CRNA KNJIGA KRIMINALA U SRBIJI: Ko je sve ubijen i zašto i kako je moguće da je 97 srpskih LIKVIDATORA NA SLOBODI?

Crna knjiga je baza ubistava izvedenih od 2012. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore koja imaju odlike mafijaških likvidacija. Zajednički je projekat KRIK-a i Radija Slobodna Evropa. Nastala je sa ciljem da se ukaže na učestalost ove pojave i činjenicu da je bezbednost građana ugrožena jer do obračuna neretko dolazi u sred dana i na javnim mestima.

Njihova baza ,,broji'' čak 163 ubistva. Slučajevi su podeljeni na osnovu trenutnog statusa: rešena ubistva, suđenje u toku, postoje osumnjičeni i nepoznati počinioci. Podaci su zaista poražavajući.

Rešena ubistva:

Njih, sasvim očekivano, ima najmanje. Samo 13 slučajeva je rešeno, što je manje od 8%.

Najstariji slučaj u bazi datira iz 2013. godine. Vlastimir Nalić je pronađen mrtav u automobilu „alfa romeo“ u niškom prigradskom naselju Donja Vrežina. Za njegovo ubistvo osuđen je pripadnik Žandarmerije Aleksandar Raičić, koji je na osnovu sporazuma o priznanju krivice osuđen na 30 godina zatvora.

U blizini Sportskog centra u Baru, maja 2014, u Mirka Mićića je ispaljeno pet metaka iz pištolja. Zbog ubistva je uhapšen Nenad Mrdak, koji je u decembru 2015. godine pravosnažno osuđen na 13 godina i četiri meseca zatvora. Mićić je bio saradnik Luke Bojovića.

Vladan Veličković je u maju 2015. ubijen u hotelu Majdan u naselju Medaković. Pucnjavi je prethodila rasprava i tuča, a Veličković je nakon ranjavanja prevezen u Urgentni centar gde je preminuo. Veličković je odranije poznat policiji zbog trgovine narkoticima i razbojništava, a 2010. je osuđen na sedam godine zbog proizvodnje skanka. Po međunarodnoj poternici Srbije u novembru 2015. godine u Beču je uhapšen Nemanja Ivanov, koji je nekoliko meseci kasnije izručen Srbiji. Još jedan osumnjičeni je uhapšen u inostranstvu - u Nemačkoj je priveden Stanko Buhanac. Optužnica protiv njih dvojice podignuta je u julu 2015, a u februaru 2018. godine doneta je pravosnažna presuda. Buhanac je osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva Veličkovića, a Ivanov na godinu i četiri meseca zatvora zbog nanošenja lakih telesnih povreda.

Đorđe Mančić, zvani ,,Mali Čume'' je 14. septembra 2015. oko 18 časova sedeo u kafani „Mali Metropol“ u Šapcu kada mu je sa leđa prišao Ignjat Lukić i pucao u njega dva puta iz pištolja. Jedan metak se odbio i pogodio u nogu gošću kafića koja je sedela u blizini. Ubica je odmah uhapšen.Apelacioni sud u Novom Sadu u septembru 2017. godine osudio je Lukića na 12 i po godina zatvora.Mančić je ranije osuđen na tri i po godine zatvora zbog prodaje narkotika i trebalo je da ide na izdržavanje kazne. Protiv njega je vođen još jedan postupak u vezi sa prodajom droge.

Nikola Babić je ubijen sa više metaka u „sačekuši“ u Cerskoj ulici u centru Beograda. Odranije je poznat policiji, imao je dosije zbog droge i razbojništava. Zbog ubistva je uhapšen maloletnik koji je osuđen na 10 godina zatvora.

Strahinja Ičelić je u avgustu 2018. upucan iz pištolja kada je izašao na terasu svog stana u Čačku. Nepoznata osoba ispalila je tri projektila ka njemu, a jedan ga je pogodio u stomak. Nakon ranjavanja, prevezen je u čačansku bolnicu u kojoj je podlegao povredama. Ubistvo se dogodilo u popodnevnim satima. Dva meseca posle ubistva, policija je uhapsila počinioce. Oni su priznali krivicu i osuđeni su na zatvorske kazne. Vladimir Tripković koji je priznao da je pucao u Ičelića osuđen je na sedam i po godina. Nenad Kalajdžić osuđen je na devet meseci, a Saša Ljuboja na šest meseci zatvora.

