UGLEDNI EPIDEMIOLOG OBJASNIO COVID-19 : U OVOM TEKSTU SE NALAZI SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O KORONA VIRUSU

Hrvatski naučnik i epidemiolog Igor Rudan odgovorio na 20 ključnih i aktuelnih pitanja o korona virusu. On, između ostalog otkriva da je u pitanju već sedmi korona virus koji je prešao na čoveka, po čemu se razlikuje od ostalih epidemija, kao i kada će KOVID-19 nestati.

Korona virus je do sada zarazio više od 119.000 ljudi u 120 svetskih država. Međutim, i ljudi i dalje nisu sigurni koliko je on zapravo opasan i šta treba da rade kako bi se najbolje zaštitili od njega.

- Moji odgovori nastoje da ponude gledište koje je naučno utemeljeno na podacima koji trenutno postoje o ovoj pandemiji, kao i na iskustvu prethodnih epidemija i pandemija uzrokovanih respiratornim virusima. Međutim, želeo bih da naglasim kako u vezi s novom pandemijom KOVID-19 i dalje postoji niz nejasnoća i da naučnici pažljivo prate njen razvoj i prikupljaju nove dokaze, zbog čega je ovu pandemiju potrebno ozbiljno shvatiti i pridržavati se svih uputstava javno-zdravstvenih stručnjaka. U slučaju pogoršanja situacije treba biti spreman i na preventivne javno-zdravstvene mjere poput izbegavanja javnih okupljanja i kućnih karantina.

1. Da li je ovo jedna od "onih" zaraznih bolesti, koja će nas desetkovati i koju će istorija pamtiti?

- Verovatno su vrste ljudi kojih danas više nema izumrle značajnim delom zbog širenja zaraznih bolesti. Treba biti srećan što više ne živimo u vremenima kada su se događale velike epidemije i pandemije koje su desetkovale i našu vrstu. Niko nije mislio da bi sićušni, nevidljivi, živi mikrobi mogli da izazovu te bolesti. Od 1940. godine smo dobar deo bakterijskih bolesti počeli da kontrolišemo antibioticima, a od 1960. i brojne virusne i bakterijske bolesti vakcinama. Na žalost, nemamo vakcine za sve zarazne bolesti. Kao što vidimo u primeru ove pandemije, novi virusi nastavljaju da skaču s drugih vrsta na nas jer istorija nije završila pojavom naše generacije, nego se nastavlja.

3. Jesu li SARS i MERS bili ozbiljna pretnja?

SARS (teški akutni respiratorni sindrom) i MERS (bliskoistočni akutni respiratorni sindrom) bili su stvarno i veliko iznenađenje za naučnike i stručnjake. Naime, radilo se o respiratornim virusima iz porodice korona virusa, petom i šestom koji su uspeli da pređu na ljude. Iznenađujuće je bilo što su, umesto prehlade, mogli da izazovu vrlo teške upale pluća sa smrtnim ishodom. Uz to, stopa umiranja među zaraženima kod obe bolesti bila je zaista zastrašujuća. Obe su mogle da izazovu užasan pomor ljudi da su se, kojim slučajem, proširile na celokupno svetsko stanovništvo.

SARS se proširio u više od 20 država i zarazio više od 8000 osoba, a među njima je umrla svaka deseta osoba kod koje je potvrđena zaraza. Bio je to peti ljudski korona virus, ali prvi koji je mogao da ubije ljude. Desetak godina kasnije, MERS se takođe proširio na više od 20 država, a zarazio je oko 2500 ljudi i svaka treća zaražena osoba je umrla. Dakle, MERS je imao zaista zastrašujuću stopu smrtnosti. Pojava MERS-a pokazala nam je da SARS nije bio neki izolovani incident s korona virusom na koji možemo zaboraviti, nego da su korona virusi postali naš najvažniji potencijalni neprijatelj. Da su se SARS ili MERS proširili svetom i zarazili milijarde ljudi, bila bi to zaista katastrofa kakva se ne pamti u proteklom veku ili dva, tj. ono što se u popularnoj kulturi naziva "zombi-apokalipsom".

