstati u gornjim disajnim putevima od 7 do 12 dana od prvih simtoma, a do 2 nedelje u težim slučajevima. Kod nekih pacijenata zabeleženo je prisustvo virusa i do 24 dana u gornjim disajnim putevima. To što virus dugo ostaje u telesnim tečnostima, ne znači i da je infektivan, kako navode iz Evropskog centra za kontrolu bolesti. Ipak, to se ne može znati „napamet“ - infektivnost virusa se utvrđuje laboratorijskim testovima koji ipak nisu dostupni tek tako, zbog ionako opterećenih kapaciteta. Zato je preporuka evropskog i američkog Centra za kontrolu bolesti za pacijente koji su bili u kućnoj izolaciji da motre na svoje zdravstveno stanje: „Osobe sa COVID-19 koje imaju simptome i bili su upućeni na kućnu izolaciju mogu da okončaju kućnu izolaciju pod uslovom da je prošlo najmanje 3 dana (72 sata) od oporavka koji znači da je temperatura prošla BEZ upotrebe lekova za snižavanje temperature i da je došlo do poboljšanja respiratornih simptoma (kašalj, kratak dah) KAO I da je prošlo najmanje 7 dana od kada su se simptomi prvi put pojavili“, navodi CDC. Drugim rečima, po preporuc CDC-a smete da izađete iz samoizolacije pod uslovom da je prošlo najmanje nedelju dana otkako ste se razboleli i to tek ako tri dana nemate više nikakve simptome (pod uslovom da niste nikakvim lekovima snižavali temperaturu). Dakle, ako imate temperaturu šest dana, nemojte odmah sutradan izaći napolje (sedmi dan), već sačekajte da prođe još tri dana bez ikakvih lekova i simptoma. Nemačko Ministarstvo zdravlja, pak, savetuje da iz kućne izolacije ne izlazite pre isteka dve nedelje (14 dana) od prvih simptoma i to samo ako poslednjih 48 sati nemate više nikakve simptome. Kako, prema dosad raspoloživim podacima, izgleda razvoj simptoma po danima možete pogledati u videu Biznis Insajdera, koji je snimljen na osnovu zvaničnih podataka.
5. „Azijati su vrlo disciplinovan narodi. Kod njih kad kažeš nema, nema. Italijani ne spadaju u tu kategoriju, ni Španci. Zato imate tu diskrepancu da Španija i Nemačka imaju isti broj obolelih, a u Španiji je umrlo par stotina ljudi, a u Nemačkoj dvadesetak. Jer i Nemci su disciplinovani narod, oni slušaju šta im se kaže“.
Prema poslednjim zvaničnim podacima španskih vlasti (20. mart u 20h) Španija je imala oko 25.000 zaraženih i 1326 umrlih. U Nemačkoj su registrovana 16.662 obolela i 46 umrlih. I dok Nestorović ovu značajnu razliku u smrtnosti nejasno povezuje sa „disciplinom“, nemački stručnjaci, kako piše Fajnenšl Tajms, smatraju da je stvar u nečemu mnogo konkretnijem. Nemačka, naime, sprovodi ogroman broj testova, od najranijih faza i kod najblažih simtpoma. Fajnenšl Tajms prenosi reči Lotara Vilera, predsednika nemačkog Robert Koš instituta, zvanične institucije koja prati razvoj virusa u Nemačkoj, koji navodi da tamošnje laboratorije testiraju 160.000 ljudi nedeljno. To je „više nego sve evropske zemlje zajedno od početka krize“. Poređenja radi, Španija je, prema pisanju tamošnjih medija, do 19. marta uspela da testira svega 30.000 ljudi. Prednost ovako velikih kapaciteta je što testiraju i ljude sa blagim simptomima, kako navodi Hans-Georg Krojslih, profesor medicine i načelnik virologije na Univerzitetu u Hajdelbergu. „Pretpostavljamo da detektovanje tako blagih slučajeva varira od zemlje do zemlje. U statističkom smislu, to dovodi do razlike u stopi smrtnosti“, kaže Krojslih a prenosi FT.
6. „Evo kad pogledate Bosnu, Makedoniju, praktično slučajeva sigurno ima, ali tako teških slučajeva praktično nema. Nemate pacijenta intubiranog, nemate pacijenta koji je na respiratoru“.
Dok u Bosni zasad nijedan pacijent nije na respiratoru, u Severnoj Makedoniji jeste. Kako je saopštilo tamošnje Ministarstvo zdravlja, 16. marta je jedna pacijentkinja iz Debra, grada sa severa zemlje, prikačena na respirator, a njeno stanje je trenutno kritično.