Miroslav Ćetković Miki i Predrag Ilinčić ubijeni su u unakrsnom vatrenom obračunu ispred kafea „Poko“ u budvanskoj ulici Babilonija. Prema pisanju medija do obračuna je došlo nakon što je Ćetković seo na mesto vozača automobila „tojota jaris“. Tada mu je sa vozačeve strane prišao Ilinčić i počeo da puca. Pošto je tokom istrage utvrđeno da je Ćetković stradao u unakrsnoj pucnjavi, tužilaštvo je zatvorilo slučaj. Ubijeni Ćetković čekao je na izdržavanje zatvorske kazne, jer je uhapšen krajem jula 2016. godine u akciji „Čistač“ zbog sumnje da se bavio uličnom prodajom droge. Ćetković je potpisao sporazum o priznanju krivice, nakon čega je na slobodi čekao odlazak u zatvor.

Boško Božović i Milan Peković Mikan stradali su od eksplozije improvizovane naprave koju su, kako se pretpostavlja, držali istovremeno. Beživotna tela dvojice mladića iz Nikšića pronašao je građanin koji je pozvao policiju. Oni su naknadno identifikovani jer su od ekplozije tela bila neprepoznatljiva. Kako je tada saopštila policija, na telima su nedostajale i ruke što je ukazivalo na sumnju da su mladići držali eksplozivnu napravu koja se aktivirala. Na mestu događaja policija je pronašla ranac u kome su bili pištolj, garderoba i jedna veća silikonska maska koja se navlači preko glave do ramena i na kojoj postoji imitacija manje i kraće brade – ovakve maske koristile su se prilikom likvidacija u Crnoj Gori.

Poslednji rešeni slučaj u njihovoj bazi datira čak iz 2017. godine. Reč je o slučaju Marka Martinovića iz Cetinja koji je poginuo pokušavao da postavi eksplozivnu napravu ispod automobila sugrađanina Vasilija Vujovića.

Broj slučajeva kod kojih je suđenje u toku je 22, a onih kod kojih postoje osumnjičeni 31.

Suđenje u toku (neki od slučajeva):

Alen Kostić Kubi, jedan od vođa Partizanove navijačke grupe „Zabranjeni“ preminuo je 14.8.2016, dan nakon što je na njega pucano iz automatskog oružja u Železniku. Dva sata nakon ranjavanja Kostića, policija je uhapsila Nikolu Elezovića. On je u februaru 2017. godine optužen zbog pokušaja teškog ubistva i nedozvoljenog nošenja oružja i suđenje još traje.

Još jedan navijač upucan je 24. 5. 2018. oko pola deset uveče u parku iza zgrade u Radničkoj ulici u beogradskom naselju Čukarica. Ognjen Žanić je bio navijač FK „Rad“. Policija je tri dana nakon ubistva saopštila da je uhapsila dvojicu mladića osumnjičenih za ovaj zločin – Aleksu Vasiljevića i Dejana Rutaja. Oni su potom i optuženi i u toku je suđenje.

Kod 31 slučaja postoje osumnjičeni, ali oni nisu osuđeni, niti je proces u toku.

Nepoznati počinioci:

Slučajeva sa nepoznatim počiniocima ima najviše - čak 97 od 163, što je skoro 60%. Ovo su neki od javnosti najpoznatijih:

Na Šćepana Roganovića nepoznata osoba pucala je na stepeništu koje od Kanli kule vodi ka centru Herceg Novog. Ubijeni Roganović treći je član ove porodice koji je likvidiran u prethodne tri godine. Ranije su ubijeni njegov otac Niko i brat od strica Vladimir, dok je rođeni brat Duško preživeo bombaški napad, ali je ostao nepokretan. Svi pomenuti članovi porodice pripadali su kavačkom kriminalnom klanu. Ovaj klan od 2014. godine je u sukobu sa supraničkom, škaljarskom kriminalnom grupom. U sukobu je ubijeno nekoliko desetina osoba na obe strane.

Ljubomir Marković zvani Kića, jedan od vođa Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“, ubijen je kod benzinske pumpe u Ulici Grčića Milenka u beogradskom naselju Šumice. Nepoznati napadač ispalio je u njega nekoliko hitaca nakon što je izašao iz sportskog balona. On je bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, osuđen za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona koji je ubijen u centru Beograda 2009. godine.

Nepoznati napadač pucao je u Dragana Amidžića Amidžu dok je išao ka svom automobilu parkiranom preko puta privatnog Univerziteta „Educons“ u Sremskoj Kamenici. Amidžić je preminuo na licu mesta. Kako je objavio Radio 021, ovaj kontroverzni novosadski biznismen bio je poznat po brojnim incidentima – pilotirao je sportskim avionima nisko iznad Novog Sada, vozio vojni guseničar ulicama naselja Mišeluk, a verbalno je napao bivšeg gradonačelnika Igora Pavličića i novinara jedne novosadske televizije.

Statistika je zaista zabrinjavajuća. Neophodno je da policija i tužilaštvo ozbiljnije pristupe rešavanju i prevenciji ubistava. Građani su zaista zabrinuti, a njihova bezbednost je svakoga dana ugrožena.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/crnaknjiga.rs)