GORAN KARAN OTKRIO SVE ŠTO NISMO ZNALI! A, onda ispričao šta radi PRE NASTUPA i u čemu je NAJBOLJI, A NIJE MUZIKA

Pevač kroz osmeh i sa prepoznatljivim šarmom tvrdi da je u životu imao više sreće nego pameti kada su numere u pitanju, te da danas voli da uživa pored mora sa vršnjacima, koji su deca zarobljena u telu odraslih muškaraca.

Pevač Goran Karan ističe da je srećan što su numere koje je snimio pre gotovo dve decenije i dalje popularne, pa otkrio kako dok radi na tekstovima koristi “zanimljive reči koje ne zna šta su”:

- Uvek sam imao više sreće nego pameti, pa sam nekada davno radio sa velikim majstorima, sa pokojnim Zdenkom Runjićem. Ja sam kao većina muškaraca, malo kasnim u razvoju. Dosta kasnim u razvoju i u poslednje vreme sam autor dosta toga. Koristim dve, tri zanimljive reči koje ne znam šta znače, tako sam napisao “Kuća naše pesme”. Imao sam neke pse na čuvanju, otišli smo u šumu, seo sam ispod stabla i palo mi je to doslovce... Dva, tri sata sam pisao na krilu.

Imate četiri sina, da li ste strog otac i da li je teško da ih izvedete na pravi put?

- Najveći izazov roditeljstva je naći način da ono što znate o životu može naći put do deteta i biti mu od stvarne koristi. Uz svu dobru roditeljsku nameru, neki put se najbolje uči iz sopstvenog iskustva, a to znam po sebi. Najvažnije je da je pristup elastičan da bi se nastavio u doživotno prijateljstvo.

Imaju li i oni poput vas talenat za muziku?

- Imaju talenta, uvo i sve, ali najbitnije na svetu je da su ljudi sobom zadovoljni, a to svako za sebe mora da nađe. Mogu ja da imam savet, ali kao i obično, čim roditelj krene da govori, deci se samo sklope uši.

Važite za velikog zavodnika, čime ste osvajali žene?

- To je zaista pogrešan zaključak na osnovu pogrešnih pretpostavki. Prvo - dame biraju. Ljubavni odnosi nisu stvar u kojoj stičeš sigurnost putem velikog broja treninga. Ne, to je rizik predavanja, i, koliko god se pravio kul, stalo mi je do pravog odnosa s pravom osobom i u svakoj takvoj prilici nema rutine. Samo neizvesnost, želja i strepnja, zbog koje moje srce grize nokte iznutra. To su nuspojave ako ti je stvarno stalo.

Šta ne propuštate kada dođete u Beograd?

- Da pozovem par prijatelja! Nažalost, ovaj put nisu tu.

Da li imate neku želju koju još uvek niste ostvarili?

- Da, ali će izgubiti snagu i fokus ako je sad ovde kažem, pa...

Šta se nalazi na vašoj rajder listi, šta morate imati u bekstejdžu?

- Voda, peškiri, vrata s funkcionalnom kvakom. Elementarno, a može i voće, sokovi, slatkiš...

Da li imate neki ritual koji ponavljate pred koncerte?

- Nastojim da se svaki put iznova setim šta sam hteo da živim i da zahvalim i Bogu i ljudima na divnoj prilici da otvoreno i emocionalno komuniciram sa svima koji su došli po neko svoje unutrašnje punjenje ili pražnjenje uz pesme iz mojih usta. Iz tog stanja je moguće svaki put iznutra nastaniti i nove i stare pesme i doneti ih punim srcem.

Da li su kafane za vas mera pravog provoda?

- Za određen uzrast jesu. U mojoj dubokoj mladosti moram reći da to više nije tako. Najviše volim da se podignem rano ujutru, uhvatim gitaru, nešto pišem, obavim sve što treba da se obavi i onda odem na more, zimi i leti. Ima sjajna ekipa koja dolazi na par mesta da se nađemo, zarobljeni su u telu odraslih muškaraca, dečaci. Tamo se izigramo i to mi je zapravo gušt, da u jednom danu napravim sve što treba da se napravi.

Sreli smo vas u restoranu, a kako se snalazite u kuhinji?

- U kuhinji sam jedan od boljih, otvaram frižider i levom i desnom rukom, znam da skuvam kafu i odem da bacim smeće često. Znam i da operem sudove, nećete verovati. To je ono više-manje što znam. Ostalo sam radio nekoliko puta u životu, nije bilo loše, ali nije mi nekako postalo običaj i navika. U kuhinji sam jedan zaobilazan lik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)