OVAKO BI IZGLEDALA SRBIJA DA ĐINĐIĆ NIJE UBIJEN NA DANAŠNJI DAN: Političke IDEJE koje ZORAN nije stigao da SPROVEDE

Na današnji dan pre 17 godina ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek. Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

ĐINĐIĆ U CRTICAMA

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu 12. marta 2003. godine

Studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Konstancu (Nemačka)

1990. godine jedan od osnivača Demokratske stranke, predsednik Izvršnog odbora DS-a

1994. godine postaje predsednik Demokratske stranke

U februaru 1997. godine postaje gradonačelnik Beograda, ali je smenjen u septembru iste godine

U januaru 2001. godine postaje prvi demokratski izabrani predsednik Vlade Srbije

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, medju kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Đinđić je bio i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS-a. Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.

Često se priča o tome šta bi bilo sa Srbijom da Đinđić nije ubijen. Kako bi Srbija danas izgledala. Nažalost, ovo će ostati samo spekulacija, mada su neki istoričari pokušali da "predvide budućnost" i malo teoretišu o paralelnoj istoriji polazeći od premise da se 12. mart 2003. nije desio.

- Da nije bilo atentata, Đinđić bi na vlasti dočekao 2004. godinu, završio bi neke od reformi, ali teško da bi postigao bolji rezultat od Borisa Tadića - i taj rezultat bi ga doveo u poziciju da mora da pregovara. Teško da bi on vodio Srbiju u budućnosti - ispričao je istoričar Čedomir Antić.

Antić smatra da se Srbija danas nalazi veoma daleko od Đinđićevih zamisli.

„On je bio uveren da Srbija može da napravi korak napred. Nije razumeo da nijedna zemlja nije uspela da napravi veliki korak, a da nije našla snagu u prošlosti - posebno u podeljenom društvu, poput srpskog."

Najviše je različitih interpretacija politike Zorana Đinđića prema pitanju Kosova - i danas otvorenoj dilemi koja stoji na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

- Vlade koje su došle posle Đinđića nastavile su sve njegove politike, osim prema Kosovu. Postavlja se pitanje da li bi i Đinđić izdržao sprovođenje kosovske politike do kraja. Verovatno ne bi - on nije bio doktrinar, fanatik, smejao se takvima - naglašava pragmatičnu crtu ubijenog premijera Čedomir Antić.

Sećajući se pokojnog premijera, jedan od članova njegove Vlade Žarko Korać ispričao je kako mu je u jednom trenutku prosto bilo žao Đinđića:

- Bili smo izbačeni iz svih institucija i Đinđić je praktično sam organizovao donatorsku konferenciju i putovao po svetu. Za mene je fascinantno da je on uspeo u dve godine da ojačava svoj uticaj kao premijer, to je fenomen u srpskoj istoriji. Kad se realno pogleda, sem podrške građana u prvoj godini dana, sve ostalo je bilo protiv njega: 18 stranaka, svaki dan neko ima neki zahtev koji stavlja pred njega... Meni ga je prosto bilo žao, koliko problema je svaki dan imao da reši - ispričao je Korać.

Međutim, da bi se sagledala Đinđićeva politika, pored njegovih intervjua i zabeleženih govora, možda je najbolje podsetiti se njegovog epsozea koji je izložio kao premijer 25. januara 2001. godine.

Zoran Đinđić je, u ekspozeu pred poslanicima Skupštine Srbije, istakao da je Vlada, koja treba da bude izabrana, dobila mandat naroda da sprovede promene, a ne da vlada.

Mandatar je rekao je da današnji dan vidi kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene.

Da bi se vratio kredibilitet zemlje, neophodna je opšta politička stabilnost u regionu – regulisanje odnosa Srbije i Crne Gore, suzbijanje terorizma na jugu Srbije i pronalaženje načina za suživot Srbije i Kosova, rekao je Đinđić.

Prema njegovim rečima, drugi uslov su stabilne demokratske institucije u Srbiji, zatim dobro zakonodavstvo, kvalitetna saobraćajna infrastruktura i kvalifikovana i pouzdana radna snaga.

"Kolegama iz Crne Gore predlažemo da u redefinisanju odnosa pođu od principa najmanjeg rizika, a to je reforma postojeće države, radije nego stvaranje novih država", istakao je on.

