HRVATI BESNI NA AMERIKANCE: Ubio je našeg vojnika, a sad PIŠE ZA NJUJORK TAJMS!

The New York Times objavio je pismo jednog od najviših šefova talibana, Siradžudina Hakanija.

Onog istog koji je naredio napad na vozilo Hrvatske vojske u Kabulu gde je poginuo Josip Briški.

U pismu koje je poslao izrazio je želju za mirom uz nekoliko zahteva. Pregovori s Amerikom započeli su još 2018., ali, kako kaže u pismu, tad nije verovao da će pregovori ikad uroditi plodom, a sad smatra kako je to konačno moguće.

- Više od 40 godina dragoceni životi Avganistanaca gašeni su svakog dana. Svi su izgubili nekog koga su voleli. Svi su umorni od rata. Uveren sam da ubijanje mora prestati - rekao je Hakani.

Glavni zahtev je povlačenje svih vojnika trenutno raspoređenih u Avganistanu. Talibanski pregovarački tim vode mula Abdul Gani Baradar i Šer Muhamed Abas Stanekzai. Javnosti malo poznati, no u pregovaračkim krugovima talibana su godinama. Hakani dalje u pismu navodi kako će Avganistanci sami putem konsenzusa izabrati vlast kakvu žele nakon što se sve strane vojne sile povuku.

- Nakon što se oslobodimo dominacije stranaca, uveren sam da ćemo zajedno pronaći način kako izgraditi islamski sistem u kojem svaki Avganistanac ima jednaka prava, gde žena ima prava koja su joj zagarantovana islamom te gde su prava na obrazovanje i rad zaštićena - pojasnio je Hakani svoje viđenje države.

Svestan je da međunarodna zajednica ne gleda dobronamerno, no isto tako je svestan da mu je potrebna podrška sveta kako bi tranzicija prema miru, nakon što se sve strane sile povuku iz Avganistana, prošla u najboljem redu.

- Kao što ni Sjedinjene Američke Države ne veruju u potpunosti nama, tako smo i mi daleko od toga da im u potpunosti verujemo - kaže Siradžudin u pismu.

No mali pomaci su već viđeni u decembru 2019., kad je Amerika pustila tri talibanska taoca u zamenu za jednog Australijanca i Amerikanca. Radilo se o Timotiju Vikksu i Kevinu Kingu. U zamenu za njih puštena su tri talibana uključujući Anasa Hakanija, mlađeg Siradžudinova brata.

Takođe, Trampova administracija najavljuje smanjenje broja vojnika u Avganistanu. Trenutno ih je oko 12.000, no ta brojka bi se uskoro trebala gotovo prepoloviti, ako su određena šuškanja koja izlaze iz Bele kuće istinita. Naime, ministar obrane Mark Esper nedavno je izjavio kako mu ne bi smetalo da je američka vojna prisutnost manja. Ipak, američki predsednik je oprezan i zna kako potpuno povlačenje vojnika neće biti moguće u skorije vreme.

- Uskoro ćemo potpisati dogovor s Amerikom i u potpunosti smo predani tome da ispunimo sve zahteve, a isto to očekujemo i od Sjedinjenih Američkih Država. Samo tad možemo imati potpuno poverenje i postaviti temelje za dobru saradnju - ili čak partnerstvo - u budućnosti - naveo je optimistično u pismu Hakani.

Zasad američki vojnici nisu dobili ni jednu jasnu naredbu u kojoj se traži smanjivanje njihova broja, a o smanjivanju ne razmišljaju ni predsednik Hrvatske Zoran Milanović ni premijer Andrej Plenković. Oni su dogovorili da u Avganistan u mirovnu misiju “Odlučna potpora” ide idući kontingent Hrvatske vojske.

- Prema nadležnostima i propisima, tu odluku u konačnici potpisuje predsednik Republike. Kako smo se danas dogovorili, to će on potpisati, nakon toga ćemo razgovarati o daljnjoj prisutnosti Hrvatske vojske u toj misiji - rekao je Plenković.