4. Kako smo uspeli toliko brzo da se rešimo MERS-a i SARS-a s obzirom na to da su bili toliko opasni?

U ta smo dva slučaja, zapravo, imali dosta sreće. Naime, sasvim novi virus koji pokušava da skoči na ljudsku vrstu može se među ljudima širiti na tri osnovna načina. O tim načinima zavisi naša sposobnost da merama epidemiološkog nadzora suzbijemo epidemiju. Nakon što virus uđe u ljudski organizam, on počinje da se razmnožava u nekoj vrsti specijalizovanih ćelija za koje je uspeo da se veže. U slučaju korona virusa, to su ćelije respiratornog sistema. On se u njima množi "hakujući" ćelijska genetska uputstva i iskorišćavajući "mašineriju" za gradnju proteina. To umnožavanje virusa uništava ćelijee pa zato dolazi do simptoma karakterističnih za respiratorni sistem: upale grla i kašlja. U prvom načinu širenja, virus se sa zaražene osobe širi na druge ljude samo nakon početka simptoma, u iskašljanim kapljicama. Takvu je epidemiju najlakše zaustaviti jer oboleli čovek više ne napušta dom. Imali smo sreću da su se i SARS i MERS širili na druge ljude tek nakon početka simptoma bolesti pa smo epidemije uspeli da suzbijemo izolacijom obolelih i svih njihovih kontakata nakon početka simptoma. To je najvažniji razlog zašto SARS i MERS tada nisu ubili neverovatan broj ljudi.

Mnogo teže je epidemiju zaustaviti ako se virus širi s obolelih na zdrave tokom razdoblja tzv. inkubacije, koje traje od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma. Tada zaražena osoba može da prenese virus kontaktom na znatno veći broj ljudi u danima pre no što dobije simptome. Takva je, čini se, ova nova pandemija KOVID-19. Ali i tada je barem moguće za svakog novooboleloga utvrditi od kojeg se već ranije obolelog zarazio. Naime, oni su se morali negde susresti pa je moguće ispratiti celi lanac kretanja virusa s osobe na osobu. Zahvaljujući tome, intenzivnim merama izolacije svih onih koji su bili izloženi već zaraženima moguće je značajno usporiti širenje virusa.

Noćna mora za svakog epidemiologa je, međutim, treća mogućnost širenja virusa. U takvoj varijanti pojavljuju se osobe koje se zaraze virusom i prenose ga, ali same nikada ne pokazuju nikakve simptome. Takva epidemija ima mogućnost vremenom se proširi svuda, najviše zbog takvih prenosilaca koji ne pokazuju nikakve simptome.

5. U čemu je nova epidemija KOVID-19 različita od prethodnih šest korona virusa?

Kada se u toliko kompleksnom sistemu kao što je ekosistem Zemlje nešto već dogodilo šest puta, onda nije preveliko iznenađenje da se sada događa i sedmi put. Još jedan korona virus pokušavada se ovih dana odomaći u ljudskoj vrsti. U ovom slučaju primarni su rezervoar, najverovatnije, opet bili šišmiševi jer se genetski sled ovog novog korona virusa podudara s onime nađenim kod hibernirajućih šišmiša u oko 96%.

Ubrzo se utvrdilo da se ova bolest vrlo brzo širi. Svaki zaraženi uspevao je dalje da zarazi čak dvoje do troje ljudi. Takav stepen infektivnosti vrlo je visok i dovodi do brzog rasta epidemije. Imali smo nesreću da KOVID-19 očito uspeva da se širi i tokom razdoblja inkubacije, verovatno dodirom.

Ta inkubacija prosečno traje oko pet dana, a vrlo je nezgodno kada traje i duže. No trajanje i do dve nedelje nije neobično, a čini se da su opisani i slučajevi inkubacije od čak četiri nedelje. Čitavo to vreme zaraženi može da širi virus prie pojave simptoma. Ako postoje i zaraženi koji ne razvijaju simptome, bit će nam vrlo teško sasvim zauzdati ovu pandemiju dok ne razvijemo vakcinu. Zaključno, infektivnost, tj. sposobnost prelaska sa zaraženih na nezaražene, bitno je veća kod KOVID-19 no što je bila kod SARS-a i MERS-a. Ali zato sada već sigurno znamo da je stopa smrtnosti KOVID-19 ipak znatno manja no ona kod SARS-a i MERS-a.

