DROGA MU JE UNIŠTILA ŽIVOT: Kad se penzionišeš ne znaš šta ćeš sa sobom! Tada sam počeo da se lečim kokainom!

Bivši fudbaler mnogih engleskih klubova Markus Bent progovorio je o svojim problemima sa kojima se susretao tokom veoma turbulentne karijere.

Iako sve na prvi pogled deluje sjajno i bajno kada ste uspešan fudbaler sa gomilom novca, postoji i druga strana medalje. I to ona loša...

Neposredno po završetku karijere Bent se navukao na kokain, a on sam je skupio hrabrost da ispriča u kakvim se sve situacijama nalazio na toj supstanci.

- Bio sam paranoičan i halucinirao sam. Učinilo mi se da su neki ljudi u stanu. Sećam se da sam mislio da se kvaka pomera. Zvao sam policiju i uzeo nešto da se branim. Kad je policija stigla otišao sam do vrata s tim noževima. Sad kad vrtim film, naravno da je trebalo da ih ostavim, ali nije mi bilo dobro. Naravno, policajci su bili prestravljeni. Vide da sam drogiran, paranočan, s dva noža… Ostalo znate.

Dodaje i da mu je laknulo kad je konačno priveden u stanicu, jer je znao da mu tamo niko ništa ne može. Toliko mu je bilo loše. A kako je sve počelo? Tek posle karijere kad se vratio iz Indonezije gde je zarađivao pod stare dane.

- Osetiš olakšanje. Digneš noge, zavališ glavu, pomisliš: Biće sjajno. Misliš samo o odmorima. Bio sam u Portugaliji, Barbadosu, Meksiku. Zahvalan sam što sam imao prilike da obiđem sve te zemlje. Ali posle nekog vremena i to dosadi. I nedostaje ti fudbal, iako sam ga mrzeo poslednjih godina. Ali si bar imao smisao. Ustaneš, odeš na trening, zanimaš se… Kad se penzionišeš ne znaš šta ćeš sa tobom. I onda sam počeo da se sam lečim - kokainom.

Potom je objasnio kako je to izgledalo...

- Nije bilo svaki dan, čak ni svaki drugi dan. Nisam čak ni ludovao po žurkama. Uglavnom sam se radio kući da me niko ne vidi. Tako se i desilo ono s policijom.

Kao golobrad imao je čitavo bogatstvo na svom bankovnom računu.

- Odem do bankomata i vidim 300.000 funti na računu. Mislim da mi je bilo 22 godine. I 300.000 na računu?! Nisam ga ni trošio. Samo sam gledao. Odem do bankomata, ukucam PIN, pogledam i kažem: o, moj Bože, 300.000 funti! A ja iz radničkog kraja.

Kad se rastao sa devojkom iz detinjstva sa kojom je imao i ćerku problemi su počeli da se pojavljuju.

- Mislim da je počelo kad sam otišao iz Evertona. Nisam bio koncetrisan ni na šta. Izlazio sam previše, išao tako kao zombi… Život nije bio baš dobar. Nisam tada znao da je to početak depresije, anskioznosti. Počeo sam da glumim ‘igrača’, nekog ko izlazi sa slavnim ličnostima, sa devojkama iz časopisa… Ali, bio sam mlad momak, normalno ljudsko biće… Ko ne bi na mom mestu?

Ima tu istine. Ali ima istine i u tvrdnji da sav taj glamur, sve te devojke, sav taj novac, ipak ne znače mnogo kad se podvuče crtu.

- Ljudi kažu da je sve u novcu, da izvineš na izrazu, j…š novac. J…š! Normalno, svi hoćemo lepu kuću, lepa kola, al na kraju ti je najpotrebnija ljubav. Završim utakmicu i treba mi neko da me pita: ‘Kako si? Je l si dobro?’. Tad nisam imao to. Bilo je samo: ‘Gde ćemo? Šta si mi kupio?’. Niko te ne pita kako si...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)