DNEVNIK NOVINARKE KOJA JE U ŽARIŠTU KORONE CEPA SRCA: Kolega se razboleo, a jedna stvar TERA NA RAZMIŠLJANJE

Ovo je prvi dan da svoj dnevik o životu u doba korone pišem od kuće. Možda zato što me je zabrinulo obraćanje naciji Angele Merkel, a možda i zato što je i zvanično objavljeno da je oboleo prvi radnik DW-a, piše Dunja Dragojević, novinarka Deutsche Wellea, čiji novi nastavak dnevnika o životu usled krize s koronavirusom u Nemačkoj prenosimo u cijelosti.

„Koronavirus nas potpuno zaokuplja, a sada znamo i odgovor na pitanje ko se od nas na Deutsche Welleu prvi zarazio koronom", piše moj big boss, intendant Deutsche Wellea (DW) Peter Limbourg u pismu kojim se juče (18.3.) obratio zaposlenima. Dan ranije je, stoji dalje u pismu, dobio informaciju da je pozitivno testiran na koronu i veruje da se zarazio na jednom poslovnom sastanku – izvan DW-a. Prve simptome je primetio tri dana kasnije i od tada nije izlazio iz kuće. Oseća se kao da ima blaži grip, samo sa simptomima u neobičajenom redosledu. Informisao je, kaže, sve kolege s kojima je bio u bližem kontaktu od kada se zarazio i svi preduzimaju potrebne korake. Uf, mislim se, nekada je dobro biti tek sitni pešak, daleko od generala. Naša kancelarija je daleko od intendantovog, a ne idemo baš ni zajedno na ručak u kantin. Ali onda mi padne na pamet da je možda i intendant koristio zadnjih dana neki od liftova koje sam ja koristila ili da je na nekom sastanku s mojom šeficom bio neko od onih ljudi s kojima je on bio u kontaktu. Ukratko, verovatnost da je mene zarazio intendant DW-a je mala, ali nije isključena. I baš tako je svuda i sa svima. Naš intendant u svakom slučaju sada radi od kuće. I Olaf Scholz, nemački ministar finansija i vicekancelar je preko Twittera juče objavio da se probudio s prehladom pa da će raditi od kuće. A, eto, radim danas i ja.

„Merkel je kao Nemačka“

„Situacija je ozbiljna. Shvatimo je ozbiljno“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel sinoć (18.3.) u svom govoru za koji je dobila velike simpatije i u zemlji i u inostranstvu. Kažu da je to jedan od njenih najboljih govora ikada. I ja mogu da razumem zašto to kažu. „Mama, Merkel je baš kao i Nemačka“, komentarisala je moja 15-godišnja ćerka. „Kako to misliš?“, pitam je. „Pa mirna, razumna, ne dramatizuje, čovek nekako veruje da je ono što govori istina.“ Osmehnem se na tu jednostavnu, ali zapravo vrlo ispravnu ocenu jedne tinejdžerke. A drago mi što vidim da i ona ozbiljno razmišlja o govoru nemačke kancelarke. Nisam baš sigurna da je tako bilo pre par nedelja.

Zatvorene trgovine, pazi se na odstojanje

Još pre dva dana, kada sam započela svoje dnevne zapise iz doba korone, napisala sam vam da sam u svom jutarnjem „điru“ po bonskoj četvrti u kojoj živim, Bad Godesbergu, primetila da sve izgleda kao i obično. Sve su trgovine još radile i pešačka zona je bila puna ljudi i to velikim delom iz starosne skupine koja se smatra rizičnom. Jutros sam krenula da kupim knjigu za svog sina koja sutra slavi svoj 11. rođendan – ona je trebalo da bude deo poklona od mame i tate. Ali danas su, po prvi put od izbijanja korona-krize, sve trgovine osim onih za nužnu potrebu – zatvorene. U apoteke se i dalje ulazi i izlazi normalno, ali na vratima, za razliku od pre dva dana, stoji obaveštenje da u prodavnici ne sme da bude istovremeno više od tri kupca i da oni moraju da budu na odstojanju. Moj suprug je jutros bio u OBI-ju, trgovini s građevinskim materijalom koja radi, ali u nju puštaju kupce samo u određenom broju kako ne bi nastala gužva.

Posledice na javni prevoz

Činjenica da se javni život gotovo potpuno gasi odražava se i na javni prevoz. Autobusi, tramvaji i vozovi podzemne železnice u Bonnu voze po rasporedu od subote, a i oni su poprilično prazni. Načelno se preporučuje da se za prevoz koriste automobil ili bicikl. Kolega koji je odlučio da na posao dolaziti peške mi se juče izjadao kako se na putu jedva obranio od džogera koji su mu duvali u lice. Vozači autobusa su zaštićeni staklenom (ili plastičnom?) pregradom od putnika. I ja sam zadnjih dana odlazila na posao automobilom, iako živim stvarno blizu Deutsche Wellea. U Nemačkoj, naime, trenutno 49 posto radnog stanovništva radi od kuće – što zbog straha od korone, što zbog činjenice da nemaju kud s decom jer su škole i vrtići zatvoreni.

Hoće li korona trajno promeniti radnu kulturu u Nemačkoj?

Korona nas, međutim, tera da drugačije živimo, drugačije da mislimo, da se drugačije ponašamo. Kada sam pre dva dana došla na posao, jedan moj dragi kolega me mrko pogledao i podsetio me da je direktiva u našoj kući (još pre nego što je objavljeno da nam je intendant oboleo od korone) da u jednom prostoru treba da radi samo jedna osoba. Malo me iritirala njegova primedba, moram priznati, ali sam je ozbiljno shvatila, sasvim u duhu kancelarkinih reči. Juče sam otišla na DW, ali sam potražila prostor u kojem mogu da sedim sama. „Korona je izazov i šansa i poziv da našu privredu, javne službe i zdravstvo još odlučnije i brže digitalizujemo“, rekao je predsednik nemačkog udruženja za digitalizaciju Bitkom Achim Berg. Ne znam koliko će korona dugoročno promeniti radnu kulturu u Nemačkoj, ali kod mene je kratkoročno izazvala jedan revolucionarni efekt: moj radni sto (naslovna fotografija) sam konačno oslobodila velike količine papira kojima je već odavno bilo mesto u smeću tako da mogu da ga koristim kao radni sto a ne samo kao policu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)