6. Kolika je stopa umiranja među zaraženima epidemijom KOVID-19 i zašto je oko nje toliko nejasnoće u medijima?

Da bismo odgovorili na ovo prilično komplikovano pitanje treba najpre reći da se u današnje doba na internetu može stalno pratiti registrovani broj zaraženih i broj umrlih.

Kada se registrovani broj zaraženih podelio s brojem umrlih u početku pandemije, dobivala bi se brojka od oko 2%. Iz toga se, naizgled, moglo zaključiti da je ovaj korona virus nov i da na njega niko nema imunitet, što znači da će se vremenom proširiti po celom svetu i sve nas zaraziti. Ako ubije 2% svih ljudi, onda nije teško izračunati da će od 7,5 milijardi ljudi umreti njih oko 150 miliona. I teško je ikome ko nije stručnjak iz ovog područja da razume kako takav ishod sada uopšte sprečiti jer vakcinaprotiv ovoga virusa još ne postoji, kao ni lekovi.

Pitanje stope umiranja među zaraženima bolešću KOVID-19 ukazalo je na opšte nerazumevanje epidemiološke struke u javnosti i medijima. Od samog početka ove pandemije bilo je ljudi koji su tvrdili da je novi korona virus bolest koja je blaža čak i od gripa, ali i onih koji su verovali da je znatno opasniji. Prošlih je dana ovo pitanje napokon zaokupilo pažnju svih svetskih medija jer je Svetska zdravstvena organizacija objavila "da je oko 3,4% zaraženih umrlo". To je medijima i javnosti zvučalo zastrašujuće.

Ali zatim se javno oglasio i predsednik SAD Donald Tramp, koji je rekao kako je broj koji je objavio SZO "pogrešan". Rekao je da je razgovarao s ljudima koji o tome nešto znaju i da je njegov utisak da je taj broj svakako ispod 1%, ako ne i znatno manji. Moja procena stope umiranja je od 0,5 do 1%, uz mogućnost da ona bude i manja. Međutim, i Tramp i SZO su u pravu, svako na svoj način, što najbolje pokazuje i koliko je zbog nepoznavanja ove struke mnogima teško pratiti što se zapravo zbiva.

U počecima svake virusne epidemije virus će birati one s oslabljenim imunološkim sistemm, koji će ga teže odbaciti. Zbog toga su prvi pacijenti neretko ljudi koji su ili stariji ili već imaju neke bolesti koje ih čine ranjivijima. Oni završavaju u bolnici, gde u tom trenutku niko ne sumnja na epidemijski potencijal njihove upale pluća.

Zatim se od njih zaraze drugi bolnički pacijenti, a i poneki zdravstveni radnici. Zbog tog razloga je u početku udeo umrlih među svim obolelima od KOVID-19 bio jako visok.

U međuvremenu, virus je počeo da se širi i među opštom, tj. izvanbolničkom populacijom. Zarazio je mnoge ljude koji su inače zdravi te im se sve bolje prilagođavao. Velik broj tih ljudi mislio je da ima prehladu, grip, a možda i teži grip, koju je preležao kod kuće. Malo je ko u Vuhanu želeo da ide u bolnicu da se testira, kada je tamo buktela naizgled vrlo smrtonosna epidemija.

7. Da li je obolevanje najugroženijih u bolnicama Vuhana u početku epidemije jedini razlog visoke početne stope umiranja od KOVID-19?

Nije. Epidemija je u početku izgledala još i opasnija jer je stvorila velik pritisak na bolničke jedinice intenzivne nege, koje su ovu zarazu dočekale nepripremljene. Zbog toga svi teško oboleli nisu mogli dobiti intenzivnu negu. To je dodatno povisilo stopu smrtnosti u početku epidemije. Zato su Kinezi i krenuli da grade nove bolnice.

Treba shvatiti da je ukupni broj zaraženih od bolesti KOVID-19 u Vuhanu bio puno veći no što zdravstvene statistike potvrđeno zaraženih to pokazuju. Naime, potvrđeno zaraženi su samo oni oboleli od korona virusa koji su na kraju morali da dođu u bolnicu i tamo su bili testirani na novi virus. Oni ni po čemu nisu reprezentativni za sve zaražene novim korona virusom u Vuhanu.

