ESPRESO INTERVJU
ŠTA GOD DA KAŽEM, ZVEZDI SE NEĆE SVIDETI: Varda se setio '99, kad je NATO oteo Partizanu titulu i Evroligu!
On je bio član one generacije Partizana koja je zbog bombardovanja ostala bez prilike da se bori za Evroligu kroz plej-of YUBA lige, već je završila trećeplasirana jer su ekipe na kraju sezone zauzele pozicije koje su zauzimale na kraju regularnog dela
Naizgled između 1999. i 2020. godine nema previše sličnosti, ali ono što u ovoj tekućoj podseća na taj mart kada je NATO krenuo da sprovodi svoju agresiju nad tadašnjom SR Jugoslavijom je vanredno stanje koje je uvedeno.
Ovoga puta zbog nevidljivog protivnika - koronavirusa.
Ove 2020. godine, sva sportska dešavanja u Srbiji su potpuno stala (neka poput fudbalske Superlige sa zakašnjenjem u odnosu na ostatak sveta), bar na određeni period dok se virus ne "ukroti", a isti slučaj bio je i te 1999. godine, kada je sve u našoj državi, osim vojnih operacija - stalo.
Tim povodom, pozvali smo Ratka Vardu, koji je tada igrao za KK Partizan, tim koji je ostao bez prilike da se bori za Evroligu jer je bombardovanje prekinulo tadašnju YUBA ligu posle regularnog dela sezone, koji su crno-beli završili kao trećeplasirana ekipa, koja je u plej-ofu trebalo da ide na Budućnost, a dva tima koja uđu u finale su po predispozicijama dobijala "vizu" za elitno evropsko takmičenje u sezoni 1999/2000 (Zvezdi je dodeljeno prvo mesto, Budućnosti drugo).
Prvo je sa nama podelio trenutna osećanja, jer je i on, poput ostatka nacije i planete, pomalo zabrinut za dobrobit svojih bliskih osoba, posebno onih najmlađih i najstarijih.
- Generalno sam smoren, iako vidim da većina ljudi ne shvata ozbiljno situaciju. Mi zbog malog deteta i zbog svih ovih starijih vodimo računa, mora tako. Takođe, kada pogledamo, ja imam mali sportski fitnes centar za koji je direktno rečeno da ne može da bude otvoren tokom pandemije. Ja ne mogu da radim od kuće, ali situacija je takva, kakva je. Kako meni, tako i ostalima - počeo je Varda svoj razgovor za Espreso.co.rs.
Možete li da se setite te 1999. godine i tog gubitka prilike da igrate plej-of, što je sve izvesnije i izvesnije da će se desiti i ove sezone.
- Prošla je 21 godina od tada, ali neke slike iz tog vremena prolaze kroz glavu. Naravno, situacija nije ni približno ista, samo je slična zbog tog vanrednog stanja, inače ne može da se poredi. Nama nisu bile zabranjene neke aktivnosti kojima smo se bavili u to vreme, dok sadašnjim sportistima jesu. Direktno im se zabranjuje zbog toga nečega što ne vidimo. 1999. je faktički bitno bilo samo da se izbegavaju mostovi, vojni objekti i ustanove. Nama život tada nije stao, da smo morali da budemo kući, štaviše, trebalo je da budemo u skloništu ili smo bili negde na košu, vozili bicikl ili tako neke stvari. Kažem, sličnost je bilo to vanredno stanje. Tada je bio veliki problem sa gorivom, nije moglo da se vidi ovoliko automobila na ulici kao što se sada vidi. Ako već traže da se ne mrda iz kuće, onda je najpametnije da se zatvore benzinske pumpe.
Smatrate li da bi bilo realno da se sa ABA ligom sada dogodi isto što i sa YUBA ligom te 1999. godine?
