SRPKINJA IZ ITALIJE REŠILA DA ISPRIČA SVE: Evo kada smo shvatili da više ništa nije BEZBEDNO!

Ispred Fontane Di Trevi, možda i najpoznatije fontane na svetu, nema prepoznatljive gužve u kojoj turisti bukvalno stoje jedni na drugima u želji da ubace novčić uz nezaobilazni selfi. Nema je ni na Španskim stepenicama, omiljenom mestu za fotografisanje svih zaljubljenika u kinematografiju i modu. Ista situacija vlada i oko Koloseuma, Foruma, kao i u brojinim rimskim parkovima. Rim je, kao uostalom i ostali italijanski gradovi, stao. Ono što nisu uspele vojne sile, pošlo je za rukom virusu korona.

Nakon što smo dobili informacije o pravom stanju stvari u Milanu od strane Petra Spasojevića, kontaktirali smo i našu državljanku koja već godinama živi i radi u Rimu, Ivanu B. Naime, ona u večnom gradu živi 20 godina, odakle vodi portal "Vodič kroz Rim" i radi kao vodič na pešačkim turama.

Kako nam je rekla, počevši od četvrtog marta, kada su prestali sa radom škole i fakulteti, život Rimljana se drastično promenio.

- Rimljani su poznati po ležernosti, pa je i situacija bila poprilično ležerna dok je ta neka "crvena zona" bila samo na severu Italije. Iako su škole i univerziteti u Rimu bili zatvoreni još od 4. marta, i postojala je direktiva o higijeni i držanju rastojanja od 1 metra, kao i to da ne posećujemo mesta na kojima se stvaraju gužve (koncerti, pozorišta, bioskopi), i dalje smo, recimo, mogli da idemo u muzeje, tržne centre, na sportska takmičenja. Ja sam, na primer, u skladu s tadašnjim odredbama, obišla izložbu Antonija Kanove i shvatila da sam bila jedini posetilac muzeja u tom trenutku. Dok sam se s izložbe vraćala kući, bila sam jedini putnik u autobusu. Nesvakidašnje iskustvo, ali me u tom trenutku nije plašilo. Isto tako nije bilo zabrane izlaska van Rima, mnogi od nas su organizovano "švrljali" u prirodi (ovo kažem kao planinarski vodič), kako bi sebi dali "oduška" od cele situacije. Uslov je bio da može da se garantuje rastojanje od jednog metra između učesnika.

"Kada smo shvatili da je đavo odneo šalu"

Ipak, kada se premijer Italije Đuzepe Konte obratio javnosti i saopštio da je čitava Italija proglašena za crvenu zonu, stvari su postale ozbiljnije, te su žitelji Rima počeli da se striktno pridržavaju pravila.

- Kada je 8. marta cela Italija proglašena crvenom zonom i kada su pravila, koja su dotad važila samo za sever, bila proširena i na ostatak Italije, shvatili smo da je đavo odneo šalu i da je vreme da počnemo striktnije da se pridržavamo sledećih pravila:

• Izlaziti samo radi odlaska na posao, kod lekara ili po namirnice. Može se izaći na vazduh, ali se morate držati na distanci od 1 m od ostalih.
• Zabranjeno je izlaziti sa teritorije grada u kojem se živi, osim u izuzetnim situacijama (zbog posla, zdravlja). Kazne i zatvor za one koji odlaze bez preke potrebe iz jednog grada u drugi. Što se planinarilo – planinarilo se, od danas se “planinari” po Rimu.
• Gradski prevoz u funkciji, pod uslovom da su putnici na 1 m odstojanja (u praksi neizvodljivo u gradu kao što je Rim).
• Ko može da radi od kuće, mora da radi od kuće. Oni koji moraju na posao, treba da se drže na 1 m distance i da primenjuju već poznate mere higijene.
• Sve škole i univerziteti zatvoreni. Mnogi od njih su se već aktivirali da sprovode nastavu onlajn.
• Svi muzeji, pozorišta, klubovi, diskoteke, teretane, kladionice, sportski tereni i slično - zatvoreni.
• Otkazana sva sportska takmičenja, ukljućujući i šampionat u fudbalu.
• Tržni centri otvoreni samo radnim danima, vikendom i praznicima zatvoreni.
• Restorani i barovi otvoreni od 6 do 18h.
• Samoposluge i supermarketi otvoreni, u nabavku može da ide samo jedan član porodice, dakle nema porodičnog šopinga.
• Razmatra se zatvaranje svih drugih vrsta prodavnica osim prehrambenih i apoteka.