Zato je potpuno pogrešno gledati na internetu broj potvrđeno zaraženih i broj umrlih pa deliti broj umrlih s brojem potvrđeno zaraženih i izvlačiti iz toga ikakve zaključke.

8. Zašto brojke o broju zaraženih i umrlih na internetu, koje se neprekidno dopunjuju, stvaraju pogrešan utisak o stopi umiranja od KOVID-19?

Ljudi na intenzivnoj nezi umiraće još danima, nedeljama, možda i mesecima, pa će se zato broj umrlih vremenom povećavati. Time će neki budući broj registrovanihnih smrti, kao brojilac, sve više odgovarati trenutnom broju registrovanih zaraženih, kao imeniocu. Stopa smrtnosti "umrli kroz potvrđeno zaraženi" neće onda više biti 2% ili 3%, nego može vremenom da raste, možda i na 6% ili 7%.

Zbog toga reći da je "3% ili 4% do sada potvrđeno zaraženih umrlo" zapravo nije pogrešno samo po sebi, a to je Svetska zdravstvena organizacija i učinila. Ali ono što je propustila jeste da objasni da je ta stopa smrtnosti među potvrđeno zaraženima sasvim nereprezentativna za stopu smrtnosti među ukupno zaraženima, koja je znatno manja. Ne bi me, kao epidemiologa, iznenadilo da je i do desetak puta manja, možda i više. To bi KOVID-19 moglo u konačnici učiniti manje smrtonosnom i opasnom bolešću čak i od običnog gripa.

9. Možemo li da budemo sigurni u to da je ukupni broj zaraženih baš toliko veći od broja registrovanih zaraženih, ima li ikakvih dokaza za to?

S obzirom na to da je virus nov i nepoznat, ovo je ključno pitanje. Nažalost, mora se dopustiti i mogućnost da je ovaj virus sasvim drugačiji od već poznatih. Možda je stopa umrlih među potvrđeno zaraženima samo 3 do 5 puta manja od stope umrlih među ukupno zaraženima, a ne deset ili trideset puta manja. Jedino sigurno jeste da broj potvrđeno zaraženih sigurno nije bio sasvim jednak broju ukupno zaraženih u Vuhanu. Trenutne ukupne svetske brojke za KOVID-19 su i dalje u velikoj većini određene onime što se događalo u Vuhanu u početku epidemije jer oko dve trećine slučajeva u svetu čak i na današnji dan još uvek potiče iz Vuhana.

Trebalo bi znati stopu smrtnosti među ukupno zaraženima. Nju, međutim, niko trenutno ne može znati jer bi za to trebalo sprovesti testiranje među nasumično izabranih barem 100.000 stanovnika Vuhana pa onda otkriti prisutnost protivtela protiv korona virusa. Prema tome bismo znali koliki udeo ljudi ga je preboleo a da se nikada nije javio lekaru. Te studije do sada niko nije proveo jer je zdravstveni sistem bio preokupiran dijagnozom korona virusa po bolnicama i mučio se čak i s time.

Ipak, čini se da podaci iz vrlo različitih i sve pouzdanijih izvora počinju da konvergiraju prema vrednostima koje sam predvideo,tj. 0,5% do 1%. Sve što znamo o epidemiologiji i prethodnim pandemijama uliva nam nadu da bi moglo biti tako.

10. Mogu li se zaista svi u nekoj zemlji da se zaraze korona virusom? Ako mogu, da li bi i tada stopa umiranja od 0,5% ili 1% bila primenljiva na čitavo stanovništvo?

