Profesor iz Izraela ODGOVORIO NA KLJUČNA PITANJA O KORONI: Da li će od ovog virusa umreti milioni?

Isaija Arkin je profesor strukturalne biohemije na jevrejskom Univerzitetu u Jerusalimu, čije je istraživanje, između ostalih dostignuća, bacilo novo svetlo na unutrašnje delovanje virusa.

Prenosimo najznačajnije delove intervjua koji je dao za "Times of Israel".

Ako je vakcina udaljena godinu dana, a pristup lekovima bi mogao biti brži ili sporiji, najgori scenario koji svet može da zadesi je da prođe godinu dana dok se ne nađe efikasan tretman lečenja. Jel to tačno?

Ne! Najgori slučaj je da nikada ništa ne nađemo.

Da li je onda verovatno da neće brzo naći vakcinu?

Svi znamo za ogroman mortalitet i morbiditet koji je prouzrokovao AIDS. Nemamo vakcinu. Hepatitis C je ogroman problem. Nemamo vakcinu.

Ako tražite najbolji scenario, e onda je to pronalazak vakcine za nešto više od nekoliko meseci. Ne želim da kažem šest meseci, jer će onda ljudi reći - Profesor je to rekao. To mora da je istina. A svi znamo da to ne mora tako da bude. Ako bih bio izrazito optimističan onda je nekoliko meseci. A varijanta od godinu dana nije nerealna.

Međutim, trebalo bi da znate, mi nemamo vakcinu protiv SARS-a. Ne znam da li je to zato što su ljudi izgubili interes, jer nije primećen slučaj nekoga ko je oboleo od SARS-a od 2003. do danas. Dakle, interesovanja nije bilo.

Ali to je zato što smo našli lekove za lečenje.

Ne postoji apsolutno ništa za lečenje bilo kog koronavirusa. Postoje vakcine protiv koronavirusa koji utiču na životinje, ali ne i protiv koronavirusa koji utiču na ljude.

A SARS 1?

Hajde samo nešto da objasnim - AIDS je bolest a HIV je virus koji uzrokuje bolest. SARS je bolest; SARS Koronavirus-1 je virus koji uzrokuje bolest. Trenutna bolest se zove COVID-19, a virus se naziva SARS Koronavirus-2.

I nikad nismo našli nešto čime bismo lečili SARS Koronavirus-1?

Ili bilo koji drugi ljudski koronavirus po tom pitanju. O koronavirusima znamo već duži vremenski period. Oni obično izazivaju blagu prehladu kod ljudi. Koronavirusi izazivaju blage infekcije disajnih puteva.

Kod stoke i ptica tačno se uočava značajan morbiditet. Dakle, ako ste farmer, te stvari vam znatno smetaju. Ali ljudima to nisu bili problem. Opet, postoje vakcine protiv nekih koronavirusa koji inficiraju životinje.

Postoji zabrinutost da je ovaj virus drugačijeg reda. A vi kažete da nema garancija da će se naći vakcina ili lekovi?

Tačno.

Zvuči apokaliptično.

Ne, ne, ne. Ne želim da izazivam bilo kakvu paniku. Pre svega, novi virus je veoma, veoma, veoma, vrlo sličan onom koji je istraživačka zajednica pronašla u periodu 2002-2003. Ono što je izazvalo SARS tokom 2002-2003. godine je vrlo, vrlo slično - kao što rekoh, 80 odsto identično - onoj koja izaziva COVID-19. Dakle, nije kao da to dolazi niotkuda.

Ovo neće ubiti čovečanstvo. Ovo je bolest koja uglavnom pogađa starije osobe, što ne znači da ne brinemo o njima. Ali kod ljudi koji nisu klasifikovani kao stariji, to stvara infekciju disajnih puteva koja nije veoma teška i većina ljudi ima veoma blage simptome.

Dakle, činjenica da imate stopu smrtnosti od dva ili tri odsto - taj broj je povećan nagore činjenicom da su stariji ljudi mnogo podložniji tome.

Nećete videti milione i milione ljudi kako umiru. To se neće dogoditi

Mislim, pogledaj Kinu. Kina danas jedva da ima nove slučajeve obolevanja. Evo, zamislimo tri scenarija. Scenario broj jedan. Najbolji slučaj je da ova bolest nestane do trenutka kada završimo razgovor. To se verovatno neće dogoditi.

Drugi scenario bi bio ono što se dogodilo sa njegovim rođakom SARS-om od 2002. do 2003. Taj virus, koji je bio smrtonosniji prilično je nestao u junu 2003, kada se povećala temperatura.

I poslednji scenario je apokalipsa. Gde ćemo pasti? Ne znam.

Ali ne mislite da će milioni ljudi umreti širom sveta?

Ne mogu da zamislim zašto bi se dogodio taj scenario.

Najveći problem za koji ne znamo koji se odnosi na ono što mi klasifikujemo kao asimptomatske ljude. Asimptomatska osoba je neko ko nosi virus, koji bi mogao biti zaražan, ali ne shvata da on ili ona nosi virus. I to je problem.

Razlog zbog kojeg su u Kini uspeli da spreče tu vrstu infekcije je policijski čas. Policijski čas je efikasna metoda.

Da li je ovo virus koji je u stanju da se prilagodi, promeni? Ili mi to ne znamo?

Pre svega, ako želimo biti malo optimistični, trebalo bi reći da se dosta ljudi oporavilo od ovog virusa u Kini. Dosta. I usput, oporavak ne znači da ne umirete. Oporavak znači da niste više zaraženi i da ne pokazujete nikakve simptome. To je zaista dobro.

U Kini je bilo 56.000 ljudi od 80.000 koji su se potpuno oporavili. Ali postoji putanja. Gde će se ovo završiti? Ne znamo.

Kako da ga uporedimo, na primer sa opasnošću koju predstavlja, na primer, grip ili pušenje?

Pa, grip svake godine samo u Sjedinjenim Državama ubije oko 60.000 ljudi. Dakle, u pogledu broja smrtnih slučajeva, grip je mnogo, mnogo, mnogo gori. Čak i u Kini, grip je ove sezone - ne govorim o prošloj godini - ove godine usmrtio daleko više ljudi nego COVID-19.

Ali stvar kod gripa je da je to opasnost sa kojom ste upoznati. Znate je otprilike. I u tom pogledu to nije nešto što je neočekivano. Kad vidite nešto što se podiže, uvek se pitate, kada će se ovo zaustaviti i gde će se ovo zaustaviti?

Za više informacija možete kontaktirati 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović–Batut" (ul.Dr Subotića br.5, 11000 Beograd; Tel: 011 2684 566) ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/The Times of Israel)