Samo nekoliko dana ranije spominjalo se u medijima moguće povlačenje Hrvatske vojske u sklopu mirovnih pregovora koje uz pokroviteljstvo SAD-a vodi avganistanska vlada s talibanima.

- Razgovarao sam s potpredsednikom Vlade Krstičevićem koji je bio na sastanku ministara obrane NATO-a. Pitao sam ga je li uopšte bilo reči o tome. Nikakvih reči o tome nije bilo, tako da o tom, potom - rekao je Plenković odgovarajući na novinarski upit o povlačenju Hrvatske iz misije. PRESS

Kao što je vidljivo iz Hakanijevog pisma, talibani najviše žele da se strana vojska povuče, jer smatraju da će nakon toga u Avganistanu početi novo doba. Ipak, to nije tako lako, a iako se govori o smanjenju broja vojnika, to se još nije dogodilo, misija “Odlučna potpora” deluje jednakim intenzitetom.

Osim zahteva za povlačenjem vojske, talibani nemaju drugih većih želja, a istovremeno prete da bi, barem s njihove strane, svi pregovori i želja za mirom mogli nestati. A najvažnije pitanje svakih pregovora je kako verovati svojem neprijatelju. Talibani su godinama ratovali protiv središnjih vlasti Avganistana, a pre toga su vladali državom. Pa svejedno nije vladao mir. Amerikanci su razbuktavali rat dok su vodili svoj Hladni, a od prelaza milenija pokušavaju ovladati Avganistanom.

O Hakaniju treba navesti nekoliko činjenica. O njemu se tako malo zna da čak i FBI procenjuje kako je Siradžudin rođen negde između 1973. i 1980. godine, a već duže se nalazi na popisu najtraženijih terorista današnjice. Amerikanci nude deset miliona dolara za informacije koje će dovesti do njegova hvatanja, ali da bismo bolje razumeli Hakanijev način delovanja, treba se vratiti malo u prošlost. Na Hladni rat.

Hakanijevu mrežu (eng. Haqqani Network) osnovao je Siradžudinov otac Džalaludin, i to za borbu protiv sekularnog avganistanskog vođe Davuda Kana, a nakon sovjetske intervencije samo su nastavili s borbom. U to vreme im je čak i CIA pomagala na sve načine, od obuke do dostava oružja i druge opreme. Svoje utočište decenijama su imali u plemenskim područjima Pakistana i tamošnjim obaveštajnim službama. Pakistancima je odgovarala destabilizacija starog rivala, odgovarala im je i borba protiv Sovjeta, nisu im smetali ni talibani, pa ni borba protiv američkih snaga od prelaza milenijuma.

Džalaludin je čak imao i ministarsku fotelju u devedesetim godinama prošlog veka dok su Avganistanom vladali talibani. Toliko je bila bliska i dobra njihova saradnja. Međutim, godinama su zapadne obaveštajne službe govorile da su Hakanijevi ljudi zapravo odvojeni od talibana i da ih ne treba svrstavati u isti koš. Pakistanci su išli tako daleko da su ih zvali za pregovarački sto govoreći da su oni umereni, iako su upravo Hakanijevi pripadnici uveli bombaše samouice u ratni arsenal afganistanskih i pakistanskih ekstremista.

Trojica Hakanijevih izaslanika učestvovala su na prošlogodišnjim pregovorima o mogućem mirnom rešenju rata u Afganistanu. Sve to uprkos činjenici da su upravo oni organizovali seriju napada na avganistanske snage sigurnosti krajem 2017. godine u kojima su ubili više od 150 policajaca, vojnika i novaka u samo sedam dana. Obećavaju potpisivanje mirovnog sporazuma do kraja meseca, a kao znak dobrih namera uveli su smanjenje broja napada. Tamošnji mediji pišu da je do toga i došlo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express)