SRPSKA GLUMICA ŽIVELA JE JEZIVO! Obožavali smo je, a niko NE ZNA DA JE MUŽ TUKAO I IŽIVLJAVAO SE NAD NJOM

Žanka Stokić, velika Žanka, postala je s jedne strane simbol blistavog dara i posvećenosti umetnosti glume, a s druge simbol stradanja umetnika na političkoj i istorijskoj vetrometini.

Živana - Žanka Stokić (1887 - 1947) rođena je u Rabrovu. Otac Bogosav je bio skroman čovek, a majka Julka je rano ostala udovica, pa se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča. Žankino odrastanje nije proticalo idilično, a sa 14 godina već su je udali za jednog zaječarskog abadžiju.

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića - pobegla. Prvi „umetnički” zadatak u trupi za Žanku je bio - pranje veša. Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

Kada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi „Bračne noći” 1902. godine, kako je ostalo zabeleženo i u knjizi Petra Volka „Žanka Stokić”, odmah je osvojila publiku. Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši. U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi „Nada”, a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama...

Prekretnicu u njenoj karijeri donosi gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost ovdašnje kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije biva primljena u Narodno pozorište u Beogradu, gde ubrzo igra u predstavama „Figarova ženidba”, „Sirano de Beržerak”, „Rodoljupci”...

Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej - četvrt veka umetničkog rada - od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u skadarlijskoj kafani „Dva jelena”. Predato joj je i 160.000 dinara u gotovom novcu, što je sa prihodom od predstave premašilo svotu od 260.000 dinara, a tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom i 2003. na predlog Mire Stupice ustanovljena je nagrada „Žanka Stokić” čiji su laureati naše velike glumice: Milena Dravić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Dara Džokić i druge.

Praizvedba danas kultnog komada Branislava Nušića „Gospođa ministarka” bila je 25. maja 1929. u režiji Vitomira Bogića. Smatra se da je slavni komediograf ovaj komad pisao baš za Žanku, što neki osporavaju. U svakom slučaju, predstava je doživela veliki uspeh, do 1941. izvedena je više od 200 puta, gostovala u Pragu, Budimpešti, Beču, Varšavi, Krakovu... Imala je, naravno, Žanka Stokić i drugih kultnih i čuvenih uloga...

Pod nemačkom okupacijom (1941-1945) u Beogradu su nicala mnogobrojna, pretežno humoristička pozorišta svakodnevno uveseljavajući, po pisanju Nedićevih medija, hiljade posetilaca. Najpopularnije pozorište je bilo „Centrala za humor”. Velike zvezde tih scena, kao i veselih radio emisija, bile su Žanka Stokić, Blaženka Katalinić, Sofija Perić-Nešić...

Posle oslobođenja, Žanka Stokić je izvedena pred Sud časti 3. februara 1945. Narodni tužilac je bio Miloš Jovanović, a Žanka nije imala branioca.

Slavna glumica je za vreme saslušanja pred sudom između ostalog objašnjavala da je težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu... Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti, a kazna je bila i društvenokoristan rad te joj je određeno da čisti ulice.

U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića, Samuila Pijade, porodicu Flore. Ukazivala je i na svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi "živela od tuđe milostinje". Ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ističući da je "optužena već godinama bezopasna po društvo".

U leto 1947. godine posetio ju je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno. Prethodno dobivši potrebne saglasnosti nadležnih, dolazio je i Bojan Stupica u nameri da Žanku angažuje u tada novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Međutim, umrla je samo tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju, uz pesmu po njenoj želji - „Oj, Moravo“.

Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom: "Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda."

Požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava je u oktobru 2006. godine podneo zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić, a tom zahtevu se pridružilo i Narodno pozorište Beograd. Odlukom Okružnog suda u Beogradu Žanka Stokić je rehabilitovana 3. marta 2009. godine. Sud je utvrdio da je Žanka Stokić u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Alo)