Kada protivepidemijskih mera ne bi bilo, došlo bi do eksponencijalnog rasta broja zaraženih, što bi ubrzo postalo neizdrživo za zdravstveni sistem. Nadalje, kako se ljudi budu zaražavali i ozdravljivali, trebalo bi da steknu imunitet na virus. Zbog toga će virusu ostajati sve manji broj ljudi na koje može da skoči. U nekom trenutku, broj novih osoba koje će svaki zaraženi moći dalje da zarazi smanjiće se na prosek koji će biti manji od jedan. Time će epidemija samu sebe ograničiti i zaustaviti. To i jest razlog zašto se vakcinišemo - kako bismo onemogućili virusu, ako i zarazi nekog nevakcinisanog, brojne opcije daljnjeg širenja. Dalje, konačno utvrđena stopa umiranja među svim zaraženima ne bi trebalo direktno da se preslikava na celokupno stanovništvo neke države, kako bi se procenio moguć broj žrtava. Prvi razlog je što virus zahvata pretežno stariji deo stanovništva. Zato se ta utvrđena stopa umiranja među svim zaraženima može projicirati tek na stariji deo stanovništva, ali ne i na mlade i decu. Mladi i deca obolevaju retko, a njihove su stope umiranja znatno manje. To dodatno doprinosi smanjenju potencijala virusa da dovede do vrlo velikog broja žrtava od KOVID-19.

11. Da li treba, onda, da se bojimo pandemije KOVID-19 i koliko?

Situaciju treba shvatiti ozbiljno i biti oprezan, ali nema razloga za preteran strah, a posebno ne za paniku. Određen zdravi oprez je preporučljiv.

Ali mnogi se onda zapitaju zašto se o korona virusu uopšte toliko piše i brine. To je stoga što nam je grip već decenijama dobro poznata bolest, vraća se svake godine i imamo iskustva s njegovim manifestacijama na desetinama miliona obolelih u svetu, znamo kako unapred da razvijemo vakcinea protiv njega, a počeli smo na tržištu da dobijamo i prve donekle delotvorne lekove. Za razliku od gripa, novi korona virus nam je nepoznat i oprezni smo najviše zbog toga da nas ne bi iznenadio. Pritom, oni najugroženiji među nama, koji su već teže bolesni ili vrlo stari, nisu zaštićeni vakcinom, kao što je to slučaj s gripom, pa ova nova bolest može lakše izazvati umiranje.

12. Da li je sada već sasvim jasno da je KOVID-19 znatno opasnija bolest od gripa?

Ovo pitanje se stalno ispočetka nameće jer mnogi gledaju u razne brojke bez dubljeg razumevanja njihove pozadine pa upoređuju nesporedivo. Najprije, javnost uopšte potcenjuje koliko je grip, zapravo, opasna i teška bolest, posebno za najosetljivije, stare i već bolesne. U svetu grip godišnje izazove između 250.000 i 650.000 smrti, zavisno o soju virusa koji cirkuliše. Razni sojevi mogu da izazovu blaže ili teže simptome, a virus iz godine u godinu mutira. Međutim, na grip se nastojimo pripremiti tako da te najugroženije vakcinišemo pre sezone gripa. To je prvi razlog zašto se grip čini manje opasnom, no on možda nije manje opasan, nego smo najugroženije zaštitili.

Drugi razlog je što je broj direktno umrlih od gripa nekoliko puta manji od broja posredno umrlih od gripa. U statistikama o uzrocima smrti gripa se često ne navodi kao direktan uzrok ako je dovela do pogoršanja nekih već dugotrajno prisutnih hroničnih, podležećih bolesti. Tada se te hronične bolesti navode kao primarni uzrok smrti, a ne grip. Zbog toga je stvarna uloga gripa u ukupnoj godišnjoj smrtnosti stanovništva često značajno potcenjena.

Treći razlog je taj što o ukupnom broju zaista zaraženih od gripa u zajednici imamo znatno bolju ideju nego za korona virus. To je stoga što je grip bolest koja se u svetu tipično zbrinjava u okviru primarne zdravstvene zaštite, nakon čega se oboleli upućuju na kućnu negu, a samo najteži slučajevi završe u bolnici. KOVID-19 se do sada dijagnostifikovao i lečio isključivo u bolnicama kod težih slučajeva koji su u njih dospevali.

Iz svega ovoga treba zaključiti da su stope umiranja od gripa, kao vrlo opasne virusne bolesti, matematički umanjene u odnosu na trenutne izveštaje o stopama umiranja od korona virusa zbog spomenuta tri razloga. Dok šira javnost, s jedne strane, potcenjuje opasnost od gripa zbog spomenuta tri razloga, istovremeno joj je lako da preceni opasnost od novog korona virusa zbog intenzivne medijske usredsređenosti na njega.