Savetovao penzionere da izađu napolje, išao bolestan na pijacu…
Tokom gostovanja na B92, Nestorović je napravio i par „gafova“ poput onog kada je na samom početku krize savetovao ženama da slobodno idu u Milano u šoping. Naime, rekao je penzionerima da slobodno prošetaju, uprkos tome što im je u momentu njegovog gostovanja bilo zabranjeno da napuštaju svoje stanove nakon 10 sati ujutru. „Niko ne traži od njih da se zakopaju, da se zacementiraju u kuću, možete vi da izađete povremeno na ulicu, zašto da ne, pa ne verujem da će policija da hapsi penzionere“, rekao je Nestorović. Na to ga je voditelj opomenuo: „Nemojmo, ajde da budemo precizni, da poštujemo ovo…“ Takođe, rekao je da je bio prehlađen prethodnih dana, zbog čega je par dana odležao kod kuće, a onda je kroz smeh dodao da je „napravio jednu grešku u samoizolaciji“. „Pošto sam znao da nemam koronu izašao sam do pijace u Obrenovcu“, a na voditeljevo iznenađeno „uh, uh, uh, uh“, rekao je „Pa ja ne mogu da živim bez pijace u Obrenovcu“ i napomenuo da je to uradio jer nije imao temperaturu već je samo bio iscrpljen i malaksao. Nestorović nije odgovarao na pozive i poruku novinarke Raskrikavanja.
7. „Srbi jako malo boluju od AIDS-a, neverovatno malo u odnosu na druge narode“.
U delu emisije Nestorović je govorio generalno o virusima i iskoristio priliku da istakne našu navodno dobru genetiku zbog koje smo rezistentniji od drugih i na HIV. Kada uporedimo broj obolelih u Srbiji i u drugim Evropskim zemljama koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija, ne može se tvrditi ono što govori Nestorović. Institut za javno zdravlje Batut navodi da je broj testiranih u porastu od 2010. godine pa je samim tim u porastu zaraženih HIV-om. Prema podacima koje su sve države sveta 2011. godine dostavileSZO-u, Srbija je imala i više obolelih od AIDS-a od nekih zemalja iz okruženja koje imaju veći broj stanovnika. Od 1975. do tog momenta u Srbiji je bilo registrovano ukupno 2.725 zaraženih HIV-om od čega 1.591 osoba koja je već razvila bolest AIDS. Stanje u Bugarskoj, zemlji približne veličine, bilo je 1.473 pozitivnih na HIV i 334 obolelih od AIDS-a, u Slovačkoj 406 zaraženih HIV-om i 61 oboleli. Mađarska, koja ima više stanovnika od Srbije, do 2011. godine je imala 2.115 HIV i 656 AIDS pacijenata. Iz Batuta dodaju da je u poslednjih deset godina u Srbiji registrovano duplo više inficiranih nego deceniju pre toga, a to pripisuju pre svega promociji testiranja i povećanju broja testiranih. Ono oko čega se slažu i domaći i strani naučnici je da broj zaraženih pre svega ima veze sa socijalnom faktorima koji povećavaju rizik od izlaganja virusu HIV, ali i sa svešću o značaju testiranja.
8. „Po nekim policijskim procenama 11.000 ljudi bi se pojavilo u Srbiji u sledećih par dana ili u nedelju dana na našim granicama (misli na državljane Srbije koji se vraćaju u zemlju, prim.nov). Nemoguće je sve testirati, drugo, nema ni svrhe testirati ih, jer će neki od njih biti u inkubaciji. Biće u onom periodu kad su zdravi, a razboleće se za pet do šest dana. Njima će test biti negativan, neće imati temperaturu“.
Iako nije čest slučaj da osobe bez simptoma prenose virus, ta mogućnost ipak postoji. Štaviše, prema podacima Evropskog centra za prevenciju bolesti, zabeležen je i jedan broj pacijenata kod kojih je test bio pozitivan, iako nisu imali nikakve simtome. Tako je, na primer, 14 američkih državljana sa japanskog kruzera Diamond Princess bilo testirano pozitivno na koronavirus, iako su prethodno bili bez simptoma. Drugim rečima - ako ste inficirani virusom, iako (još uvek) nemate simptome poput temperature,test može biti pozitivan.
9.„Mi smo imali strašan problem, ljudi hoće da se testiraju tek onako… To što ćete vi imati visoku temperaturu, što ste negde bili, to ne znači mnogo. Zna se šta je zapaljenje pluća, osećaj otežanog disanja, ti pacijenti teško dišu, imaju problema sa disanjem, to je već druga priča. (...) Sama visoka temperatura i činjenica da ste bili negde ili ste bili u kontaktu sa nekim, ne znači da vam treba doktor. U tom slučaju mi preporučujemo samoizolaciju (...) Dva-tri dana treba sačekati, u bolnicu se primaju oni koji imaju zapaljenje pluća. Ako nemate zapaljenje pluća, sedite kući i čekate da prođe. I ako se nešto događa javite se doktoru“.
U ovom konfuznom delu, Nestorović govori da ne treba da zovete dežurne epidemiologe čim imate temperaturu, nego da se javite lekaru tek ako temperatura potraje par dana i imate otežano disanje. Čak je naveo i da je savetovao jedan bračni par koji se vratio iz Pariza sa visokom temperaturom da provere krvnu sliku, a ne da zovu lekara. Preporuka ljudima da se jave lekaru tek ako imaju otežano disanje i zapaljenje pluća je u suprotnosti sa zvaničnim preporukama, a zapaljenje pluća je već kritičan momenat u kome je možda potrebna i hospitalizacija. „Koliko je poznato virus može uzrokovati blage simtpome slične gripu poput povišene temperature, kašlja, otežanog disanja, bolova u mišićima i umora. U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta“, navodi se na sajtu covid19.rs. „Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku, izbegavajte kontakte sa drugima (...) i pozovite telefonom epidemiologa (...) od koga ćete dobiti uputstva o daljem postupku. Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima“, piše covid19.rs. Ne znamo da li je Nestorović dobro savetovao pomenuti bračni par da ne kontaktira lekara, ali naše zdravstvene organizacije su jasne: ako ste se vratili iz zaraženih područja i imate simtpome, javite se odmah. Batut navodi da se zaraženim područjima smatraju: provincija Hubej u Kini, grad Degu u provinciji Gjongsang u Južnoj Koreji, Iran, Italija, Švajcarska, Rumunija, Španija, Nemačka, Francuska, Austrija, Slovenija i Grčka. „Putniке којi dоlаzе iz pоdručја intеnzivnе trаnsmisiје virusа, uкоliко imајu simptоmе rеspirаtоrnоg оbоljеnjа sа pоvišеnоm tеlеsnоm tеmpеrаturоm, mоlimо dа sе јаvе tеlеfоnоm nа brој 0648945235 kојi је оtvоrilо Ministаrstvо zdrаvljа“, piše Batut. Isto savetuje i Ministarstvo zdravlja. Na sajtu covid19.rs mogu se naći i uputstva šta da radite ako sumnjate da ste zaraženi, kao i ako ste bili u kontaktu sa zaraženim i imate simptome. Telefonski brojevi su otvoreni za sve, a zbog velikog broja poziva Ministarstvo je uvelo i dodatne linije. Nigde na zvaničnim sajtovima nema preporuke da ne zovete lekare ako imate „samo temperaturu“. Naime, prema uputstvima za lekare na sajtu covid19.rs, navodi se da će lekar, u prvom telefonskom razgovoru sa pacijentom da uzme podatke koji su bitni za dalje praćenje bolesti. U ovom momentu su „najsumnjiviji“ oni koji su ili putovali u zaražena poručja ili kontaktirali sa nekim ko je zaražen, pa će takvi pacijenti biti upućivani na testiranje. Kod blagih kliničkih slika (temperatura niža od 38 i kašalj bez otežanog disanja) biće prepisana samoizolacija i svakodnevno javljanje lekaru.
BONUS:
10. „Ja bih voleo da niko ne umre, da pored Srbije stoji nula, e to bih voleo, jer to bi za mene bila satisfakcija da smo mi još uvek bolji od svih drugih. Nažalost, sigurno će neko umreti (...) ali stvarno bih voleo ovaj put da se pokažemo. Mi smo nacija jednog Tesle, ljudi, jednog Novaka Đokovića, mi smo nacija koja je jedan medicinski fenomen u svetu, pa nema niko bre to (...) Mi smo neverovatna nacija, je l znaš da imamo najveći broj medalja po glavi stanovnika u svim sportovima? Je l si znao taj podatak? Mi smo carevi, ja stvarno mislim da smo mi carevi“.
Novinari Raskrikavanja nisu uspeli da pronađu informacije koje bi se odnosile na zbir svih medalja u svim nacionalnim sportovima ikada i broj po glavi stanovnika. Međutim, postoje podaci Međunarodnog olimpijskog komiteta za medalje na Olimpijskim igrama, zimskim i letnjim, od 1896. do 2018. godine. Prema tim podacima, Srbija je na 69. mestu sa po medaljom na svakih 474.000 stanovnika. Top 5 mesta zauzimaju Lihtenštajn (medalja na svakih 3.647 stanovnika), Norveška, Finska, Švedska i Mađarska.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Raskrikavanje)