DRAGANA MIRKOVIĆ SE NE STIDI ZBOG KOBASICIJADE: Prava zvezda od sela napravi centar sveta

Folk diva Dragana Mirković proteklog vikenda održala je spektakularni koncert u Turiji na tradicionalnoj "Kobasicijadi" u ovom selu u opštini Srbobran. Ekipa portala Espreso.co.rs je tamo imala prilke da porazgovara sa jednom od najvećih muzičkih zvezda na ovim prostorima.

Na početku razgovora, pitali smo Draganu koliko je razmišljala da li da prihvati da peva u Turiji s obzirom na to da je to selo i da se možda od takve velike zvezde ne očekuje da peva u jednom ovako malo mestu.

– "Pa, Bože moj, ja sam sa sela. Zašto izbegavati selo? Nemoj to da mi radiš! Šalim se. Pazi, to nema veze gde zvezda treba da se pojavi. Zvezda i od malog mesta napravi centar sveta. Tradicija i od malog mesta pravi veliko mesto. Šta to znači da zvezde treba da pevaju samo u velikim gradovima? Pa, večeras smmo mi imali publike toliko kao da pevam u nekom velikom gradu."

Pošto je ovo i gurmanska manifestacija, jesi li inače probirljiva kada je hrana u pitanju?

– "Dobro, postoje stvari koje više volim, postoje stvari koje manje volim, ali ne postoje stvari koje uopšte ne volim. Ja priznajem da ja jesam gurman i sa godinama postajem sve više hedonista i uživam u svemu što je lepo. A hrana je nešto što je svakako lepo."

Je li se iznerviraš ako imaš koji kilogram viška?

– "Ne, ne iznerviram se. To kada imam koji kilogram viška, to znači da sam mnogo uživala u hrani, a kada čovek uživa, nema razloga posle da se nervira, nego se posle smanji uživanje i to je to. Neki ljudi nervozu leče jačom ishranom. Kako se ti smiruješ kada si nervozna?"

– "Nisam često nervozna, ali kada se to desi, onda su porodica i prijatelji najbolji lek. Ili filmovi. Ako sam nervozna, ja pogledam neki film i prođe me nervoza."

Uskoro te očekuje turneja u Australiji. Je li se raduješ tome?

– "Već 15. marta putujemo. Ja inače i privatno volim putovanja i često privatno putujemo na te dalje destinacije ili kada mi deca imaju raspuste, tada iskoristimo priliku. Radujem se toj turneji i zbog koncerata, a i zbog toga što volim da uživam i prirodi nekog drugog kraja sveta. Čovek slikom nekako sebe zadovoljava, ispunjava i čini bogatijim i srećnijim, a to je ono što oči vide."

Da li menjaš repertoar pesama koje pevaš u zavisnosti od toga gde imaš koncerte?

– "Uglavnom ne. To je ona osnova nekih tridesetak pesama. Naravno, negde publika više voli moj period iz "devedesetih", negde poslednjih šest-sedam godina, negde sam početak moje karijere, pa onda ubacim i te pesme koje inače ne pevam u zavisnosti od toga ako znam da ta publika voli baš te moje pesme. Ali onih tridesetak pesama su uvek iste, jer gde ću ja da ne pevam "Umirem majko", "Plači zemljo", "Pitaju me u mom kraju", "Poslednje veče", "Kad bi znao kako čeznem" itd. Nema šanse da koncerti prođu bez tih pesama. I te pesme svuda vole. Bilo da sam u Rumuniji, u Bugarskoj, u bivšoj Jugoslaviji..."

I na ovom koncertu je bilo mnogo dece. Je li te iznenađuje što su ti u publici deca i što tako dobro poznaju tvoje i stare i nove pesme?

– "Pa, iznenađuje me. Ipak ja imam punih 36 godina karijere. Sada su neki klinci na sceni, što je sasvim normalno i prirodno. Iskreno, očekivala sam da ostanu te neke prethodne generacije da me i dalje vole, ali nisam očekivala te nove generacije i to je za mene prijatno iznenađenje. Očigledno kada je kvalitet u pitanju, da tu ne postoji generacijska barijera."

Pre nekoliko dana, na promociji grupe "Hurricane", primetio sam i Bebu, članicu nekadašnje grupe "Beat Street". Ona je nekada i sa tobom sarađivala, a sada priprema i njima koreografije za nastupe. Je li te raduje kada vidiš da te mlađe generacije ozbiljno shvataju svoje scenske nastupe? Je li te podseti to i na tebe kako si se nekada pripremala za scenu?

– "Pa, Beba i ja i sada povremeno sarađujemo. A to me raduje kada mladi ozbiljno ulažu i kada se ozbiljno pripremaju za svoje nastupe. Bez truda nema ništa. Jedno je talenat, ali treba pokazati da nisi razmažena zvezda i da nije bitno samo da se pojaviš na sceni i da je to dovoljno. Treba publika da vidi da se ti trudiš. Treba publika da vidi da ti što više želiš da pružiš toj publici. Publika to zaslužuje."

U poslednje vreme, deluje kao da je publika sita javnih ličnosti. Više publika nema toliku želju da se fotografiše sa poznatima, iako su nam svima mobilni telefoni u rukama. Tebi i dalje publika prilazi. Pa, evo dok sada razgovaramo, tvoji fanovi su opkolili ovu zgradu i čekaju da izađeš da bi se fotografisali sa tobom. Kako si uspela da sačuvaš to da tvoja publika, u današnje vreme, i dalje toliko želi da ti priđe, da se pozdravi sa tobom, da se fotografiše...

– "Vidiš, nisam razmišljala o tome nikada, ali si potpuno u pravu. Društvene mreže su doprinele tome da smo svima sada dostupni i svako nas prati preko društvenih mreža, ali sada kada razmislim, ja sam stvarno blagoslovena, jer ne znam šta njih i dalje toliko privlači meni, ali mora da postoji nešto jako čim oni i u ovom vremenu, u vremenu društvenih mreža, oni meni žele da budu bliže."

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Milen Vesović)