Stoga mi se i dalje ne čini mogućim, barem u ovoj fazi pandemije, odlučno da tvrdimo koja je od ove dve bolesti inherentno opasnija za ljude niti koja će izazvati više smrti ove godine. Grip će, barem naizgled, uzrokovati manje smrti. KOVID-19 će, pak, uzrokovati manje smrti no što bi mogao zbog mera epidemiološkog nadzora, sprečavanja širenja i mogućeg uvođenja strogih karantina, a takođe bi mogao imati svojstva sezonstva i jednostavno nestati s kasnim prolećem.

13. Jesu li toliko strogi karantini opravdani?

Kada nemamo baš nikakve druge načine odbrane od novog virusa, sve što zaista možemo jeste da se povučemou zatvorene prostore i onemogućimo virusu skakanje sa zaraženih na zdrave osobe. Ljudi uglavnom nemaju intuitivan osećaj za eksponencijalni rast. Ako svaki novooboleli dnevno zarazi samo još jednu osobu, tokom rane faze će tokom četiri dana broj novoobolelih narasti s 2 na 16, što se ne čini kao velik rast. Nešto kasnije, sa 128 novozaraženih će tokom sledeća tri dana skočiti na 1024 zaražena, a ni to ne zvuči toliko strašno. Ali doći će zatim i četiri dana u kojima će broj novozaraženih sa 100.000 narasti na 800.000. Kad je Kina videla da je epidemija KOVID-19 izmakla kontroli i ušla u tu eksplozivnu fazu, odmah je od ostatka zemlje odsekla Vuhan, a zatim i petnaestak drugih gradova. Međutim, ova je mera dala odlične rezultate i Kina bi mogla da se zaustavi na broju umrlih manjem od 5000, iako ju je epidemija zatekla nespremnu i virus se bio proširio u baš sve pokrajine.

14. Šta se dogodilo na brodu "Diamond Princess", koji je takođe izolovan? Čini se da je na njemu stopa umiranja zaraženih veća od 1%. Nije li to vrlo informativno za naučnike?

Mogu samo reći kako je to možda zato što su na tim velikim brodovima ljudi pretežno stariji jer trebalo bi pogledati starosnu i polnu strukturu putnika koja bi, verujem, barem nešto više objasnila. Takođe, sasvim je moguće da u neki takav džep uđe i mutirana verzija virusa koji je nešto opasniji pa se pojave takve izolovane grupe u kojima je bolest zaista imala teži tok. To nije nemoguće, ali nije ni verovatno da se može preslikati na čitavo stanovništvo neke zemlje.

Virus sada, širenjem kroz ljudsku vrstu, nastavlja da mutira kako bi nam se što brže i bolje prilagodio. Prema prethodnim epidemiološkim iskustvima, mnoge od tih mutacija trebalo bi da ga čine manje opasnim za naše zdravlje jer će nam se na taj način bolje prilagoditi. Međutim, neke bi nasumične mutacije mogle da ga učine i opasnijim, a zbog toga moramo biti na oprezu dok ga bolje ne upoznamo i dok pandemija ne završi. Nije verovatno da će novi korona virus mutirati tako da postane značajno opasniji nego što je sada, ali to ćemo smeti definitivno da tvrdimo tek kada se pandemija završi.

15. Šta se događa u Italiji i Iranu? Ponaša li se tamo KOVID-19 drugačije nego u drugim zemljama? Može li unos mutirane, opasnije varijante virusa biti razlog?

To su jako teška pitanja dok ne dobijemo više kvalitetnih podataka iz obe zemlje. Načelno, moguće je da prvi ulaz virusa u neku novu državu bude u telu zaraženog u kojem je virus mutirao u neki teži oblik. Ako svi daljnji slučajevi potiču od tog, mutiranog i opasnijeg virusa, tada u tim zemljama situacija u početku može da izgleda teža no drugde, dok se ne pojave i drugi unositelji. U populacijskoj genetici ovakav se razvoj događaja naziva tzv. "founder effect" - učinak utemeljitelja. Međutim, u obe zemlje može se raditi i o drugačijim objašnjenjima.

