Tiha muzika Branke Parlić u Londonu

Najavljena kao vodeći interpretator savremene i minimalističke muzike, Branka Parlić prethodno je gostovala i na Radiju Bi-Bi-Si 3.

Program koncerta u prestižnom SJSS-u obuhvata kontemplativnu muziku trojice kompozitora različitih generacija, a najavljen je citatom Džona Kejdža o nezamenljivosti Satija, čiju muziku Branka Parlić, inače, neumorno promoviše još od sredine 80-ih.

Londonska publika čuće Satijeve kompozicije Gnossiennes No. 1 i No. 4, Brajersovo delo After Handel’s ‘Vesper’, te Glasove Etide No. 16 i No. 20, kao i kompoziciju Metamorphosis Two, zasnovanu na Kafkinom delu.

Organizatori koncerta smatraju francuskog kompozitora Satija (1866-1925) podjednako i britanskim, navodeći da mu je majka iz Škotske, a roditelji su mu se i venčali u Londonu. Sati je bio od ključne važnosti za nekoliko engleskih kompozitora eksperimentalne tradicije, čiji rad pokazuje puno razumevanje njegove muzike i duha.

Program obuhvata i delo After Handel's "Vesper" savremenog engleskog kompozitora Brajersa, napisano za čembalo po narudžbini Megi Kol, a premijerno izvedeno 1995. godine.

Glasove Etide za klavir, čija je prva dva dela komponovao 1994. godine, a završio ih 2014, takođe su specijalnost Branke Parlić, koja ih je premijerno izvela integralno (svih 20) na 20. Ring Ring festivalu u Beogradu 2015. godine, u saradnji sa pijanistkinjama Nadom Kolundžijom i Natašom Penezić.

Kolarac, Ring Ring, 2015. Foto: Danko Strahinić

Branka Parlić je uoči novog koncerta u Londonu gostovala na Radiju Bi-Bi-Si 3, uživo izvevši Satijeve kompozicije Gnossiennes 1 i 4, koje je moguće poslušati ovde.

Podsetila je u razgovoru da je Sati bio veroma veoma interesantan čovek i neobična ličnost, čija muzika korespondira bolje sa današnjim vremenom, nego sa njegovim vremenom.

Napominjući da je teško objasniti Satijevu ličnost, te da ima mnogo mnogo priča o njemu, iako zapravo nikada nije bio u njegovom stanu dok je bio živ, Branka Parlić podsetila je i da je svakoga dana pešačio po nekoliko kilometara do centra Pariza, gde je svirao kao pijanista u jednom kafeu. Tu je i komponovao muziku od koje je živeo, ali i klavirsku muziku, koja ima posebnu atmosferu.

Branka Parlić rekla je u emisiji In Tune i da je teško objasniti gde je Sati pronalazio inspiraciju za klavirsku muziku, koja je, kako je istakla, uticala na niz američkih i britanskih kompozitora, nakon što ga je iz prošlosti izvukao Džon Kejdž.

Satijeva muzika inspiracija je i Branki Parlić, čija je ploča Initiés (1988) bio prvi album muzike tog francuskog kompozitora na prostoru bivše Jugoslavije.

Krajem 90-ih objavila je album “Initiés ’88 - Initiés ’99”, nastavljajući da izvodi i istražuje Satijevu muziku. Nedavno je u Beogradu i Novom Sadu promovisala dupli vinil album Initiés 2017 sa Satijevim delima, koji je snimila u Saburban Sound studiju u švajcarskom Vinterturu.

Odličan hrčak objavio je 2013. godine njenu ploču Satie & Beyond sa delima Satija, Glasa, Van Vina i Grejema Fitkina, snimljenu u Holandiji.

Branka Parlić je jedna od vodećih svetskih pijanistkinja posvećenih izvođenju Nove muzike, minimalizma i postminimalizma druge polovine XX i prve decenije XXI veka. Kao aktivna pijanistkinja, predavačica, organizatorka koncerata i pedagog, već dugi niz godina bavi se promovisanjem i afirmisanjem Nove muzike. O tome govori i više od pet miliona pregleda na YouTube – koliko ukupno imaju snimci njenih izvođenja kompozicija Satija, Glasa, Majkla Najmana, Vima Mertensa i drugih autora.

Branka Parlić predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2006. godine deluje i kao umetnička direktorka koncertnog serijala Nove uši za novu muziku. Takođe, jedan je od osnivača Ansambla za drugu novu muziku.

Bonus video: