Koronavirus / Ilustracija, Foto: EPA/RUNGROJ YONGRIT

čitajte uputstva

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O KORONAVIRUSU NA JEDNOM MESTU: Kako se prenosi, ko je ugrožen i koji su GLAVNI SIMPTOMI

Virusi korona potiču iz velike porodice virusa koji mogu da idu od lagane prehlade do teških respiratornih bolesti

Objavljeno: 06.03.2020. 22:55h

Korona virus je stigao i do Srbije. Prvi zaraženi pacijent registrovan je tokom današnjeg dana u Srbiji, nadležni tvrde da nema mesta panici, ali da je potrebno pridržavati se uputstava zdravstvenih radnika i preduzeti određene preventivne mere. U nastavku smo se zato potrudili da vas upoznamo sa glavnih 10 stvari koje treba da znate o korona virusu.

Šta je to korona virus?

Virusi korona potiču iz velike porodice virusa koji mogu da idu od lagane prehlade do teških respiratornih bolesti. Ovo su zoonotski virusi koji se prvo javljaju kod životinja, pa se tek onda bliskim kontaktom prenose na čoveka. Pretpostavlja se da je izvor zaraze ovog oblika korona virusa pijaca u Vuhanu (Kina).

Gde su žarišta epidemije?

Epidemija korona virusa je krenula iz Vuhana u Kini. Trenutno je oko 100.000 zaraženih u 90 zemalja širom planete, a umrlo je oko 3.400 ljudi. Četiri petine obolelih je iz Kine, a druga veća žarišta su Italija, Južna Koreja, Iran, Japan...

Koji su simptomi virusa?

Korona virus počinje groznicom, praćenom suvim kašljem, a nakon nedelju dana dovodi do gubitka daha i onda je pacijentima potrebno bolničko lečenje. Neki od simptoma koji se još navode su glavobolja, kijanje, kašalj, kratak dah i poteškoće sa disanjem. Što se tiče temperature, najčešće dolazi do njenog postepenog rasta.

Kako ga razlikovati od gripa?

Simptomi korona virusa često su veoma slični onima od gripa, pre svega se tu misli na groznicu, kašalj, otežano disanje, temperaturu koja lagano raste... Grip, međutim, ima i svoje druge propratne simptome poput curenja ili začepljenog nosa, glavobolje, umora, bolova u mišićima, u grlu...

Kako se zaštititi od virusa?

Prvo i osnovno pitanje je kako se zaštititi od korona virusa? Stručnjaci pre svega preporučuju što češće i što duže pranje ruku. Tu su zatim nošenje maski, nekad čak i po kući, izbegavanje kontakta sa ljudima koji su bili u kriznim područjima, ali i odlaganje putovanja u ove zemlje. Preporučuje se i izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje.

Kako znate da ste oboleli?

Korona virus ili Kovid-19 se utvrđuje analizom uzorka krvi, pljuvačke ili tkiva obolelog. Iako pojedine privatne zdravstvene ustanove nude testove čija se cena kreće od 100 do 150 evra, nadležni savetuju da se testiranje vrši isključivo u za to određenim državnim ustanovama.

Kako se prenosi?

Pošto se radi o respiratornom virusu on se sa čoveka na čoveka prenosi kapljično, odnosno kapima koje bolesna osoba ispušta tokom kašljanja, kijanja, razgovora... Ljudi se mogu zaraziti i preko kontaminiranih ruku obolelog, ali i dodirivanjem određenih površina na kojima se virus zadržao - držačima u autobusima, ručkama na vratima, radnim stolovima...

Šta da radite ako vam nije dobro?

Ukoliko sumnjate da ste oboleli od korona virusa, a boravili ste u nekoj od "kritičnih zemalja" ili ljudima koji su tamo putovali, potrebno je javiti se dežurnom epidemiologu, na broj telefona, koji je istaklo Ministarstvo zdravlja (064 8945 235). On će vas dalje posavetovati šta je činiti. Jedna od mogućnosti jeste da će lekari posebne Hitne pomoći doći da urade potrebne analize i da hospitalizuju pacijenta. U svakom slučaju nije preporučljivo da sami idete u dom zdravlja i budete sa ostalim pacijentima.

Na koji se način leči?

Pošto se radi o novom virusu još ne postoje pravi lekovi koji bi se koristili za njegovo lečenje. Uglavnom se radi na ojačavanju organizma obolelog kako bi se on sam izborio sa virusom. U više zemalja se radi na izradi vakcine, ali bi ona mogla da bude primenjiva u praksi tek negde za godinu dana.

Ko je najugroženiji?

Statistika pokazuje da korona virus češće napada muškarce (dve trećine obolelih) nego žene, baš kao i starije ljude nego mlađe. Komplikacije i tragični ishodi najčešće se beleže kod najstarijih osoba, kao i onih koji boluju od drugih bolesti. Na udaru mogu biti stariji koji imaju kardiovaskularne bolesti, povišen pritisak, šećer...

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)