Razlog zašto se čini da je stopa umiranja među zaraženima u Italiji vrlo visoka jeste što se i tamo bolest najprije širila u bolnicama malih naselja, potpuno nepripremljenih na epidemiju, i među starijima pod većim rizikom da umru ako se zaraze. U Iranu je, pak, situacija za sada sasvim nejasna. Najverovatnije objašnjenje je, takođe, da je među stanovništvom već znatno više slučajeva zaraze nego što se misli.

16. Da li je moguće da nas ova bolest iznenadi i da se na kraju pokaže znatno opasnijom od sezonskog gripa te usmrti više od milion ljudi u svetu ili čak nekoliko miliona?

Ako se KOVID-19 pokaže značajno opasnijim od sezonskog gripa, tada bi zaista mogalo da se očekuje milion smrtnih slučajeva širom sveta, možda i znatno više. Nažalost, takav je scenario još uvek načelno moguć kod virusa koji nam je nov i nepoznat, zbog niza razloga. Zbog toga svi stručnjaci za ovo područje, uključujući i mene, stalno pozivaju na oprez, ali bez nepotrebne panike.

U kojim scenarijima bi situacija mogla postati znatno teža? Najpre, većina epidemiologa na osnovu iskustva s prethodnim epidemijama i pandemijama očekuje kako će stopa smrtnosti bolesti KOVID-19 pasti znatno ispod 1% kada broj umrlih počne da se deli s boljom procenom svih zaraženih među stanovništvom. Međutim, virus je nov pa je načelno moguće da kod ovog specifičnog virusa broj zaraženih osoba koje nisu registrovane možda i nije toliko velik koliko bi epidemiolozi očekivali. To bi za nauku bilo određeno iznenađenje te bi ukazivalo na različitu narav ovog virusa.

Novi korona virus koji uzrokuje bolest KOVID-19 sličan je donekle onome koji je izazivao SARS. Uzročnik SARS-a imao je, pak, izuzetno visoku stopu umiranja među svim zaraženima. Ako se pokaže da je broj ukupno zaraženih među stanovništvom veći od registrovanih zaraženih samo dva ili tri puta, a ne barem desetak puta, tada bi stopa umiranja zaraženih s KOVID-19 mogla da bude značajno viša od gripa, prenosi Index.hr.

Nadalje, virus bi širenjem među zaraženim ljudima mogao da mutira i u neki svoj opasniji oblik, kao i u blaži. Prethodna iskustva s epidemijama pokazuju kako je mutiranje u blaže oblike verovatnije, ali ni mutiranje u opasnije oblike, ili one koji se lakše šire, nije nemoguće.

Najgori scenario koji je epidemiolozima trenutno zamisliv jeste ulazak neke opasnije, mutirane verzije korona virusa u jednu od vrlo siromašnih država sveta sa slabim zdravstvenim sustavom. Takve zemlje ne mogu da sprovode zadovoljavajuće kvalitetne mere epidemiološkog nadzora. Tada bi opasnija verzija virusa relativno brzo zarazila velik postotak stanovništva takve zemlje. Nastala bi panika, verovatno i crno tržište za transport migranata u druge zemlje. Tada bi KOVID-19 počeo nekontrolisano da se širi na sasvim nov način.

U slučaju bilo kojeg od ovih nepovoljnih razvoja daljnjih događanja, koji su svi nažalost mogući, iako ne i verovatni, bila bi nam potrebna sasvim nova strategija zaštite.

17. Uz te razloge za oprez i nepovoljne scenarije, ima li i razloga za moguć optimizam?

Ima i barem nekoliko razloga za optimizam. Najpre, trenutno je na području cele Evropske unije ustrojen epidemiološki nadzor i "prve linije odbrane". Ako on bude dobro funkcionisao u većini zemalja, moguće je da njihove epidemije budu kontrolisane i ne pređu u fazu eksponencijalnog rasta broja slučajeva. U najpovoljnijem scenariju, uz to zadržavanje, ovaj bi korona virus pokazao sezonalnost i polako nestao iz cirkulacije s promenama u prirodi karakterističnima za kasno proleće i leto. To je, međutim, najpovoljniji mogući scenarij, u kojem bi konačan broj umrlih bio znatno manji od onoga već uzrokovanog ove godine gripom.

