Rekapitulacija 48. FEST-a: Polanski, Gavras, Mike, Alen i Asajas

Još jedno izdanje FEST-a, 48. po redu,uspešno je okončano. Prema tome, vreme je da napravimo rekapitulaciju ili dve, te da se osvrnemo nadomete (dela) ponude našeg najvećegfilmskog festivala... Baš kao i prethodnih decenija, FEST je beogradskoj publici predstavio bogat i raznovrstan program. Poklonici sedme umetnosti bili su u prilici da na velikom plantnu pogledaju najnovija ostvarenja proslavljenih stvaralaca i sigurnih favorita, ali i režije talentovanih mladih autora koji tek što su zakoračili na filmsku scenu.Danas ćemo se osvrnuti na ove starije i iskusnije.

FEST je predstavio nove režije doajena kao što su Kosta Gavras, Roman Polanski, Klint Istvud, Vudi Alen, Terens Malik, Andre Končalovski, Olivije Asajas, Takaš Mike ili Goran Paskaljević. Naravno, nisu svi ti filmovi vrhunski, ima tu i razočaranja, kao što su, recimo, nove režije AtomaEgojana (začuđujuće neubedljivi „Počasni gost“)ili Džima Džarmuša (zombi papazjanija „Mrtvi ne umiru“), ali jedno je sigurno: svi ovi reditelji imaju vernu publiku koja sa nestrpljenjem očekuje da pogleda njihove nove filmove. Alen i Polanski na zapadu izazivaju velike konroverze zbog optužbi za silovanje, ali njihova popularnost u Srbiji nije u nekom znatnom padu. Novi filmovi ovih autora su solidni, mada ih niko, u to budite sigurni, neće svrtati među njihova ključna dela.

Polanski je ponudio kostimiranu dramu „Optužujem“, zanovanu na famoznoj aferi Drajfus s kraja XIX vek, a koja predstavlja njegov način da odgovori na sve jače pritiske kojima je izložen. U fokusu priče je Jevrejin stavljen na stub srama zbog zločin koji nije počinio (nije teško zaključiti da se Polanski identifikuje sa kapetanom Alfredom Drajfusom, što ga je i privuklo ovoj često ekranizovanoj temi iz Francuske istorije). U filmu, zasnovanom na romanu Robrta Herisa „Oficir i špijun“, glume Žan Dižarden, Luj Garel i Polanskova supruga i muza – Emanuel Senje. Solidno je sve to, mada prilično suvo i iznenađujuće tradicionalno. „Optužujem“ je po senzibilitetu bliži Zdravku Šotri, nego Romanu Polanskom. Kakav paradoks!

„Kišni dan u Njujorku“ će biti, po svemu sudeći, poslednji holivudski film Vudija Alena. Nakon što su podgrejane stare optužbe za zlostavlanje, Alen je konačno pao u nemilost u SAD. Ova njegova romantična dramedija bila jespremna za prikazivanje još 2018. godine, ali je premijera odložena zbog kontroverze. Držeći se svojih uobičajenih tema, iskusni reditelj ovoga puta za svoje junake bira izuzetno mlade glumce – Timotija Šalemea, Elu Fening i Selenu Gomez. Ponuđeno je simpatično, baš onako očekivano vudialenovski, mada već više puta viđeno u opusu ovog prolifičnog reditelja (samo sa starijom glumačkom podelom) i samim tim zaboravljivo. Alen ne odustaje, pa je u Šapniji već snimio komediju „Rifkinov festival“, čije se premijera očeku je ove godine. Verovano ćemo je gledati koliko na sledećem FEST-u.

Asajasova „Osinja mreža“, zasnovana na istinitoj priči o kubanskimšpijunima u Americi, ostaće pre svega upamćena po udarnoj glumačkoj petorci koju čine Edgar Ramirez, Vagner Mora, Penelope Kruz, Gael Garsija Bernal i Ana de Armas. Tema je zanimljiva, a realizacija pristojna, mada ni približno onoliko intriganta kakva je bila u Asajasovim udarnim naslovima u filmografiji, uključujući i one svežije („Dvostruki životi“, „Lični kupac“ i „Oblaci nad Sils Marijom“).

U filmu „Ponašajte se kao odrasli“ Kosta Gavras na prikazuje korene grčke ekonomske krize. Zasnovan na političkim memoarima Janisa Varufakisa (glumi ka Kristos Lulis), bivšeg grčkog ministra finansija, ovaj film donosi priču o ekonomskom sunovratu Grčke i pokušaju nove vlade da se pobuni protiv vladavine čelične pesnice samožive EU i u sve upletene gramzive Amerike. Iako „Ponašajte se...“ takođe ne spada među najbolje filmove u Gavrasovom opusu – svakako se radio o tematski važnom i aktuelnom filmu koju treba da pogledaju svi euroskeptici – baš kao i oni koji su u suprotnom taboru.

Japanski sineasta Takaši Mike zablistao je na prelazu iz jednog u drugi milenijum sa filmovima„Audicija“ (1999) i „Ubica Iči“ (2001). Njegov najnoviji film, „Prva ljubav“, predstavlja povratak u formu, a ujedno i Mikeov odgovor na Skotovu/Tarantinovu „Pravu romansu“. Zaplet je jednostavan (mladi bokser i prostitutka uhvaćeni su u mrežu šverca droge tokom jedne noći u Tokiju), a krajni rezultat veoma efektan i nagrađujući. Na FEST-u je prikazana verzija nahovana na engleski, što je izazvalo priličnu kontroverzu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)