OTAC I SIN IZ SELA SLATINA NE ODUSTAJU OD GOVEDARSTVA! Junad kod Đurovića teška su 600 kilograma! (FOTO)

Tov junadi u čačanskom kraju zabeležio je svoj procvat sedemdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada su se poljoprivrednici bavili uslužnim tovom junadi i kada je njihova roba završavala na inostranom tržištu.

Grla su uzgajana za čačanski stočar koji je u sopstvenom tovu imao oko osam hiljada grla, a njegovi kooperanti i dodatnih pet hiljada. Sa još dve zadruge, godišnje se samo u čačanskom kraju gajilo 17 hiljada junadi. Ekstra klasa junećeg mesa odlazila je na italijansko tržište, dok je malo krupnija stoka plasirana na grčko tržište.

Ratne godine dovele su do raspada društvenih preduzeća kao i do zatvaranja brojnih tovilišta, a preostali su samo najveći zaljubljenici u stočarstvo, poput Tihomira Đurovića iz čačanskog sela Slatina.

“To je bila kooperativa koja je na čačanskom terenu učestvovala u izgradnji 70 farmi kapaciteta preko 100 grla. Ta kooperativa brojila je preko 17 000 grla, sa koperantima i sa svojim tovom. Tada su se proizvodila kvalitetna junad koja su uglavnom završavala u izvozu. Postizali smo odlične cene, na obostranu korist, a naše je bilo samo da proizvedemo kvalitetnu kabastu hranu, sve ostalo je bilo na kooperativi. Postizali smo odlične rezultate”, kaže za agenciju RINA, iz čačanskog sela Slatina.

Danas je situacija dosta drugačija. Na teritoriji Grada Čačka godišnje se uzgaja do 2 000 junadi. Tržište je poremećeno, izmenili su se uslovi poslovanja i nema nekadašnje kooperacije koja je ulivala sigurnost poljoprivrednicima, od nabavke stočne hrane do osiguranog plasmana, smatra Đurović.

Nekada su se junad prodavala sa 450 do 500 kilograma, a sada se njihov tov produžava sve do 600 kilograma, što zahteva period od 12 do 15 meseci. Cena po kilogramu žive vage varira,a iskljucivo je zastupljena simentalska rasa.

“Imam 70 grla simentalske rase koja je prilagodiljiva ovim uslovima , u mlečnom govedarstvu. Ipak, subvencije su zračak nade da se u ovoj proizvodnji opstane. Sa 15 000 dinara po grlu, to je ono što ostane poljoprivredniku, kada sve sabere i oduzme”, kaže Tihomir.

Vremena se jesu menjala, a da će doći bolja nada se Tihomir koju je u tov junadi ukljucio i sina Vladimira . On smatra da su državni podsticaji olakšavajuća okolnost za one koji su još uvek u ovoj proizvodnji.

“Ranije nije bilo nikakvih podsticaja, pa smo preživljavali, subvencije mnogo znače, ali sa druge strane otežavajuća okolnost jeste nesigurno tržište, odnosno plasman. Mi saradjujemo sa kupcima iz Crne Gore, to su poslovni partneri sa kojima radimo više decenija”, kaže Vladimir.

Oni koji su opstali i ostali u ovoj grani poljoprivrede, veruju da će bolji dani doći i da će se zajedničkim snagama , kroz udruživanje, izboriti za nova tržišta. Dve generacije Đurovića, otac Tihomir i sin Vladimir veruju da je zadrugarstvo ključ opstanka srpskog poljoprivrednika.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RINA)