Međutim, probije li virus prve linije odbrane i epidemiološki nadzor i uvide li države kako epidemije počinju da "galopiraju", tada će vlade pribeći strogim merama zabrana okupljanja i karantina, kao što su učinili i Kinezi. Nekoliko modela učinjenih tokom proteklih nedelja pokazuju da bi strog karantin trebalo sasvim da suzbje širenje ovog korona virusa unutar tri meseca. To je tačno ono što smo već vidjeli u Kini.

18. Uz efikasnost karantina u Kini, možemo li izvući još neke pouke iz ove pandemije?

Nadam se da će iz ove "infodemije" mnogi napokon shvatiti koliko je grip opasna bolest i početi da se vakcinišu protiv njega. Kada bi i sve druge zemlje mogle da sprovedu protivpidemijske mere koje je sprovela Kina, tada bi broj umrlih od KOVID-19 trebalo da bude najviše 6 puta veći, tj. do 30.000. To bi bilo deset puta manje smrti od ukupnog broja umrlih koje godišnje izaziva sezonski grip. Nažalost, mnoge zemlje neće biti u stanju ni približno slediti primer Kine i imaće nekontrolisane epidemije ako toplija godišnja doba ne zaustave širenje virusa.

Nadalje, nastavi li virus da se širi tokom čitave 2020. godine, na vrlo će okrutan način pokazati koliko dobro funkcionišu javno-zdravstveni sistemi pojedinih država. Biće moguće izraditi tablice uspešnosti svake zemlje u zauzdavanju ove nove zarazne bolesti, s obzirom na broj stanovnika te njihovu starosnu strukturu. To će biti vrlo važne lekcije u pripremi za neku buduću pandemiju, koja bi mogla biti još i opasnija.

Takođe, virus se uglavnom širi kontaktom i kapljičnim putem. To znači da treba da se podsetimo da tokom epidemija treba redovo i dobro prati ruke, izbegavati dodirivanje površina koje dodiruju mnogi ljudi (kvake, rukohvati, bankomati), izbegavati rukovanja, držati se na barem dva koraka udaljenosti od osoba koje imaju simptome respiratornih infekcija, a poželjno je i redovno provetravati stambene prostore. Korisno je i raditi na osnaživanju ličnog imuniteta dovoljnom količinom spavanja, vežbanjem i dobrom ishranom.

19. Ima li, barem za sada, stvarnih iznenađenja za nauku povezanih s ovom pandemijom?

Za epidemiologe bi bilo donekle iznenađujuće da broj ukupno zaraženih u populaciji ne bude bitno veći od broja registrovanih zaraženih, što bi stopu umiranja povisilo značajno iznad gripa. O tome i dalje čekamo informacije kvalitetno sprovedenih studija.

Možda su najveća iznenađenja povezana s kliničkim tokom KOVID-19, a ne samom epidemiologijom. Kliničari u Kini su za sada izveštavali da se registrovani zaraženi prilično kasno javljaju u bolnicu, prosečno nakon čak 9-12 dana odležanih na kućnoj nezi. Može biti i zanimljivo obeležje bolesti s polaganim razvojem u odnosu na druge respiratorne zarazne bolesti. Nadalje, čini se da povišena telesna temperatura ne prati druge simptome bolesti u prvim danima, što otežava pronalaženje slučajeva kontrolom temperature.

U medijima se pisalo i o mogućem povratku virusa nakon prebolele bolesti kod nekih slučajeva. Teško je, za sada, znati koliko su ti slučajevi česti, a koliko izuzeci. Mnoge virusne respiratorne bolesti uvek treba "preležati", tj. dopustiti organizmu i dan-dva nakon završetka bolesti da se oporavi jer nije nepoznato da se te bolesti mogu vratiti ako imuni sistem nije u potpunosti odstranio virus iz organizma.

20. Kakve su zaključne poruke?

Ne treba zaboraviti da se radi o novom virusu, pa su iznenađenja i odstupanja od očekivanih scenarija načelno moguća. Zato ističem da je oprez potreban, ali ne i panika.

Trebamo da se, očigledno, pripremimo na bolest nalik težem gripu, protiv koje niko neće moći da bude vakcinisan. Stoga stariji ljudi i oni s hroničnim bolestima treba da se čuvaju jer je za njih bolest vrlo opasna. Takođe, i oni koji imaju bolesti srca, šećernu bolest ili su na terapiji zbog raka.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)