Đinđić je Albancima sa Kosova poručio da "svoje ekonomske i ljudske interese danas i ubuduće mogu da ostvare samo u saradnji sa Srbijom i preko Srbije, jer ona postaje motor regionalnog razvoja".

Kada je reč o jugu Srbije, Đinđić je kazao da je "naše rešenje da se lokalno albansko stanovništvo uključi u politički i socijalni život Srbije, a terorizam beskompromisno suzbije".

Kao preduslov za ozbiljne reforme naveo je da se mora svesti račun sa kriminalom i zloupotrebama iz proteklih deset godina.

U najskorijem roku treba rasvetliti najteža krivična dela, ubistva i otmice, rekao je on i najavio osnivanje komisije koja će ispitati umešanost državnih službi u teška krivična dela.

Pred licem pravde moraju se naći i oni koji su ukaljali našu zemlju i naciju čineći zločine nad decom i ženama, a krijući se iza tobožnje patriotske misije, rekao je on i dodao da će odgovarati i oni koji su počinili ekonomski zločin.

Uspeh Vlade u obračunu sa kriminalom biće uverljiv samo ako se stvore instrumenti koji će kontrolisati i ovu vladu, ocenio je Đinđić i najavio paket zakona posvećen tome.

Mandatar je naveo da ubuduće neće biti otkupa funkcionerskih stanova, privatnih poslova preko države, plaćenog članstva u upravnim odborima, primanja skupih poklona...

Đinđić je kao strateški cilj naveo da treba da postanemo zemlja stabilnih institucija i visokokvalifikovane radne snage, društvo sa preovlađujućom srednjom klasom, povećanim životnim standardom i zapošljavanjem.

"Naša strategija mora biti u privlačenju investicija da bi se u naredne četiri godine Srbija vratila poslu. Nakon 10 godina propadanja treba nam istinski ‘nju dil’, najdinamičniji ekonomski razvoj od Drugog svetskog rata", kazao je Đinđić, dodajući da se očekuju velike strane investicije u poljoprivredu, saobraćaj i energetiku.

On je kao još jedan cilj naveo da najkasnije za 10 godina naša zemlja postane član Evropske unije.

Mandatar republičke vlade je kazao da će Vlada raditi na utvrđivanju jasnog stanja finansija, imovine, obaveza i prava u Srbiji, da će izvršiti finansijsku deblokadu privrede, uspostaviti jasnu vlasničku strukturu, kompletirati zakonodavstvo koje omogućava neometan poslovni saobraćaj, uspostaviti novu poresku politiku...

Govoreći o privatizaciji, Đinđić je istakao da je neophodno uspostaviti niz nezavisnih kontrolnih mehanizama koji će nadgledati finansijske operacije i svedočiti o njihovoj korektnosti.

Najavio je zakon o vraćanju oduzete imovine i da se porodici Karađorđević vrati državljanstvo i omogući povratak u Beli dvor.

Đinđić je rekao da će se parlamentu predložiti uvođenje institucije narodnog advokata, tzv. ombudsmana, kao mesta sa autoritetom i ovlašćenjima, gde će građani dostavljati svoje prigovore na rad Vlade.

Naglašavajući da je ova vlada "vlada velikih reformi i energičnih akcija", Đinđić je kazao da je sastavljena od dva dela – prvi, koji je neka vrsta tima za strategiju i prioritete, čine predstavnici stranaka DOS-a, a "drugi su eksperti ne iz sveta teorije, već prakse".

Kada je reč o strukturi ministarstava, on je kazao da su neka prekomponovana, a neka transformisana u sekretarijate i agencije i dodao da je, kao nepotrebno, ukinuto Ministarstvo za informacije "jer u demokratskoj Srbiji nema cenzure".

Đinđić je rekao da je namera Vlade da u narednih pola godine osnuje ministarstvo za upravljanje prirodnim resursima i zaštitu životne sredine.

"Najmanje što možemo obećati je da će to biti vlada brzine, efikasnosti i transparentnosti. Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći istinu i predložiti rešenje. Nećemo lagati i nećemo krasti", naglasio je Đinđić.

Navodeći da Vlada nema "čarobni štapić", on je rekao da su znanje i energija ono što ima i da će, uz podršku građana, uspeti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)