Odredbe italijanske vlade lokalni čelnici su shvatili veoma ozbiljno, te su zatvorili bukvalno sve u glavu, uključujući i "granicu" sa Vatikanom.

- Sve što je bilo naloženo da se zatvori – zatvoreno je, uključujući i granice s Vatikanom, jer se i tamo pojavio virus (kad smo već kod Vatikana, papa vodi mise preko interneta).

“Najneposlušniji” su, za sada, vlasnici restorana i noćnih lokala, koji mogu da budu otvoreni samo ako mogu da garantuju bezbedno rastojanje od 1 m između gostiju, a to je za većinu rimskih lokala nemoguće. Oni koji su pokušali prethodnih dana da drže otvorene lokale bez ove garancije dobili su kazne. Njihovi posetioci – uglavnom studenti – koji su nakon celodnevnog sedenja u kući bez obaveza na fakultetu poželeli da se vide sa prijateljima bili su “uhvaćeni” od strane medija kako bezbrižno pijuckaju koktele u grupama. Pretpostavljam da im je ovo javno “poniženje” bilo dovoljno i da im se podigla svest o težini situacije.

Iako su naložene striktne mere, građana, ali i turista u manjem broju, ipak ima po ulicama glavnog grada Italije. Takođe, u funkciji je i gradski prevoz, ali je isti sablasno prazan.

- Građani i pokoji turista se i dalje kreću i koriste javni prevoz, jer oni koji zbog prirode posla moraju da budu na poslu moraju i da se kreću. Oni koji ne moraju uglavnom izbegavaju kretanje po gradu, ali daleko od toga da je Rim pust. Zanimljiva je činjenica da su odmah nakon objave da je cela Italija u karantinu (u nedelju 8. marta kasno uveče) svi supermakerti koji rade 24/7 širom Italije bili, bukvalno, opsednuti cele noći, jer su ljudi u paničnom strahu krenuli u kupovinu namirnica i potrepština. U nekima je, čak, morala da interveniše i policija, jer prodavci nisu mogli sami da obuzdaju navalu!

Kasiri nose maske i rukavice

- S obzirom na to da nam je jedno od retkih dozovoljenih kretanja ono radi odlaska u nabavku, niko ne ide samo po hleb i mleko, već se kolica tovare do vrha i panično kupuje i što treba i što ne treba. Juče sam imala prilike da prisustvujem jednoj nadrealnoj sceni u supermarketu u kojem obično nema gužve, ali je juče bio pun do poslednjeg parking mesta: pošto je dozvoljena nabavka samo jednom članu porodice, ceo supermarket je odzvanjao od glasova ljudi koji su telefonom bili na vezi sa ostalim ukućanima i jurili da pokupe sve što im je bilo rečeno. Za sada su rafovi još uvek puni (i vlada nas ubeđuje da neće biti problema u opskrbljivanju hranom), dva su, ipak, bila prazna: oni sa svežim hlebom i mlekom. Nisam nikad videla prazne rafove u Italiji i, moram da priznam, da me je ta scena katapultirala u godine embarga u Jugoslaviji. Srećom, našla sam i hleb i mleko u drugoj samposluzi, ali smo na kasi svi morali da stojimo iza “crte”, dok su kasiri imali maske i rukavice.