- Mislim da je, ako gledamo sadašnje stanje... Ma, ustvari, šta god ja da kažem, ili bilo ko ko ima mišljenje poput mene, nekom se to neće svideti i reći će suprotno. U ovom slučaju mislim na Zvezdu. Ona ima lošu sezonu, loše je igrala u ABA ligi i svoju šansu traži preko tog plej-ofa. Da kiksne Partizan ili Budućnost, tačnije, znam da je Partizan sigurno prvi, a velika je borba za to četvrto mesto. E, sad, koje odluke će da donesu, realno ako gledamo te neke lige koje su već i otkazane, kao u Litvaniji i još jednoj ligi, a i u Grčkoj su raspustili sve igrače do daljeg, stvar je jasna. Jako je teško i Zvezdi i Partizanu i svim timovima koji imaju mnogo stranaca. Vi morate njih da plaćate mesečno, ima ugovor koji morate da mu isplaćujete, a nemate nikakve prihode dok traje ovo vanredno stanje. Vama on praktično provodi "ekstra mesec" tu. Neću ja sada da previše pričam o ovome, jer će nekome to da se svidi, nekom neće, a ljudi koji vode tu ligu su tu da bi odlučili u najboljem interesu sporta, ali i zdravlja. Najbolje će se videti u narednih 15 dana da li će mnoga takmičenja biti otkazana. Nažalost, počeli smo da shvatamo neke stvari dosta kasno. Čak sam i ja rekao da običan grip ubije više ljudi nego što ubije ovaj virus, ali nisam razmišljao o tome da je koronavirus nepoznat lekarima, oni tek sada otkrivaju šta se sa njim radi. No, ja sam sportista, a neki ljudi su učili školu da bi to radili, pa bolje da ostavimo njima da pričaju o ovome i komentarišu.
Kako ste se osećali tada, 1999. godine, kada je počelo bombardovanje i kada ste saznali da ste ostali zbog toga što ste završili kao treći i ostali bez Evrolige?
- Najiskrenije, nisam bio svestan šta nam se dešava. To se nikada nikome pre nije dešavalo. Igrali smo utakmice preko dana, pa smo onda igrali čak i neku utakmicu Kupa posle nekoliko godina na Kalemegdanu. Ne znam da li je polovina ljudi shvatala šta nam se dešava. Imao si tu opasnost sa neba, ali si znao da ceo svet van Srbije funkcioniše. Sada imamo situaciju da ceo svet ne funkcioniše i onda je malo drugačije. Ponavljam, taj faktor vanrednog stanja je bio sličan, a slično je bilo i to što su na ulicama bili vojska i policija, samo što je to tada bilo opravdanije, a sada je nastalo samo jer nismo na vreme reagovali. Ja se generalno pazim zbog deteta, još sam se nešto ja prehladio. A onda razmislim, mogu da budem 23 sata i 55 minuta tu, ali da onda odem na pet minuta do prodavnice ili apoteke i nešto usput "pokupim". Sada imate razmišljanje, tu zbunjujuću teoriju u glavi, a nemoćni ste.
Da li ste uopšte te '99. stigli uopšte da se iznervirate zbog Evrolige ili je NATO agresija ipak u potpunosti zaokupila vaše emocije?
- Ja sam tada imao tek 19, 20 godina. Počeo sam da živim taj život odraslog čoveka. U toku bombardovanja sam napunio 20 godina i generalno nisam ni razmišljao o tome. Nisam nikada bio tip koji voli da izlazi po kafićima, da bi osetio to nešto. Tada su tek počele te neke moderne videoigrice, igrate onaj "plejstejšn", bilo mi je zbog svih tih propratnih stvari dosta lakše. Meni je bilo i lakše nego nekim drugim vršnjacima jer nisam razmišljao šta želim da studiram ili radim, nego sam se već bavio košarkom, što je bila jedina stvar kojom sam želeo da se bavim. Kad mi je to bilo prekinuto, nisam razmišljao o tome zašto nećemo igrati Evroligu, već jednostavno sam znao da je tako kako je moralo da bude.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)