NA DEDINJU SMO TRAŽILI NAJSKUPLJU KUĆU KOJA JE PRODATA ZA 4.500.000 EVRA: Tamo su nam zabranili da SNIMAMO

Povodom sapoštenja RGZ-a da je najskuplja nekretnina u Srbiji, u prošloj godini prodata za 4 500.000, kuća na Dedinju, otišli smo da vidimo kako ona izgleda.

Ova ulica u eltitnom Beogradskom naselju Dedinje nije mesto gde zalaze obični građani, a prefiks moći i bogatsva obavezan je pratilac ove čuvene beogradske ulice.

Upravo je u ovom delu prestonice, prošle godine prodata najskuplja nekretnina u Srbiji, vredna neverovatnih 4.500.000 evra.

Zanimalo nas je kako izgleda kuća za koju je neko spreman da izdvoji toliki novac, pa smo se uputili u elitni kraj Beograda.

Pred nama se protezala dugačka ulica, okružena raskošnim drvećem. Kroz njihove krošnje prelamalo se sunce dajući na lepoti ovom već prelepom prizoru. Velelepne ambasade uzdizale su se sa naše leve i desne strane, a što smo dublje zalazili bivale su sve lepše i lepše. Već na samom početku shvatili smo da nemamo jednostavan zadatak. Kako pronaći najskuplju među najskupljima i koja to kuća može da parira svetskim ambasadama. Naišli smo na vilu ambasade Konga. Ispred nje su u čuvarskoj kućići stajala dva vojnika.

Pitali smo ih za informaciju:

- Ovde su vam sve ambasade i skoro svaka vila vredi toliko. Imate možda jednu ili dve dve privatne kuće, ali ne bih rekao da one vrede 4,5 miliona evra. Produžite pravo, mislim da je jedna od njih sa desne strane, rekao nam je jedan od vojnika.

Poslušali smo ga i nastavili Užičkom ulicom. Nekoliko kuća dalje, naišli smo na vilu u privatnom vlastiništvu. Uprkos impozantoj veličini bilo je očigledno da u njoj nema stanara. Osim oronulog sjaja nekada verovatno prelepog prikaza moći i bogatstva, patine na fasadama i osušenog drveća na posedu, nije imala ništa što upućuje na najskuplju kuću u Beogradu.

Krenuli smo dalje. Stigli smo do sledeće ambasade:

- Dobar dan. Mi smo novinari portala espreso. Došli smo da pronađemo kuću koja je prošle godine prodata za 4,5 miliona evra, upitali smo čuvara:

-Jeste li sigurni da je u ovoj ulici, pošto su ovde sve ambasade. Stvarno ne bih znao.

Produžili smo. Nekolicini prolaznika na koje smo naišli postavili smo isto pitanja. Odgovor na njega nismo dobili. Ulica uticaja polako se završavala, a od kuće prodate za basnaslovne pare, nije bilo ni traga.

Uz Dedinje, navode nadležni, kao tradicionalno atraktivna lokacija, u Srbiji se od početka njegove izgradnje nametnuo i "Beograd na vodi". Na ovoj lokaciji prodat je najskuplji stan u Srbiji čija je vrednosti bila 1.319.888 evra, a kvadrat tog stana plaćen je 8.683 evra.

Mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, kažu, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni od preko 6.000 evra za metar kvadratni.

Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 procenata kreditni kupci.

Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište. Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej.

Na tržištu nepokretnosti, u Srbiji u 2019. godini, prometovano je više od 100.000 nepokretnosti. Podaci pokazuju da je prošle godine došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 16 odsto i neznatnog smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji od oko 2 procenta u odnosu na 2018.

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini bila je oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018., upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji, kažu nadležni.

Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac, Pančevo, Zrenjanin i Novi Pazar.

Posmatrano po regionima, najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine (35 odsto), zatim na teritoriji Grada Beograda (26 procenata), teritoriji Šumadije i zapadne Srbije (24 odsto) i teritoriji Južne i Istočne Srbije, od 15 procenata.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)