Roditelji u strahu predlažu čak i da se organizuju litije po Rimu

Budući da se bavi turizmom, odnosno preko portala Vodič kroz Rim, koji vodi zajedno sa kolegama turističkim vodičima, organizuje ture po Rimu i okolini, kaže nam da je prisutan veliki strah, te i da se posledice korona virusa veoma osećaju i u ekonomskom smislu

- U okolini u kojoj se krećem, a to je turizam, više se oseća duboka zabrinutost nego strah. I ta zabrinutost se više ogleda u tome kakve će posledice ostaviti na našu i ekonomsku situaciju Italije nego da li ćemo se zaraziti virusom ili ne. Verovatno sam se dobro informisala o načinima širenja i delovanja virusa, pa se ne izlažem riziku a i, teoretski, ne spadam u grupu onih na koje virus može da ima fatalne posledice . Ali kad pročitam poruke nekih italijanskih mama iz školske grupe WhatsApp, shvatam da je kod nekih strah toliki da traže spas u čudu. Baš juče je jedna mama poslala fotografiju statue raspeća Hrista (koja se nalazi u crkvi San Marcello al Corso u Rimu), za koju se veruje da je čudesna jer je zaustavila kugu 1600. godine i predložila da je pronesemo kroz grad kako bi nam “pomogla” i oko korona virusa.

Turizam kao sektor je, bukvalno, u kolapsu. Đačke i univerzitetske ekskurzije za ovu godinu su sve otkazane, letovanja i zimovanja takođe. Oni koji drže agencije su skoro svi su na pragu zatvaranja, a individualni vodiči su toliko očajni da nude ture u bescenje. Interesantno je da onaj mali broj naših ljudi koji nas kontaktira radi tura, prvo želi da zna da li je Rim zaista toliko pust i da li su zaista zatvoreni svi muzeji, jer “…ne bismo želeli da šetamo praznim ulicama”. Gospodo, žao nam je zbog pustih ulica, potrudićemo se da ih do Uskrsa popunimo nekako.

Nastava se polako prebacuje na onlajn

Što se tiče izolacije, za građane Rima ona još uvek na svu sreću nije kompletna, i građani mogu da izlaze iz svojih domova po svakodnevne potrepštine. Takođe, usled čitave situacije, profesori drže predavanja deci onlajn.

- Nismo u kompletnoj izolaciji. Činjenica da, ipak, možemo da izađemo kad hoćemo, odemo u nabavku, park ili da se vidimo s prijateljima (uvek inteligentno držeći se na metar od svih), daje nam osećaj nekakve slobode. Mnogo je komplikovanije drastično izorganizovati sopstveni život i raditi od kuće i istovremeno voditi brigu o deci koja ne idu u školu. Srećom, profesori iz škole koju pohađa moja ćerka počinju polako da izvode nastavu onlajn, pa je ona, razuzdana tinejdžerka od 13 godina, prinuđena da ipak uči i radi domaće zadatke, ali i da u hodu uči kako da koristi računar, šalje mejlove profesorima, učestvuje u video-predavanjima, radi kontrolne onlajn, pravi prezentacije, crta, piše domaće na španskom i engleskom i, generalno, kompjuterski se opismenjava. Sve to je njoj i njenim drugarima iz razreda neopisivo zabavno i, u ovoj tragičnoj situaciji, pomaže im da zaborave da su, zapravo, u izolaciji.

"Mi s Balkana smo navikli na nestašice..."

Na pitanje o tome da li oseća strah, kao i da li se deo grada u kojem živi vodi kao potencijalno ugrožen, kaže da za sada nema panike, ali da je čitava situacija oko korona virusa najviše uticala na parking mesta.

