POJAVIO SE DRUGI TIP KORONAVIRUSA KOJI JE JOŠ SMRTONOSNIJI: Evo šta SVI GRAĐANI treba da znaju o NJEMU!

Iako je nova analiza 103 slučaja pokazala da se svetom šire dva soja novog koronavirusa, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) insistira na tome da "nema dokaza da se virus menjao". Dakle, koliko sojeva stvarno postoji i zašto je to uopšte važno?

Virusi uvek mutiraju, posebno virusi RNA poput najnovijeg soja koronavirusa. Kada se osoba zarazi koronavirusom, on se razmnožava u njenim disajnim putovima i uvek prilikom toga dođe do nekoliko genetskih mutacija, piše New Scientist.

Dva tipa: L i S

Kad su Xiaolu Tang i njegovi kolege sa Univerziteta u Pekingu proučavali virusni genom uzet iz 103 pacijenta, otkrili su zajedničke mutacije na dve lokacije genoma. Tim je identifikovao dve vrste virusa na osnovu razlika u genomu: 72 se smatralo tipom L, a 29 je klasifikovano kao tip S.

Prema drugoj analizi istih naučnika, tip L je najverovatnije nastao iz starijeg tipa S koji je stvoren kad je virus prešao sa životinja na ljude. No, tip L se pojavio vrlo brzo nakon nastanka tipa S. Obe vrste virusa kolaju pri trenutnoj epidemiji, a činjenica da je tip L više rasprostranjen sugeriše da je agresivniji od tipa S.

"Čini se da postoje dva različita soja", rekla je genetičarka Ravinder Kanda sa Univerziteta Oxford Brookes u Velikoj Britaniji. "Tip L je možda agresivniji u smislu širenja, ali još ne znamo šta te temeljne genetske promene znače za težinu bolesti", objasnila je.

"Razlike su premale"

Virolog Jan Džons sa Univerziteta Reading u Velikoj Britaniji kaže kako su razlike između ova dva identifikovana soja toliko malene da se oni i ne mogu smatrati zasebnim "vrstama". Dodao je kako ove genetske razlike ne bi trebale uticati na proizvodnju proteina, odnosno na način na koji virus deluje ili simptome koje uzrokuje. Ukratko, smatra Džons – jedan soj nije smrtonosniji od drugoga.

"Virus je u svakom značajnom pogledu onakav kakav je bio kad se prvobitno pojavio", kaže Džons. Studija koju su sproveli Tang i njegovi kolege za sada samo sugeriše da postoji neka genetska raznolikost virusa, ali da to ne znači nužno da se on menja.

U narednim godinama može mutirati kao i grip

Naime, studija se bazirala na 103 slučaja. Veća internetska baza podataka uporedila je rezultate u 166 slučajeva. Obe analize su kap u okeanu od 100.000 službeno prijavljenih slučajeva zaraze koronavirusom. Tako da sada ne možemo sa sigurnošću znati koliko se menja ovaj novi soj virusa.

Džons napominje da možemo očekivati ​​pojavu većeg broja sojeva. Epidemiolozi se uglavnom slažu da je jednom kada je osoba zaražena koronavirusom malo verovatno da će se ponovno zaraziti - osim ako virus toliko mutira da opet nadjača odbranu imunološkog sistema. Slična se stvar događa sa sezonskim gripom; svake se godine pojavljuju nove varijante kojima se ljudi mogu zaraziti bez obzira jesu li preboleli grip u prošlosti.

"Ovakav isti obrazac mogli bismo videti kod koronavirusa u narednim godinama. Ne smatram da ćemo ga uskoro iskoriniti", dodao je Džons.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)