- Možda je nama koji smo sa ex-Yu prostora ovaj karantin kao “dobar dan” u odnosu na sve što smo dosad prošli, embargo, ratovi, nestašice, bormbardovanje, pa lično nemam nikakav poseban strah, niti je kraj u kojem živim drugačiji nego pre proglašavanja “crvene zone” za celu Italiju. Dobro, možda ima malo više mesta za parkiranje. Mnogo me veći strah hvata kad čujem izjave s one strane Jadranskog mora kako virus “neće u vas jer ste genetski otporni” i kako se ne plašite da se krećete u zonama gde je virus raširen, jer “neće grom u koprive”.

Jutros sam na mom Fejsbuk profilu privatno objavila opširniji status o tome šta se dešava u Rimu da bih odgovorila na bezbroj pitanja koja su mi postavili zabrinuti prijatelji sa svih strana sveta, ali ih istovremeno upozorila do čega može da dovede širenje virusa ako se individualno ne usvoje određene mere. Nisam očekivala da će biti iskopiran i podeljen brzinom svetlosti po svim društvenim mrežama, kao da je izveštaj zvaničnog dopisnika iz Rima.

Najbitnija stavka borbe protiv korone - higijena i sprečavanje dezinformacija i panike

Sve informacije koje je napisala u svom statusu na Fejsbuku prikupila je iz zvaničnih saopštenja lekara, ali i onih nezvaničnih informacija, te kaže kako neke informacije treba uzeti s određenom dozom rezerve.

- Virus sam po sebi teoretski nije opasan za ljude koji su zdravi i pravi (neki su čak zdravi nosioci i ni ne znaju da imaju virus, pogotovo deca), ali se izuzetno lako prenosi. Kod ljudi čije je zdravstveno stanje već narušeno, virus može da izazove specifičan oblik zapaljenja pluća ili teški akutni respiratorni sindrom s ozbiljnim posledicama ili smrtnim ishodom. Ove osobe je potrebno smestiti na intenzivnu negu na aparate za disanje (tzv. respiratori). Broj osoba koje imaju potrebu da budu na aparatima u ovom trenutku u Italiji je daleko veći od broja raspoloživih aparata i prilikom primanja pacijenata se vrši selekcija. Privileguju se zdrave i mlađe osobe koje nemaju zdravstvenih problema u odnosu na starije i bolesne. To znači da ako vaš otac od 80 godina, sa dve ili tri bolesti, bude primljen istovremeno sa ženskom osobom od 50 koja nema nikakvih zdravstvenih problema, vaš otac ostaje bez aparata. Ako vas, koji imate 40, prime istovremeno s detetom od 5, vi ostajete bez aparata.

Oni kojima je potvrđeno prisustvo virusa u telu i nemaju nikakve simptome idu u kućni karantin na najmanje 14 dana (toliko traje inkubacija ovog virusa, ali može da potraje i duže), i na tome se završava. Činjenica da imaju virus ne znači da su bolesni, pa su tako brojke koje iznose mediji o onima koji su "zaraženi" relativne, jer nisu svi zaraženi i oboleli. Neki koji su zaraženi mogu da imaju simptome gripa, ali i oni moraju da ostanu u kućnom karantinu.

U ovom trenutku najvažnija stvar je zaustavljanje širenje virusa, a to se postiže izbegavanjem kontakata. Ako želite da pomognete onima koji žive u Italiji i trenutno su u karantinu, savetujem vam da im ne postavljate sledeća pitanja:

- Kako ste? (hvala na pitanju, nismo dobro)

- Zašto se ne vratite u... (zemlja porekla)? (ne možemo ni do obilaznice oko Rima)

- Da li možemo da dođemo turistički u Italiju? (odgovor je NE, do daljnjeg)

- Brojke o obolelima, inficiranima, koju varijantu virusa imamo i sve ostale naučne i statističke informacije

Ivana poručuje da je namerno detaljno opisala mere pažnje, ali i neprimerene nepažnje kroz koje su prošli stanovnici Italije kako bi svojim sunarodnicima u Srbiji poslala poruku i kakvu-takvu pomoć kroz ono što je iskusila do sada.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)